Порасла је из раја младика,
Под њом сједи блажена Марија,
Из раја је у паклу гледала,
Угледала удовице црне,
Ђе јој змија црне очи пије, 5
А друга се око грла вије;
Ма је пита блажена Марија:
„О Бора ти, удовицетужна!
„Што ти змија црне очи пије?
„И што ти се око главе вије? 10
„Веле ли си Богу згријешила?“
Ма јој вели удовица црна:
„Бора мене, блажена Маријо!
„Кад ме питаш, казаћути право:
„Што ми змија црне очи пије 15
„И што ми се око грла вије,
„Три пута се јесам удавала:
„Први пут сам била наодила
„Стара свекра и стару свекрву,
„Морила их и глађу и жеђу, 20
„Доклен сам их смрћу уморила;
„А други пут брата и сестрицу,
„Брат ми сеју дивно миловаше,
„Ја сам сестру с братом омразила;
„А трећи пут троје ђеце лудо, 25
„Свијех сам их смрћу уморила.“
Тад јој рече блажена Марија:
„Просто тебе троје ђеце лудо,
„И просто ти свекар и свекрва,
„Ал' не просто братац и сестрица; 30
„Кад умр'јеше, ђеца не знадоше,
„Брзо свекри хоћаху умр'јети,
„Ал' је на св'јет понајвиша гр'ота
„Омразити брата и сестрицу.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 309-310.
