Gojeni Halil i deset hajduka (Mostar)
0001 Moja braćo, da vam pjesmu kažem
0002 Staru pjesmu od starog zemana!-
0003 Vino piju age Udbinjani,
0004 Među njima od Kladuše Mujo.
0005 Sve su age šenli i veselo,
0006 A Hrnjica sahtli i kaharli
0007 Te on grozne suze prolijeva.
0008 Niko nesm’je upitati Muja,
0009 Što proljeva suze od očiju,
0010 Dok zavika Tale iz budžaka:
0011 »Bogom pobro, od Kladuše Mujo,
0012 Što ti grozne suze prolijevaš?
0013 Jesu li ti suze od potrebe?«
0014 Mujo onda na noge skočio,
0015 Objema se rukam’ podbočio,
0016 Pa govori od Orašca Talu:
0017 »Prođi me se, dragi pobro Tale,
0018 Jučer sam ti bio u planini,
0019 Pješe bio, žalosna mi majka,
0020 I kod mene trides’t i tri druga.
0021 Bijah, Tale, u Grlu kotarskom
0022 Ja se spušćah na Crvene st’jene,
0023 Te potegoh srčali durbina,
0024 Brojim, Tale, po Kotaru kule.
0025 Ja se vratih u Grla kotarska,
0026 A na džadi, među jelovinom,
0027 Počeh piti iz ploske rakiju.
0028 Stade, brate, jeke uz planinu,
0029 Ja ugledah do deset hajduka,
0030 Ja ugledah devet Panjevića,
0031 I pred njima Panjević Nikolu,
0032 I pred njima Komlen bajraktara,
0033 Četiri mu noge niz dorata.
0034 Ja pogledah, žalosna mi majka,
0035 Al to bješe Rudan age Mejra,
0036 Jauklija mog brata Halila.
0037 Cura cvili, kano ljuta guja,
0038 A sve tursku vjeru spominjaše,
0039 A sve viče lijepa Mejruša:
0040 »»Ode danas vjera za nevjeru!««
0041 A ja skočih iz studene st’jene,
0042 A potegoh garabina svoga
0043 Pa povika Rudanovoj Mejri:
0044 »»Čuješ, sestro, Rudanova Mejro,
0045 Makni glavu na lijevu stranu,
0046 Da ja zgađam Komlen bajraktara.««
0047 A Mejrema meni odgovara:
0048 »»Oh čuješ me, Kladušković Mujo!
0049 Ja ti glave odmaknut ne mogu,
0050 Mati mi je kose odgojila,
0051 Vlaše ih je u zube metnulo,
0052 Već ti udri, buljuk-baša Mujo,
0053 Ne ćeš li me, Bog do, pogoditi,
0054 Rastavit me s dinskim dušmaninom,
0055 Da ne iđem ka vlaškom Kotaru,
0056 Da m’ ne ljubi dinski dušmanine.
0057 Halal tebi moja krvca bila
0058 Gospodaru Bogu na divanu,
0059 A i tebi danas na mejdanu!«’
0060 A ja, Tale, pušku okrenuo,
0061 Ne pogodih Komlen bajraktara,
0062 Već viš njega u tanke jeliće.
0063 Sve od jele odiraše grane,
0064 Pobježe mi vlaški bajraktare,
0065 A ja nemam sokola đogata,
0066 Da okupim Komlen bajraktara,
0067 Uteče mi do deset hajduka,
0068 Odnesoše Rudanovu Mejru.«
0069 Sve to sluša gojeni Halile,
0070 Dokle Halil na noge skočio,
0071 Halil sađe svojoj b’jeloj kuli,
0072 Pa se pope kuli na bojeve,
0073 Pa se momak takum učinio,
0074 Te pripasa svijetlo oružje,
0075 A preprti prtilicu torbu,
0076 A u ruku sjajnog džeferdara.
0077 Tamam Halil na avlinska vrata,
0078 A srete ga od Kladuše Mujo:
0079 »Gdje ćeš, brate, nejačak Halile?
