Гојени Халил и десет хајдука (Мостар)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Гојени Халил и десет хајдука (Мостар)

0001 Моја браћо, да вам пјесму кажем
0002 Стару пјесму од старог земана!-
0003 Вино пију аге Удбињани,
0004 Међу њима од Кладуше Мујо.
0005 Све су аге шенли и весело,
0006 А Хрњица сахтли и кахарли
0007 Те он грозне сузе пролијева.
0008 Нико несм’је упитати Муја,
0009 Што прољева сузе од очију,
0010 Док завика Тале из буџака:
0011 »Богом побро, од Кладуше Мујо,
0012 Што ти грозне сузе пролијеваш?
0013 Јесу ли ти сузе од потребе?« 
0014 Мујо онда на ноге скочио,
0015 Објема се рукам’ подбочио,
0016 Па говори од Орашца Талу:
0017 »Прођи ме се, драги побро Тале,
0018 Јучер сам ти био у планини,
0019 Пјеше био, жалосна ми мајка,
0020 И код мене тридес’т и три друга.
0021 Бијах, Тале, у Грлу котарском
0022 Ја се спушћах на Црвене ст’јене,
0023 Те потегох срчали дурбина,
0024 Бројим, Тале, по Котару куле.
0025 Ја се вратих у Грла котарска,
0026 А на џади, међу јеловином,
0027 Почех пити из плоске ракију.
0028 Стаде, брате, јеке уз планину,
0029 Ја угледах до десет хајдука,
0030 Ја угледах девет Пањевића,
0031 И пред њима Пањевић Николу,
0032 И пред њима Комлен бајрактара,
0033 Четири му ноге низ дората.
0034 Ја погледах, жалосна ми мајка,
0035 Ал то бјеше Рудан аге Мејра,
0036 Јауклија мог брата Халила.
0037 Цура цвили, кано љута гуја,
0038 А све турску вјеру спомињаше,
0039 А све виче лијепа Мејруша:
0040 »»Оде данас вјера за невјеру!«« 
0041 А ја скочих из студене ст’јене,
0042 А потегох гарабина свога
0043 Па повика Рудановој Мејри:
0044 »»Чујеш, сестро, Руданова Мејро,
0045 Макни главу на лијеву страну,
0046 Да ја згађам Комлен бајрактара.«« 
0047 А Мејрема мени одговара:
0048 »»Ох чујеш ме, Кладушковић Мујо!
0049 Ја ти главе одмакнут не могу,
0050 Мати ми је косе одгојила,
0051 Влаше их је у зубе метнуло,
0052 Већ ти удри, буљук-баша Мујо,
0053 Не ћеш ли ме, Бог до, погодити,
0054 Раставит ме с динским душманином,
0055 Да не иђем ка влашком Котару,
0056 Да м’ не љуби дински душманине.
0057 Халал теби моја крвца била
0058 Господару Богу на дивану,
0059 А и теби данас на мејдану!«’
0060 А ја, Тале, пушку окренуо,
0061 Не погодих Комлен бајрактара,
0062 Већ виш њега у танке јелиће.
0063 Све од јеле одираше гране,
0064 Побјеже ми влашки бајрактаре,
0065 А ја немам сокола ђогата,
0066 Да окупим Комлен бајрактара,
0067 Утече ми до десет хајдука,
0068 Однесоше Руданову Мејру.« 
0069 Све то слуша гојени Халиле,
0070 Докле Халил на ноге скочио,
0071 Халил сађе својој б’јелој кули,
0072 Па се попе кули на бојеве,
0073 Па се момак такум учинио,
0074 Те припаса свијетло оружје,
0075 А препрти пртилицу торбу,
0076 А у руку сјајног џефердара.
0077 Тамам Халил на авлинска врата,
0078 А срете га од Кладуше Мујо:
0079 »Гдје ћеш, брате, нејачак Халиле?
0080 Јеси л’ пошо до влашког Котара?
