Greh za greh (drama u jednom činu)/2
II
NINA, PREĐAŠNjI.
NINA (Pod šeširom, usplahirena, uzrujana, zbunjena, uleti na srednja vrata, poljubi ruku ocu i majci koji su iznenađeni njenim dolaskom).
JOVAN: Otkud ti?
KATARINA: Tako iznenada?
NINA(Ćuti zbunjena, krši prste, ne sme da poče govor).
JOVAN (Uznemireno): Šta je tebi?
KATARINA: Dete?!
NINA (Brizne u plač).
JOVAN (Prilazi joj): Šta je za Boga?
KATARINA: Nina! (Hoće da je zagrli).
NINA (Očajno): Oče... majko...
JOVAN, KATARINA: Govori za Boga šta je?
NINA: ...Ja ne smem... nemam kad... nemam ni vremena...
JOVAN: Ta govori jedanput!
NINA: Kazaću... sve ću vam kazati. Preklinjem vas samo, molim vas, tako vam roditeljske ljubavi, pomozite mi!.
JOVAN: Da ti pomognemo?
KATARINA: Ali... šta se desilo za Boga?!
NINA: Nemam kad, nemam vremena sad da vam govorim, da vam objasnim... da se pravdam...
JOVAN: Kako... nemaš vremena...
NINA: Evo ide Nikola k vama... tek što nije došao.
JOVAN (Prestravljeno): Pa?
NINA(U strahu, gdeda ocu u oči, bojeći se i dršćući od njegovog pogdeda): On će doći da vas pita... on će vas pitati... jesam li ja juče posle podne bila ovde.... kod vas.
JOVAN(Odstupi dva tri koraka i strogo je pogdeda): Pa?
NINA (Očajno): Molim vas... preklinjem vas... ako mi želite sreće... ako nećete da me odbacite, upropastite, ubijete... recite, preklinjem vas, recite, da sam bila ovde juče celo posle podne.
JOVAN (Strogo): Nina?!
NINA (Očajno): Tako vam roditeljske ljubavi, tako vam Boga... ne odbacujte me, ne unesrećavajte me... recite!
KATARINA (Zbunjena i potresena): ...Da lažemo?
NINA (Grca u suzama): Preklinjem vas!
JOVAN (Uzbuđen, poražen, obhrvao ga užasan bol, hoda po sobi, pa na jedan mah stane pred Ninom i ščepa je za ruku): Nesrećnice... govori... govori!...
NINA (U očajnom je položaju, oborila je glavu, grca, a sklopila ruke i nemo moli).
JOVAN: Govori!
NINA (Spazila je kroz prozor Nikolu i sva pretrne): Evo ga... on dolazi... Oče... majko!
JOVAN (Kao utučen, poražen, okrenuo glavu od nje).
NINA (Obisne se o vrat majci): Majko... majko!
KATARINA (Nemo, ne govoreći ništa, uzima je oko pasa i odvodi u desnu sobu, zatvori za njom vrata i vraća se).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|