Далак

Далак (217-226)

     Иза назива далак стоје најмање две болести: гнојно поткожно обољење (Antrax), које се у неким крајевима Македоније још зове „лоше зьрно“ (492, с. 334-335) и стомачно обољење - отечена слезина, вода у стомаку, бол под грудима и сл. (289, с. 426; 278, с. 67; 519, с. 20; 561, с. 86; 586, с. 170).
     Прва врста обољења се још зове „осмак далак“ (417, с. 25).
     За другу врсту обољења су карактеристична бајања у којима се врши симболичко „одсецање“ далка (басма бр. 217, 221, 223, 226). Болесник одлази рано ујутру, пре јела, код бајалице да му „сече“ далак. Она га одведе на дрвник и нареди му да седне на дрво на коме се секу дрва и да му једно дрвце да стави на стомак. Затим бајалица узима секиру у десну руку, кобајаги да сече то дрвце. Болесник пита: „Шша ћеш да сечеш“? „Далак сечем“, одговара бајалица. „Сеци, па га одсеци“, каже болесник. За то време бајалица додирује оштрицом секире дрвце на стомаку болесника. То се понавља три пута (561, с. 86).
     Милићевић је записао овакво бајање: Болесник дође до реке или потока и нађе место где се вода на више страна разлива и дрво које је почело трунути, па стане на то дрво, узме три иста каменчића, натре њима далак. Кад један метне на далак он каже: „То ти је ширина" кад други метне, каже: „Ово ти је дужина“. Трећим пак, куцне у прва два с речима: „Један, два“, па их сва три пусти у воду, дрво, такође, отисну низ воду, па пливајући, или ако је вода плитка, плазајући уз воду, говоре: „Камење с далком у воду; моје место низ воду, а ја здрав уз воду“. Онда изађе из воде и не обазирући се иде кући (259 б, с. 100).
     Уз басму бр. 225 иде ово бајање: Бајач узме чађаве сламе, белолуковине, кокошиње погани и парче старе метле с ђубришта и носећи са собом ватраљ са жаром поведе болесника на буњиште (сметлиште). Тамо метне ватраљ са жеравицом испод болесникових ногу, и осталим стварима додирује његово болесно место испод кошуље и баје.
     Басма бр. 219 јс за далак који се појављујс на врату („жлијзде величине граха"). Болесмик долази до неке воћке, изува се под њом и ставља стопало десне ноге ма кору њеног стабла. Део коре који покрива стопало он одсеца ножем и са бајачем, који стоји поред њега, понавља речи басме. Ово чини три пуга: први пут кад је млад месец, други пут кад је пун месец и трећи пут кад је месец „на саот“ (кад га нестаје).
     Није наведена басма из извора - 80, с. 10-11.

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 399-400.