0081 Врат’ се Халко, узјаши ђогата,
0082 Ако буде носити дјевојку,
0083 Ако буде задобити рана,
0084 Брез ђогата тамо хода нема.« –
0085 »»Хвала теби, буљук-баша Мујо,
0086 Ја ти не ћу твог коња ђогина,
0087 Ја ћу пјеше на Црвене ст’јене.« 
0088 Халил сађе у Грло котарско,
0089 Ту је Халил ноћцу преноћио.
0090 Добро ти је Халил подранио.
0091 Па он пије на јутру ракију
0092 А све гледа сенту которскоме;
0093 Док с’ одонуд јека оћутила.
0094 Ал ето ти до десет хајдука,
0095 На прсима сваком токе св’јетле,
0096 То су били браћа Пањевићи,
0097 Девет браће на девет алата,
0098 Пред њима је Пањевић Никола,
0099 И пред њиме Комлен бајрактаре
0100 На дорату коњу од мејдана.
0101 Док бајрактар застави дорина,
0102 Завика га Пањевић Никола:
0103 »Не застављај дебела дорина,
0104 Да идемо на малу Кладушу,
0105 Ја сам тебе, ђидо, оженио
0106 Са лијепом Мејром Рудановом
0107 Ено Мејре у нашем Котару,
0108 А ти си се мени преклињао,
0109 Да ћеш мене јадан оженити
0110 Са Кладуше сестром Хрњичином.« 
0111 Говори му Комлен бајрактаре:
0112 »Није сада вакта од Кладуше,
0113 Код куле су двије љуте гује,
0114 Двије гује дв’је Хрњице младе,
0115 Не смијемо до Кладуше сићи.« 
0116 Ту хајдуци коње разјахаше.
0117 А Халил се мисли замислио:
0118 »Што ће сада од живота свога?
0119 Да бих Влахе пушћо на Кладушу,
0120 Мујо ми се скоро оженио,
0121 Бир вечера и акшам саклања,
0122 Одмах скида са себе пусата,
0123 Иђе Мујо у јатаке љуби.
0124 Хоће Власи Муја преварити,
0125 Хоће нашу кулу поробити.
0126 Да бих јунак њима ударио,
0127 На наму је све девет јунака,
0128 И десети Комлен бајрактаре.« 
0129 Све мислио, на једну смислио,
0130 Док од себе баци џефердара,
0131 А прихвати челикли наџака.
0132 Мујов Халил на трпезу фрци,
0133 Гдје је влашка тола и трпеза,
0134 Окрену се три четири пута,
0135 А изваља девет Пањевића.
0136 А све пије Комлен бајрактаре,
0137 Комлен пије, нит мукајет није,
0138 А Халил се хитар догодио,
0139 Па Комлена удари наџаком,
0140 Комлен њега иза грла виче:
0141 »О копиле, Хрњичин Халиле,
0142 Шта ме женски у планини тучеш?« 
0143 А кад чуо Хрњичин Халиле,
0144 Видје Халил, шта је код Влашета,
0145 Да не на њем панцијер кошуља;
0146 Док поскочи с десна у лијево,
0147 Под л’јеву га сису погодио,
0148 Комлен паде у зелену траву,
0149 Док му Халил упртио руку.
0150 Мислио се Хрњичин Халиле:
0151 »Ја извезах девет Пањевића
0152 И Комлена влашког бајрактара,
0153 Али бих ли ишо до Котара,
0154 Ил’ гонио до десет хајдука,
0155 Своме брату од Кладуше Мују?
0156 Ја ћу ићи до влашког Котара,
0157 Потражити Руданову Мејру?
0158 Ја ћу ићи, доћи и недоћи.« 
0159 Повезо је Влахе за јелиће,
0160 А узјаха коња Комленова.
0161 Дока Халил до Котара сађе,
0162 Добар га је дорат проносио,
0163 До мејхане крчмарице Маре.
