Граничарски "аусмарш"

Извор: Викизворник


Граничарски "аусмарш"

Мили Боже чуда великога!
Било ведро па се наоблачи
По врx Глине учестале муње,
Муња сијева, али грома нема. —
Са Петровца кликовала вила! 5
Дозивала с Погледића другу:
„Друго моја, разви крила своја!
„Па повикни танко гласовито,
„И дозивај старца код оваца,
„Реци право тако била здраво: 10
„Књигу пише од Беча ћесаре!
„И позивље младе Граничаре,
„Зове царе своје соколове
„Па војницу у земљу Талију!
„Талеши се подвaтили љуто, 15
„Подигло се и старо и младо,
„Приватило бана Гарибалда![1]
„Све кликује у један глас зове:
„Диж' се ђова! [2] па гони швабова!
„Још ти реци старцу код оваца, 20
„Нека знаде, нека сваком каже:
„Ред је поћи, па бимо не доћи!...
„Што је облак Глину наткрилио:
„Има Талеш војске ка облака;
„Што и муња итра учестала: 25
„Два су краља сабље укрштала
„Премүтези [3], и зорни вранцези[4].
„Сви су каил боју за слободу. -
„А што грома не би ни једнога, 30
„Заrрмиће по Крајини цијелој:
„Загрмиће пјесма од јунака...
„Закукаће јадна стара мајка...
„Пропиштаће многе сиротице...
„Остануће многе удовице... 35
„Крајина ће сама себе клети:
(„О Крајино, крвава аљино,
„Крвав био ко те и створио!)
„Ал' је поћи, па дило и не доћи!“
Истом вила у ријечи била; 40
Ал' ти лете књиге на све стране.
Стигла књига Глинском обрстару;
Седам печат откидао, чојче;
Књигу штије а сузе прол'јева!...
Каже књига по првом авазу 45
Да се диже на оружје војска:
- Што ј' гарила мрка наусница,
- Што је брка и јуначког' соја,
- Голобрадо момче не оставльа
- Све под барјак књига позивала! 50
Сабљом звекну силан обрстаре!
Сабљом звечи а перо намиче,
Поручује младим капитанма:
„Капитани моја вита крила!
„Све остав'те, к мени брже ајте; 55
„У неђељу која прва дође
„Три ће равно поћи батаљуна;
„У Талију у земљу питому
Да бранимо цареве градове;
„Гарибалди оће да царује: 60
„Оће Ђузеп[5] да нас протјерује!
Хо, у млађег' нема поговора:
Како рече силан обрстаре
Како сме онако се стече:
Силна војска поме притиснула! 65
За војском је густа повозија:
Отац, мајка, братац и сестрица,
Вјерна љуба и ситна дјечица;
Оставило кућу и огњиште,
Запр’јечило врата мртвим концем 70
(Враћати се канда већ не кани...)
Задњи папак Чивуту [6] продаје.
Не продаје (него џабе даје!... ):
Па што сможе то свак' своме даје:
- Па путниче, готов самртниче!... 75
- Привати се, док је живе главе,
- Бог эна игда... или више нигда...
- Твој је талак... моја ј' задужбина!
Да је коме погледати било
Ту робију - грозну сељанију: 80
Живи људи ту се оплакују! -
Мили Боже, и неђељо млада!
Да су пера што је вита јела;
Лист папира шири од свег' cв'јета;
Да су ђаци, што црни облаци; 85
Да је тинта, што је вода ладна;
Не би могли исиписати јада!
Мајка сину пада око врата;
Вјерна љуба стидом се гушила
Подбили је руке у кукове, 90
Муком цвили, и сузе прол'јева.
(Авај! Боже, големога јада,
Тога више у свијету нема!...)
Нич'је срце није од камена:
Свој својијем и пјева и плаче; 95
(Ма друга је - жива задушница!
Из „касарне“ идс и долази;
Ал' из куће - носила су жива; —)
Па растај је најтеже опјело;
Ев' - да ј' моћи и на разбој поћи 100
Ђевојка је муке испјевала:
„Носила б' му пушку талијанку;
„Ох! мајка би ране оздрављала;
„Своја сеја бистру б' воду дала;
„Своја љуба меко би стерала; 105
„Још би отац замјенио сина;
„Дјечица би муке олакшала. -
Ал' се враћат' ка у гробље мора."
„Па да стиснем срце од жалости,
Да ти речем, мили побратиме! 110
Бар што знадем, и што перо пише,
(Нит' се касти може, што је више.)
Када војска маширати пође;
Бубњи бију, а удара банда;
Звона жале, а топови ричу; 115
Војска пјева танко гласовито:
„Збогом земљо, збогом завичају!
„У теби ми три добра остају:
„Прво добро и отац и мајка!
„Друго добро брата и сестрица! 120
„Треће добро жена и дјечица!"
Ех! ко срца има у њедрима
(Па да ј' срце студеног камена!)
И калмен би моро проплакати.
Камo-л не ће сиротице веће! — 125
Гледао сам (да ти чудо кажем)
Гледао сам швабу обрстара,
Слушао сам што сузом пољева,
Овако је био бесједио:
Мили Боже! има ли јунака 130
Та јунака а над граничара?
„Сва жу срећа - милост је царева!
„А имање - то голо камење...
„Двори су му - ниска колибица;
„Сва светиња - дрвена црквица; 135
„Крсна слава - просена је слама;
„Сав завичај - гробови зелени. -
„Давор' сине, више с' заслужио
„.....................................!"
„Иљада је и осам стотина 140
„И шесдест шеста је година;
„Камење ће ладно прозборити,
„И твоја ће срећа сазорити!“
(Од мен' пјесма, а од Бога здравље!
Нит' знам више, нити перо пише. 145
Благо томе ко се богу моли!



Референце[уреди]

  1. Овако се зове талијански јунак.
  2. Омладина њихова .
  3. Пијемонт - земња и краљевина малена од прије у Италији.
  4. Француска.
  5. Ово је крштено име Гарибалдово, на српски је то: Јосип.
  6. Пpетрглије.

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 142-148.