Гром и магнет

Јован Илић

Гром и магнет Писац: Јован Илић

Гром и магнет

Онда кад је бура страховита

Стуб јестества занијала махом,

Кад све тамом обвијено бјаше

И кад муње облак шибкајући

Изазивљу вјетре на позорје :

Гром повија с' у страшноме виду

Пун бјеснила рикајући громко.

Сва животна, тиме ужаснута,

Лик мртвила на себе примише,

Тек једино при трепетном звуку,

Кл ањаху се том страшилу само

Познавајућ насилије истог

И његова свирјепија грома.

Један само у метежу томе,

Кров магнетом кој' заштићен бјаше,

Клањати се њему не хоћаше

Кô зликовцу недостојном тога.

Гром ал' горди и свирјепством знатни

То видећи распали се гњевом,

Па наумив своје понижење

Одмастити, у јарости грмне

И на њега устреми се звјерски,

Као стр'јела летећи с небеса,

Намисливши да га посве сатре

И пакосном удовољи срцу;

Но какви га нападну ужаси,

Стрмоглавце кад себе опази,

Гдје у бездну котрља се мрачну,

Сав измучен, ал' позно научен:

"Да злом кад-тад зло награда бива,

Ко што сије да то и ужива". —

Напомене

• Ова песма је објављена у часопису Подунавка, 1844, бр. 19

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 7-8, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.