Далмацији

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Далмацији
Писац: Даница Марковић


DanicaMarković.jpg




        
Далмацији


О, земљо чари и небесна баја,
Питомих лука, где вечно пролеће
У величанству свога ведрог сјаја
Смеши се зраком надземаљске среће,
А из Леванта тихи ветрић струји
У сусрет шуму што са мора хуји;

Где смоква слатка и маслина плодна
Питоме гране повиле под родом;
Под пуцем једрим пада лоза родна,
И галеб кружи над широком водом,
А по драгама жарка песма звони;
Где приморкиња бело стадо гони.

И над свим овим где море бескрајно
Валима снажним, без краја и реда,
Обале бије монотоно, трајно,
И, перућ' жало, вечност приповеда,
А мрко грање чемпреса висока
Везује поглед задивљена ока!

О, земљо дивна, ти ми ниси знана!
Тек путник који, млади или стари,
Из удаљена долазећи стана,
Причао ми је лепоте и чари
Што твојим дивним сагледô је крајем;
Ал' ја те, земљо сјајна, не познајем.

Ти, земљо лепа, где пролеће цвета,
Где талас жалу бајку приповеда,
Где у светлости теку бурна лета,
А у пучини вечност се огледа,
И где предаша још чува нација,
Поносно ти је име: Далмација.

Једнога, можда, врло блиског дана,
Доћићу и ја на обале твоје,
С једном од оних невидљивих рана.
Да тамо трајем горке дане своје
Што удес зао уме да додели
Срцима које судбина уцвели.

Доћићу и ја; ал' не као други,
Да смрт побелим ил' уживам чари,
Већ да бесциљан живот пуст и дуги
(Док самрт други, бољи не подари),
Чувајућ' спомен светао и чедан,
Вежем за хумку једну и гроб један.



Извор[уреди]

  • Даница Марковић:Историја једног осећања, сабране песме, Народна књига/Алфа,Градска библиотека "Владислав Петковић Дис, Чачак, 2006., Приредили Миливој Ненин и Зорица Хаџић, стр. 18-19.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Даница Марковић, умро 1932, пре 88 година.