Graničarski "ausmarš"
Mili Bože čuda velikoga!
Bilo vedro pa se naoblači
Po vrx Gline učestale munje,
Munja sijeva, ali groma nema. —
Sa Petrovca klikovala vila! 5
Dozivala s Pogledića drugu:
„Drugo moja, razvi krila svoja!
„Pa povikni tanko glasovito,
„I dozivaj starca kod ovaca,
„Reci pravo tako bila zdravo: 10
„Knjigu piše od Beča ćesare!
„I pozivlje mlade Graničare,
„Zove care svoje sokolove
„Pa vojnicu u zemlju Taliju!
„Taleši se podvatili ljuto, 15
„Podiglo se i staro i mlado,
„Privatilo bana Garibalda![1]
„Sve klikuje u jedan glas zove:
„Diž' se đova! [2] pa goni švabova!
„Još ti reci starcu kod ovaca, 20
„Neka znade, neka svakom kaže:
„Red je poći, pa bimo ne doći!...
„Što je oblak Glinu natkrilio:
„Ima Taleš vojske ka oblaka;
„Što i munja itra učestala: 25
„Dva su kralja sablje ukrštala
„Premүtezi [3], i zorni vrancezi[4].
„Svi su kail boju za slobodu. -
„A što groma ne bi ni jednoga, 30
„Zarrmiće po Krajini cijeloj:
„Zagrmiće pjesma od junaka...
„Zakukaće jadna stara majka...
„Propištaće mnoge sirotice...
„Ostanuće mnoge udovice... 35
„Krajina će sama sebe kleti:
(„O Krajino, krvava aljino,
„Krvav bio ko te i stvorio!)
„Al' je poći, pa dilo i ne doći!“
Istom vila u riječi bila; 40
Al' ti lete knjige na sve strane.
Stigla knjiga Glinskom obrstaru;
Sedam pečat otkidao, čojče;
Knjigu štije a suze prol'jeva!...
Kaže knjiga po prvom avazu 45
Da se diže na oružje vojska:
- Što j' garila mrka nausnica,
- Što je brka i junačkog' soja,
- Golobrado momče ne ostavlьa
- Sve pod barjak knjiga pozivala! 50
Sabljom zveknu silan obrstare!
Sabljom zveči a pero namiče,
Poručuje mladim kapitanma:
„Kapitani moja vita krila!
„Sve ostav'te, k meni brže ajte; 55
„U neđelju koja prva dođe
„Tri će ravno poći bataljuna;
„U Taliju u zemlju pitomu
Da branimo careve gradove;
„Garibaldi oće da caruje: 60
„Oće Đuzep[5] da nas protjeruje!
Ho, u mlađeg' nema pogovora:
Kako reče silan obrstare
Kako sme onako se steče:
Silna vojska pome pritisnula! 65
Za vojskom je gusta povozija:
Otac, majka, bratac i sestrica,
Vjerna ljuba i sitna dječica;
Ostavilo kuću i ognjište,
Zapr’ječilo vrata mrtvim koncem 70
(Vraćati se kanda već ne kani...)
Zadnji papak Čivutu [6] prodaje.
Ne prodaje (nego džabe daje!... ):
Pa što smože to svak' svome daje:
- Pa putniče, gotov samrtniče!... 75
- Privati se, dok je žive glave,
- Bog эna igda... ili više nigda...
- Tvoj je talak... moja j' zadužbina!
Da je kome pogledati bilo
Tu robiju - groznu seljaniju: 80
Živi ljudi tu se oplakuju! -
Mili Bože, i neđeljo mlada!
Da su pera što je vita jela;
List papira širi od sveg' cv'jeta;
Da su đaci, što crni oblaci; 85
Da je tinta, što je voda ladna;
Ne bi mogli isipisati jada!
Majka sinu pada oko vrata;
Vjerna ljuba stidom se gušila
Podbili je ruke u kukove, 90
Mukom cvili, i suze prol'jeva.
(Avaj! Bože, golemoga jada,
Toga više u svijetu nema!...)
Nič'je srce nije od kamena:
Svoj svojijem i pjeva i plače; 95
(Ma druga je - živa zadušnica!
Iz „kasarne“ ids i dolazi;
Al' iz kuće - nosila su živa; —)
Pa rastaj je najteže opjelo;
Ev' - da j' moći i na razboj poći 100
Đevojka je muke ispjevala:
„Nosila b' mu pušku talijanku;
„Oh! majka bi rane ozdravljala;
„Svoja seja bistru b' vodu dala;
„Svoja ljuba meko bi sterala; 105
„Još bi otac zamjenio sina;
„Dječica bi muke olakšala. -
Al' se vraćat' ka u groblje mora."
„Pa da stisnem srce od žalosti,
Da ti rečem, mili pobratime! 110
Bar što znadem, i što pero piše,
(Nit' se kasti može, što je više.)
Kada vojska maširati pođe;
Bubnji biju, a udara banda;
Zvona žale, a topovi riču; 115
Vojska pjeva tanko glasovito:
„Zbogom zemljo, zbogom zavičaju!
„U tebi mi tri dobra ostaju:
„Prvo dobro i otac i majka!
„Drugo dobro brata i sestrica! 120
„Treće dobro žena i dječica!"
Eh! ko srca ima u njedrima
(Pa da j' srce studenog kamena!)
I kalmen bi moro proplakati.
Kamo-l ne će sirotice veće! — 125
Gledao sam (da ti čudo kažem)
Gledao sam švabu obrstara,
Slušao sam što suzom poljeva,
Ovako je bio besjedio:
Mili Bože! ima li junaka 130
Ta junaka a nad graničara?
„Sva žu sreća - milost je careva!
„A imanje - to golo kamenje...
„Dvori su mu - niska kolibica;
„Sva svetinja - drvena crkvica; 135
„Krsna slava - prosena je slama;
„Sav zavičaj - grobovi zeleni. -
„Davor' sine, više s' zaslužio
„.....................................!"
„Iljada je i osam stotina 140
„I šesdest šesta je godina;
„Kamenje će ladno prozboriti,
„I tvoja će sreća sazoriti!“
(Od men' pjesma, a od Boga zdravlje!
Nit' znam više, niti pero piše. 145
Blago tome ko se bogu moli!
