Грудоболна Татјана
| Грудоболна Татјана Писац: Радослав Драгутиновић |
Наш сусрет беше врло чудан. Слушах
твој плач у ноћи тихи и глас...
Пролећа прошла, месец не броди,
не трепти тајно за класом клас.
Снег. Веје, пада. Твоје топле косе
и тешке! Боже, предуге ли ноћи!
Ћутим и мислим — све су ми већ рекле
угасле, тамне, напаћене очи.
Не клекнух крај те, не шапнух ти: живи!
Не одах шта ме весели ни боли.
Моје усне, речи неме, моје срце
ћутећи воли.
Па зашто ли те познах, зашто слушах
С насладом, с тугом плакања ти глас?
Ко̂ и пре све би било пусто, празно
тамно и тако добро за нас.
Извор[уреди]
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 125.
|