Грех за грех (драма у једном чину)/2
II
НИНА, ПРЕЂАШЊИ.
НИНА (Под шеширом, усплахирена, узрујана, збуњена, улети на средња врата, пољуби руку оцу и мајци који су изненађени њеним доласком).
ЈОВАН: Откуд ти?
КАТАРИНА: Тако изненада?
НИНА(Ћути збуњена, крши прсте, не сме да поче говор).
ЈОВАН (Узнемирено): Шта је теби?
КАТАРИНА: Дете?!
НИНА (Бризне у плач).
ЈОВАН (Прилази јој): Шта је за Бога?
КАТАРИНА: Нина! (Хоће да је загрли).
НИНА (Очајно): Оче... мајко...
ЈОВАН, КАТАРИНА: Говори за Бога шта је?
НИНА: ...Ја не смем... немам кад... немам ни времена...
ЈОВАН: Та говори једанпут!
НИНА: Казаћу... све ћу вам казати. Преклињем вас само, молим вас, тако вам родитељске љубави, помозите ми!.
ЈОВАН: Да ти помогнемо?
КАТАРИНА: Али... шта се десило за Бога?!
НИНА: Немам кад, немам времена сад да вам говорим, да вам објасним... да се правдам...
ЈОВАН: Како... немаш времена...
НИНА: Ево иде Никола к вама... тек што није дошао.
ЈОВАН (Престрављено): Па?
НИНА(У страху, гдеда оцу у очи, бојећи се и дршћући од његовог погдеда): Он ће доћи да вас пита... он ће вас питати... јесам ли ја јуче после подне била овде.... код вас.
ЈОВАН(Одступи два три корака и строго је погдеда): Па?
НИНА (Очајно): Молим вас... преклињем вас... ако ми желите среће... ако нећете да ме одбаците, упропастите, убијете... реците, преклињем вас, реците, да сам била овде јуче цело после подне.
ЈОВАН (Строго): Нина?!
НИНА (Очајно): Тако вам родитељске љубави, тако вам Бога... не одбацујте ме, не унесрећавајте ме... реците!
КАТАРИНА (Збуњена и потресена): ...Да лажемо?
НИНА (Грца у сузама): Преклињем вас!
ЈОВАН (Узбуђен, поражен, обхрвао га ужасан бол, хода по соби, па на један мах стане пред Нином и шчепа је за руку): Несрећнице... говори... говори!...
НИНА (У очајном је положају, оборила је главу, грца, а склопила руке и немо моли).
ЈОВАН: Говори!
НИНА (Спазила је кроз прозор Николу и сва претрне): Ево га... он долази... Оче... мајко!
ЈОВАН (Као утучен, поражен, окренуо главу од ње).
НИНА (Обисне се о врат мајци): Мајко... мајко!
КАТАРИНА (Немо, не говорећи ништа, узима је око паса и одводи у десну собу, затвори за њом врата и враћа се).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|