0164 Угледа га крчмарица Мара,
0165 Она носи двије пушке мале,
0166 Обје пушке диже на зубове,
0167 Обадвије диже на Халила:
0168 »О Халиле, кладушко копиле,
0169 Зар си мога побра погубио,
0170 Мога побра Комлен бајрактара?« –
0171 -»Нијесам ти побра погубио,
0172 Аге су ме махзар учиниле,
0173 На ме катул-ферман добавиле,
0174 Да ми иде ка Стамболу глава,
0175 А ја бјежим јадан по свијету,
0176 Кајно пчела по медну цвијету.
0177 Јучер нашо Комлен бајрактара,
0178 Ја Комлену приступио руци,
0179 Да му будем ја вијерна слуга,
0180 Да ме учи Комлен четовати,
0181 Па ми Комлен спремио дорина,
0182 Да оставим код куле дорина.« 
0183 А кад чула крчмарица млада,
0184 Она брду подигнула руке,
0185 Па повика иза свега гласа:
0186 »Богу хвала и данашњем дану,
0187 Кад нам Турци приступише руци!« 
0188 Лети млада крчмарица Мара,
0189 Па га води Комленовој кули,
0190 Она Јелу по имену викну:
0191 »О ти Јело, Комленова секо,
0192 Ево теби Мујова Халила!« 
0193 Она лети доље пред Халила:
0194 »Богу хвла и данашњем дану,
0195 Кад нам Турци приступише руци!« 
0196 Халил оде кули на бојеве,
0197 Пода њега подмећу шћемлије,
0198 Износе му жежену ракију.
0199 Кад погледа Халил по одаји,
0200 Он угледа Руданову Мејру;
0201 Мејра грозне сузе пролијева,
0202 Халил њојзи турски говорио:
0203 »Одмакни се лијепа Туркињо!« 
0204 Када Халил испио ракију,
0205 Од тавана на ноге скочио,
0206 А Мејрему прихвати за руку,
0207 Те јесведе на мермер авлију,
0208 За њим трчи Јела племенита,
0209 Па прихвати Мејру Руданову:
0210 »Неш Халиле, кучкино копиле,
0211 То ће бити моја невјестица,
0212 Вјерна љуба Комлен бајрактара.« 
0213 А Халил је ногом ударио,
0214 Влахиња се три пут преврнула.
0215 Халил баци Руданову Мејру,
0216 Баци Мерју за се на дорина
0217 И побјеже пољем котарскијем.
0218 Доклен зађе Халил у планину,
0219 И ту нађе све десет хајдука.
0220 Халил добра одјаха дорина,
0221 Влашко трже из мијеха пиво,
0222 Те напоји до десет хајдука,
0223 А све гледа Мујо са пољане
0224 И побро му од Орашца Тале:
0225 »Види, Тале, мог брата Халила,
0226 Предао се Халил хајдуцима,
0227 Па он њима рујно вино служи.
0228 Црн му образ Богу на дивану,
0229 Као што је данас на мејдану,
0230 На мејдану мом брату Халилу!
0231 Веле ми је братац женска глава,
0232 Кад он двори девет Пањевића.« 
0233 Онда Мујо притишће ђогина,
0234 За њим Тале на своме кулашу.
0235 Кад дођоше они до Халила:
0236 »Хеј Халиле, теби јазук било,
0237 Јер напајаш до десет хајдука?« –
0238 »Како не ћу, мој брате Хрњица,
0239 Кад су врло они ожедњели,
0240 А хајдучко у планини вино.« 
0241 Сва тројица сјеше пити пиво.
0242 Онда Тале лакрдију викну:
0243 »Види Мујо, тога копилета,
0244 Копилета Мујовог Халила,
0245 Гдје извеза девет Пањевића
0246 И пред њима Комлен бајрактара,
0247 Све на наму бијесних јунака!
0248 Халил ће се у пјесми пјевати,
0249 Брате Мујо, од сад до вијека!
