ДАНИЛ
| ДАНИЛ Писац: Гаврил Стефановић Венцловић |
Вавилонском се кћером град Вавилон нариче, што га сад Багдатом зову, когано је зградио цар Навахоносор у халдејском вилајету. Те тога цара у томе граду, тако је био покарао Бог за његову високоумљиву гордињу, те се је био волом претворио, и за седам година је траву пасао ка и остало говедо, и син му Валтасар узе царовати.
Пак и он скриви пред Богом, хвале му ниучем не издајући: што су били тамо из Јерусалима у харању донешени црковни сребрни и златни судови, он није их ктео почитовати, него их је себи, за своје посуђе преузео, те уједно са својом господом из њих пијући и једући, подругивао се је израиљскоме богу и сионској цркви. Зато Бог скоро га изметну из царства и смрти га крвничкој предаде.
Једанпут, у својих му полата частећи се с господом, седећи им за асталом, теке пусти се човеча рука из дувара супроћ очију му и с прстом написа му на дувару ове три речи:
Мани.Текел.Фарес.
И Данил, пророк, тадар бијаше код њега у ропству; дозва га Валтасар преда се, те га запита нашто оне три речи износе. А Данил понапре узе га световати и карати за његову кривицу, пак после му рече без устручања, кано божији што је пророк:
»О, ти, Валтасару, Наваходоносоров сине (а не рече му цару!), ево, што ти се за твоје нечовечаство од Бога пише. Мани: измерило се је твоје царство. Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!«
А оне ноћи и убише га слуге му.
Извор
[уреди]- Гаврил Стефановић Венцловић:Црни биво у срцу, Просвета, Београд
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Гаврил Стефановић Венцловић, умро 1749, пре 275 година.
|