Дамњан Шиновић погуби љубу

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дамњан Шиновић погуби љубу
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
18. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




18.

Дамњан Шиновић погуби љубу


0001 Шетала је Јерина госпођа
0002 по лијепом равном Смедерову,
0003 Сусрео ју Дамњан Шаиновић.
0004 Говорила Јерина госпоја:
0005 "Љуби мене, Дамњан Шаиновић".
0006 Говорио Дамњан Шаиновић:
0007 "А бога ми, Јерино госпођо,
0008 кад сам ја к Смедереву дошао,
0009 а ја сам се Ђурђу заклињао
0010 да ја Ђурђу врло право служим,
0011 да му хиле никад не учиним
0012 ни у граду ни у белу двору,
0013 а камоли да му љубу љубим".
0014 Ал' говори Јерина госпођа:
0015 "А бога ми, Дамњан Шаиновић,
0016 моли бога да ја јошт поживим
0017 вратићу ти жалост за срамоту".
0018 Јошт не прође ни недиља данах,
0019 гозбу гозби Јерина госпођа
0020 сву господу и господичиће
0021 најпре зове Дамњан[а] Шаиновић[а].
0022 Дамњану се на ино не море
0023 веће дође Јерини на гозбу
0024 и ушета у беле дворове
0025 и он седе за златну трпезу
0026 међ господу и господичиће.
0027 Када су се вина понапили
0028 и у вино поразвеселили,
0029 онда скочи Јерина госпођа,
0030 изабрала лепу златну купу
0031 којано је бисером низана
0032 и камењем драгим искићена,
0033 насула је вина најлепшега
0034 и напила Дамњану Шаиновић[у]:
0035 "Здравица ти, Дамњан Шаиновић,
0036 ни у моје ни у твоје здравје
0037 већ у Јане, верне љубе твоје,
0038 која љуби Ђурђа Смедеревца."
0039 Расрди се Дамњан Шаиновић
0040 и отиде из Ђурђева двора,
0041 отишао своме белом двору.
0042 Ишетала Јана, лепа Јана,
0043 ништа Дамњан Јани не говори
0044 веће трже те оштре ножеве
0045 те удари Јану у срдашце
0046 мртва Јана црној земљи пала.
0047 Предржао од свеће до света
0048 а када је данак освануо,
0049 он ишета пред беле дворове.
0050 Сусрела га Јерина госпођа,
0051 божију му помоћ називала:
0052 "Божија ти помоћ, Дамњан Шаиновић,
0053 што ти чини Јана љуба твоја?"
0054 Сузе рони Дамњан Шаиновић
0055 пак говори Јерини госпођи:
0056 "Ид' одавле, божија отпаднице
0057 која си ми Јану опадала
0058 те сам јунак уморио Јану
0059 а за Ђурђа за недела ње".



Интервенције[уреди]

e = је
ћ = ђ (госпођа)
лѣпом (јат = ије)
сусрѣо (јат = е)
там'нѨнь = Дамњан
i= и (Шаиновић)
с = з нi'ѩ = ња (заклињао)
ћурћи = Ђурђу
бѣлу (јат = е)
ѡщь = јошт
госпу гѡспи = гозбу гозби
i= ј (најпре)
златнѡм = златну
тер = тр (трпезу)
п = б (бисером)
камнем = камењем
з = с (искићена)
наiлѣп'шега (јат = е)
вѣр'не (јат = е)
из'шетала = ишетала
ножове = ножеве
оу = у
срдаце = срдашце
л = љ (земљи)
прѣдержаѡ (јат = и)
ч = ћ (свече)
свѣта (јат = е)
прѣд (јат = е)
сусрѣла (јат = е)
б'жi'ю = божију
недѣла (јат = е)
идь ѿ ав'ле = ид' одавле
недѣла (јат = е)
нѥ = није = ње?

Напомене[уреди]

стих 59: нѥ се мора читати као: ње, мада стих тако нема смисла. Читање нѥ = није би имало смисла, али нема подлоге у рукопису

Коментар[уреди]

Епска песма. Оклеветану жену убија муж. Јерина жели да јој Шаиновић буде љубавник. Када он то одбије, опада његову жену да је Ђурђева љубавница. Шаиновић убија љубу. И у другим записима, међу бугарштицама (Богишић, 11) и песмама Вукове збирке (Вук, СНП II, 83) највиђенији млади јунаци су Јеринине жртве, само што се мењају разлози који мотивишу заплет (Nedić 1966: 340). Јерини је у предањима приписана и улога демонске љубавнице, која након проведене ноћи убија најлепше младиће.
Варијанте: Богишић, 34; Krstić 1984: H 1, 2, 6, 2 – Muž ubija oklevetanu ženu: 176; H 2, 3, 1 – Ljubomorna žena: 185; H 13, 4 – Žena okleveta nečiju ženu da je neverna mužu: 178; S 10, 8 – Žena oklevetana da je neverna mužu: 343-344.
Прештампано: Крњевић 1978: 61-62
Песме о Бранковићима у ЕР: Вук Бранковић: 217; Анђелија: 21; Јерина: 18, 21; деспот Ђурђе: 18, 70, 186; слепи Стефан: 21; Змај Огњени Вук: 21, 59, 83. Nedić 1966: 334.
Литература: Nedić 1966: 334-335; Крњевић 1978: 244; Пешикан-Љуштановић 2007: 99-129.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.