0080 Jesi l’ pošo do vlaškog Kotara?
0081 Vrat’ se Halko, uzjaši đogata,
0082 Ako bude nositi djevojku,
0083 Ako bude zadobiti rana,
0084 Brez đogata tamo hoda nema.« –
0085 »»Hvala tebi, buljuk-baša Mujo,
0086 Ja ti ne ću tvog konja đogina,
0087 Ja ću pješe na Crvene st’jene.«
0088 Halil sađe u Grlo kotarsko,
0089 Tu je Halil noćcu prenoćio.
0090 Dobro ti je Halil podranio.
0091 Pa on pije na jutru rakiju
0092 A sve gleda sentu kotorskome;
0093 Dok s’ odonud jeka oćutila.
0094 Al eto ti do deset hajduka,
0095 Na prsima svakom toke sv’jetle,
0096 To su bili braća Panjevići,
0097 Devet braće na devet alata,
0098 Pred njima je Panjević Nikola,
0099 I pred njime Komlen bajraktare
0100 Na doratu konju od mejdana.
0101 Dok bajraktar zastavi dorina,
0102 Zavika ga Panjević Nikola:
0103 »Ne zastavljaj debela dorina,
0104 Da idemo na malu Kladušu,
0105 Ja sam tebe, đido, oženio
0106 Sa lijepom Mejrom Rudanovom
0107 Eno Mejre u našem Kotaru,
0108 A ti si se meni preklinjao,
0109 Da ćeš mene jadan oženiti
0110 Sa Kladuše sestrom Hrnjičinom.«
0111 Govori mu Komlen bajraktare:
0112 »Nije sada vakta od Kladuše,
0113 Kod kule su dvije ljute guje,
0114 Dvije guje dv’je Hrnjice mlade,
0115 Ne smijemo do Kladuše sići.«
0116 Tu hajduci konje razjahaše.
0117 A Halil se misli zamislio:
0118 »Što će sada od života svoga?
