Dalak
Iza naziva dalak stoje najmanje dve bolesti: gnojno potkožno oboljenje (Antrax), koje se u nekim krajevima Makedonije još zove „loše zьrno“ (492, s. 334-335) i stomačno oboljenje - otečena slezina, voda u stomaku, bol pod grudima i sl. (289, s. 426; 278, s. 67; 519, s. 20; 561, s. 86; 586, s. 170).
Prva vrsta oboljenja se još zove „osmak dalak“ (417, s. 25).
Za drugu vrstu oboljenja su karakteristična bajanja u kojima se vrši simboličko „odsecanje“ dalka (basma br. 217, 221, 223, 226). Bolesnik odlazi rano ujutru, pre jela, kod bajalice da mu „seče“ dalak. Ona ga odvede na drvnik i naredi mu da sedne na drvo na kome se seku drva i da mu jedno drvce da stavi na stomak. Zatim bajalica uzima sekiru u desnu ruku, kobajagi da seče to drvce. Bolesnik pita: „Šša ćeš da sečeš“? „Dalak sečem“, odgovara bajalica. „Seci, pa ga odseci“, kaže bolesnik. Za to vreme bajalica dodiruje oštricom sekire drvce na stomaku bolesnika. To se ponavlja tri puta (561, s. 86).
Milićević je zapisao ovakvo bajanje: Bolesnik dođe do reke ili potoka i nađe mesto gde se voda na više strana razliva i drvo koje je počelo trunuti, pa stane na to drvo, uzme tri ista kamenčića, natre njima dalak. Kad jedan metne na dalak on kaže: „To ti je širina" kad drugi metne, kaže: „Ovo ti je dužina“. Trećim pak, kucne u prva dva s rečima: „Jedan, dva“, pa ih sva tri pusti u vodu, drvo, takođe, otisnu niz vodu, pa plivajući, ili ako je voda plitka, plazajući uz vodu, govore: „Kamenje s dalkom u vodu; moje mesto niz vodu, a ja zdrav uz vodu“. Onda izađe iz vode i ne obazirući se ide kući (259 b, s. 100).
Uz basmu br. 225 ide ovo bajanje: Bajač uzme čađave slame, belolukovine, kokošinje pogani i parče stare metle s đubrišta i noseći sa sobom vatralj sa žarom povede bolesnika na bunjište (smetlište). Tamo metne vatralj sa žeravicom ispod bolesnikovih nogu, i ostalim stvarima dodiruje njegovo bolesno mesto ispod košulje i baje.
Basma br. 219 js za dalak koji se pojavljujs na vratu („žlijzde veličine graha"). Bolesmik dolazi do neke voćke, izuva se pod njom i stavlja stopalo desne noge ma koru njenog stabla. Deo kore koji pokriva stopalo on odseca nožem i sa bajačem, koji stoji pored njega, ponavlja reči basme. Ovo čini tri puga: prvi put kad je mlad mesec, drugi put kad je pun mesec i treći put kad je mesec „na saot“ (kad ga nestaje).
Nije navedena basma iz izvora - 80, s. 10-11.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 399-400.