Grudobolna Tatjana
| Grudobolna Tatjana Pisac: Radoslav Dragutinović |
Naš susret beše vrlo čudan. Slušah
tvoj plač u noći tihi i glas...
Proleća prošla, mesec ne brodi,
ne trepti tajno za klasom klas.
Sneg. Veje, pada. Tvoje tople kose
i teške! Bože, preduge li noći!
Ćutim i mislim — sve su mi već rekle
ugasle, tamne, napaćene oči.
Ne kleknuh kraj te, ne šapnuh ti: živi!
Ne odah šta me veseli ni boli.
Moje usne, reči neme, moje srce
ćuteći voli.
Pa zašto li te poznah, zašto slušah
S nasladom, s tugom plakanja ti glas?
Kô i pre sve bi bilo pusto, prazno
tamno i tako dobro za nas.
Izvor[uredi]
1928. Život i Rad. Godina 1, knj. 1, sveska 2, str. 125.
|