0250 Доклен Тале иза грла викну:
0251 »Пушчи мени Комлен бајрактара,
0252 Да ми се је по плећим’ узети,
0253 Ја сам бољи јунак од Халила.« 
0254 Тада Халил одпушћао руке,
0255 Одпушћао Комлен бајрактару,
0256 Бир се с Талом по плећим’ узео,
0257 А он Талом о тле ударио,
0258 Онда Мујо на ноге скочио:
0259 »Стандер, брате, гојени Халиле,
0260 И ја ћу се с Влахом окренути,
0261 Јер на теби остаде јунаштво.« 
0262 Гоњају се два бјесна јунака,
0263 Гоњају се до полу сахата.
0264 Комлен вуче Муја кладушкога,
0265 Све га вуче до коња ђогина,
0266 Док Хрњицом о тле ударио,
0267 Онда Влаше до ђогата стрка,
0268 Баци Мејру за се на ђогина,
0269 Па побјеже низ Грло котарско,
0270 За њим Халил пруже џефердара.
0271 Пуче пушка Мујова Халила,
0272 Не погоди Комлен бајрактара,
0273 Већ виш њега у танке јелиће,
0274 А прилетје коњу Комленову,
0275 Па узјаха коња Комленова.
0276 Брз ти се је ђогат догодио,
0277 Не море га дорат достигнути,
0278 Већ гркаше граду на капију.
0279 Тамам Влаше пред пјану мејхану,
0280 Даде коња танахну Маџару,
0281 Све окреће коња Хрњичина,
0282 Води њега по т’јесну сокаку.
0283 Халил добра дотјера дората,
0284 Осједе га пред пјаном мејханом,
0285 Даде Халил жуту маџарију,
0286 Стаде Маџар окрећат дората
0287 И Мујова дебела ђогата.
0288 Халил сједе пред пјану мејхану,
0289 Ал’ се Комлен хвали у мејхани
0290 Да ј’ посјеко Муја и Халила
0291 И побра им од Орашца Тала
0292 Онда Халил мејхани на врата:
0293 »Шта ми лажеш, црн ти образ био!
0294 Ево сада Мујова Халила!« 
0295 Док му сину посјеклица крива,
0296 И пос’јече седам официра,
0297 А Комлена прихвати за кику,
0298 Трже Халил тифтик из њедара,
0299 Па Комлену излактио руку,
0300 А повуче Комлен бајрактара
0301 И лијепу Руданову Мејру.
0302 Онда цикну крчмарица Јања,
0303 Хотијаше суданији тркат;
0304 А да каже познанику бану;
0305 А Халил је ногом ударио,
0306 Како је лако ударио,
0307 Три пута се јадна преврнула
0308 Халил сведе Комлен бајрактара
0309 До дората коња од мејдана,
0310 Те га свеза за коња дорина,
0311 Мејру баци за се на ђогата,
0312 А побјеже крају котарскоме.
0313 Тамам Халил у зелене луге,
0314 А на граду пукоше топови.
0315 Докле Халил у планину сиђе,
0316 Халил дође Мују брату своме,
0317 Скочи Тале и Хрњица Мујо,
0318 Па Халилу хош-ђелдију вичу,
0319 У бритку га пољубише ћорду:
0320 »Сада знамо, да си јунак бјесан
0321 Сјед’ Халиле да се напојимо!« –
0322 »У з’о час га ви попили вино,
0323 За мноме је каурска атлија,
0324 Да бјежимо на нашу Крајину.« 
0325 Тада Тале на ноге скочио.
0326 Па посјече девет Пањевића.
0327 И пред њима Комлен бајрактара;
0328 С њих скидоше пусат и одијело,
0329 Потјераше десеторо коња,
0330 Побјегоше на малу Кладушу.
0331 Сва тројица шићар раздијелише,
0332 А Халилу Руданову Мејру.
0333 Онда Тале шућур учинио:
0334 »Како сам ја јунак постануо,
0335 Таког ћара никад нашо н’јесам!« 
0336 Оде Тале у Орашац равни,
0337 Остадоше до двије Хрњице. –
0338 Тако, побро, стари људи кажу,
0339 Давно било, сад се спомињало.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 106-114