Гусле моје од јавора сува
Гусле моје од јавора сува,
а гудало од дренове гране,
жице моје од кобиле вране,
да запјевам да мало загудим,
да ми срцу одлане у грудим'. 5
Ко ме чуо, бог му здравље дао,
ко не чуо и он здраво био.
Бијеле вам се хиљадиле[1] овце,
шаре краве телиле волове!
Лако ли је п’јану запјевати 10
и сироти старој заплакати.
Тешко ватри на љескавој грани,
тешко баби на зетовој храни,
тешко капи на манитој глави,
тешко злату на губаву врату, 15
тешко земљи куда војска проће
и ђевојци која сама дође,
тешко пушци у страшивој руци
и јунаку кога дјеца бране,
тешко вуку кога свраке хране 20
и медвједу кад служи Цигане,
старом коњу често сватујући
и магарцу с коњ'ма путујући!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
