21.
Дајте ми кутак...
Дајте ми кутак, тамо, преко мора
У мојој Боки, усамљен и мио,
У каквој шуми маслина и кипра!
Ах, ту бих радо цијели живот био!...
Кућица једна уз обалу одмах,
Побожна, глуха, остављена, чека,
Кô умро кумир из древнијех дана –
Забачен добом и немаром вијека; –
Она ме зове... Ах, ту бих уз арфу,
У благо вече, кад у мору плину
Свијетла кола сањивих звијезда, –
Пјевао дуго боле и горчину...
И тихо, као благи шапат с мора,
Галео моја, ти би дошла мени,
У мојој души видјела би себе
И олтар туге тобом посвећени...
Дајте ми кутак, тамо, преко мора,
У мојој Боки, усамљен и мио,
У једној шуми маслина и кипра! –
Ах, ту би само, ту би срећан био...
Монтана, 2. VIII 1904.
