Гријех Дуке Сенковића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Гријех Дуке Сенковића

0001 Возиласе по мору галија,
0002 У галији дванест калуђера.
0003 Ал’ се сиње море занијело
0004 Да потопи дванест калуђера.
0005 Кад се оци виде на невољи,
0006 Сваки свога запитује ђака,
0007 А игуман Дуку Сенковића:
0008 “Казуј, Дука, шта си згријешио?
0009 “Ако ли ми казивати нећеш
0010 “Бацићу те у то море сиње.”
0011 Бесједио Дука Сенковићу
0012 “Кад сам био у бијелу двору,
0013 “Крсно ми је име свети Ђурђу;
0014 Ја не славим светога патрона,
0015 “Већ узимам хрте и огаре,
0016 “Па ја идем хитар лов ловити.
0017 “У том лову не би ни тичета
0018 “Ја се враћам двору бијеломе,
0019 “Близу двора мајку сусретао,
0020 “Носи цркви свету летургију.
0021 “Ја заисках свету летургију
0022 “Да нараним хрте И огаре,
0023 “Ал’ не даје моја стара мајка
0024 “Ја је узех за бијелу руку
0025 “Руком вола у траву зелену,
0026 “Просуше се б’јеле летургије,
0027 “Покупише хрти и огари,
0028 “Покупише и наранише се.
0029 “Љуто куне моја стара мајка
0030 “Црни Дука, да те Бог убије,
0031 “Тебе, сине, море потопило,
0032 “Потопило и на бр’јег изн’јело
0033 “По теби се душа тлаисала
0034 “Кано зрнце по трави зеленој.”
0035 Кад то чуше дванест калуђера,
0036 Устадоше на ноге лагане,
0037 Те бацају Дуку Сенковића.
0038 Њега сиње море потопило,
0039 Потопило и на бр’јег изн’јело;
0040 По њему се душа тлаисала
0041 Кано зрнце по трави зеленој,
0042 Све за савјет и стару и младу,
0043 Да се свако сјећа и спомиње
0044 Да имаде виши над човјеком
0045 Који ће га казнити за грј’ехе.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.