0119 Da bih Vlahe pušćo na Kladušu,
0120 Mujo mi se skoro oženio,
0121 Bir večera i akšam saklanja,
0122 Odmah skida sa sebe pusata,
0123 Iđe Mujo u jatake ljubi.
0124 Hoće Vlasi Muja prevariti,
0125 Hoće našu kulu porobiti.
0126 Da bih junak njima udario,
0127 Na namu je sve devet junaka,
0128 I deseti Komlen bajraktare.«
0129 Sve mislio, na jednu smislio,
0130 Dok od sebe baci džeferdara,
0131 A prihvati čelikli nadžaka.
0132 Mujov Halil na trpezu frci,
0133 Gdje je vlaška tola i trpeza,
0134 Okrenu se tri četiri puta,
0135 A izvalja devet Panjevića.
0136 A sve pije Komlen bajraktare,
0137 Komlen pije, nit mukajet nije,
0138 A Halil se hitar dogodio,
0139 Pa Komlena udari nadžakom,
0140 Komlen njega iza grla viče:
0141 »O kopile, Hrnjičin Halile,
0142 Šta me ženski u planini tučeš?«
0143 A kad čuo Hrnjičin Halile,
0144 Vidje Halil, šta je kod Vlašeta,
0145 Da ne na njem pancijer košulja;
0146 Dok poskoči s desna u lijevo,
0147 Pod l’jevu ga sisu pogodio,
0148 Komlen pade u zelenu travu,
0149 Dok mu Halil uprtio ruku.
0150 Mislio se Hrnjičin Halile:
0151 »Ja izvezah devet Panjevića
0152 I Komlena vlaškog bajraktara,
0153 Ali bih li išo do Kotara,
0154 Il’ gonio do deset hajduka,
0155 Svome bratu od Kladuše Muju?
0156 Ja ću ići do vlaškog Kotara,
0157 Potražiti Rudanovu Mejru?
0158 Ja ću ići, doći i nedoći.«
0159 Povezo je Vlahe za jeliće,
0160 A uzjaha konja Komlenova.
0161 Doka Halil do Kotara sađe,
0162 Dobar ga je dorat pronosio,
0163 Do mejhane krčmarice Mare.
0164 Ugleda ga krčmarica Mara,
0165 Ona nosi dvije puške male,
0166 Obje puške diže na zubove,
0167 Obadvije diže na Halila:
0168 »O Halile, kladuško kopile,
0169 Zar si moga pobra pogubio,
0170 Moga pobra Komlen bajraktara?« –
0171 -»Nijesam ti pobra pogubio,
0172 Age su me mahzar učinile,
0173 Na me katul-ferman dobavile,
0174 Da mi ide ka Stambolu glava,
0175 A ja bježim jadan po svijetu,
0176 Kajno pčela po mednu cvijetu.
0177 Jučer našo Komlen bajraktara,
0178 Ja Komlenu pristupio ruci,
0179 Da mu budem ja vijerna sluga,
0180 Da me uči Komlen četovati,
0181 Pa mi Komlen spremio dorina,
0182 Da ostavim kod kule dorina.«
0183 A kad čula krčmarica mlada,
0184 Ona brdu podignula ruke,
0185 Pa povika iza svega glasa:
0186 »Bogu hvala i današnjem danu,
0187 Kad nam Turci pristupiše ruci!«
0188 Leti mlada krčmarica Mara,
0189 Pa ga vodi Komlenovoj kuli,
0190 Ona Jelu po imenu viknu:
0191 »O ti Jelo, Komlenova seko,
0192 Evo tebi Mujova Halila!«
0193 Ona leti dolje pred Halila:
0194 »Bogu hvla i današnjem danu,
0195 Kad nam Turci pristupiše ruci!«
0196 Halil ode kuli na bojeve,
0197 Poda njega podmeću šćemlije,
0198 Iznose mu žeženu rakiju.
0199 Kad pogleda Halil po odaji,
0200 On ugleda Rudanovu Mejru;
0201 Mejra grozne suze prolijeva,
0202 Halil njojzi turski govorio:
0203 »Odmakni se lijepa Turkinjo!«
0204 Kada Halil ispio rakiju,
0205 Od tavana na noge skočio,
0206 A Mejremu prihvati za ruku,
0207 Te jesvede na mermer avliju,
0208 Za njim trči Jela plemenita,
0209 Pa prihvati Mejru Rudanovu:
0210 »Neš Halile, kučkino kopile,
0211 To će biti moja nevjestica,
0212 Vjerna ljuba Komlen bajraktara.«
0213 A Halil je nogom udario,
0214 Vlahinja se tri put prevrnula.
0215 Halil baci Rudanovu Mejru,
0216 Baci Merju za se na dorina
0217 I pobježe poljem kotarskijem.
0218 Doklen zađe Halil u planinu,
0219 I tu nađe sve deset hajduka.
0220 Halil dobra odjaha dorina,
0221 Vlaško trže iz mijeha pivo,
0222 Te napoji do deset hajduka,
0223 A sve gleda Mujo sa poljane
0224 I pobro mu od Orašca Tale:
0225 »Vidi, Tale, mog brata Halila,
0226 Predao se Halil hajducima,
0227 Pa on njima rujno vino služi.
0228 Crn mu obraz Bogu na divanu,
0229 Kao što je danas na mejdanu,
0230 Na mejdanu mom bratu Halilu!
0231 Vele mi je bratac ženska glava,
0232 Kad on dvori devet Panjevića.«
0233 Onda Mujo pritišće đogina,
0234 Za njim Tale na svome kulašu.
0235 Kad dođoše oni do Halila:
0236 »Hej Halile, tebi jazuk bilo,
0237 Jer napajaš do deset hajduka?« –
0238 »Kako ne ću, moj brate Hrnjica,
0239 Kad su vrlo oni ožednjeli,
0240 A hajdučko u planini vino.«
0241 Sva trojica sješe piti pivo.
0242 Onda Tale lakrdiju viknu:
0243 »Vidi Mujo, toga kopileta,
0244 Kopileta Mujovog Halila,
0245 Gdje izveza devet Panjevića
0246 I pred njima Komlen bajraktara,
0247 Sve na namu bijesnih junaka!
0248 Halil će se u pjesmi pjevati,
0249 Brate Mujo, od sad do vijeka!
0250 Doklen Tale iza grla viknu:
0251 »Pušči meni Komlen bajraktara,
0252 Da mi se je po plećim’ uzeti,
0253 Ja sam bolji junak od Halila.«
0254 Tada Halil odpušćao ruke,
0255 Odpušćao Komlen bajraktaru,
0256 Bir se s Talom po plećim’ uzeo,
0257 A on Talom o tle udario,
0258 Onda Mujo na noge skočio:
0259 »Stander, brate, gojeni Halile,
0260 I ja ću se s Vlahom okrenuti,
0261 Jer na tebi ostade junaštvo.«
0262 Gonjaju se dva bjesna junaka,
0263 Gonjaju se do polu sahata.
0264 Komlen vuče Muja kladuškoga,
0265 Sve ga vuče do konja đogina,
0266 Dok Hrnjicom o tle udario,
0267 Onda Vlaše do đogata strka,
0268 Baci Mejru za se na đogina,
0269 Pa pobježe niz Grlo kotarsko,
0270 Za njim Halil pruže džeferdara.
0271 Puče puška Mujova Halila,
0272 Ne pogodi Komlen bajraktara,
0273 Već viš njega u tanke jeliće,
0274 A priletje konju Komlenovu,
0275 Pa uzjaha konja Komlenova.
0276 Brz ti se je đogat dogodio,
0277 Ne more ga dorat dostignuti,
0278 Već grkaše gradu na kapiju.
0279 Tamam Vlaše pred pjanu mejhanu,
0280 Dade konja tanahnu Madžaru,
0281 Sve okreće konja Hrnjičina,
0282 Vodi njega po t’jesnu sokaku.
0283 Halil dobra dotjera dorata,
0284 Osjede ga pred pjanom mejhanom,
0285 Dade Halil žutu madžariju,
0286 Stade Madžar okrećat dorata
0287 I Mujova debela đogata.
0288 Halil sjede pred pjanu mejhanu,
0289 Al’ se Komlen hvali u mejhani
0290 Da j’ posjeko Muja i Halila
0291 I pobra im od Orašca Tala
0292 Onda Halil mejhani na vrata:
0293 »Šta mi lažeš, crn ti obraz bio!
0294 Evo sada Mujova Halila!«
0295 Dok mu sinu posjeklica kriva,
0296 I pos’ječe sedam oficira,
0297 A Komlena prihvati za kiku,
0298 Trže Halil tiftik iz njedara,
0299 Pa Komlenu izlaktio ruku,
0300 A povuče Komlen bajraktara
0301 I lijepu Rudanovu Mejru.
0302 Onda ciknu krčmarica Janja,
0303 Hotijaše sudaniji trkat;
0304 A da kaže poznaniku banu;
0305 A Halil je nogom udario,
0306 Kako je lako udario,
0307 Tri puta se jadna prevrnula
0308 Halil svede Komlen bajraktara
0309 Do dorata konja od mejdana,
0310 Te ga sveza za konja dorina,
0311 Mejru baci za se na đogata,
0312 A pobježe kraju kotarskome.
0313 Tamam Halil u zelene luge,
0314 A na gradu pukoše topovi.
0315 Dokle Halil u planinu siđe,
0316 Halil dođe Muju bratu svome,
0317 Skoči Tale i Hrnjica Mujo,
0318 Pa Halilu hoš-đeldiju viču,
0319 U britku ga poljubiše ćordu:
0320 »Sada znamo, da si junak bjesan
0321 Sjed’ Halile da se napojimo!« –
0322 »U z’o čas ga vi popili vino,
0323 Za mnome je kaurska atlija,
0324 Da bježimo na našu Krajinu.«
0325 Tada Tale na noge skočio.
0326 Pa posječe devet Panjevića.
0327 I pred njima Komlen bajraktara;
0328 S njih skidoše pusat i odijelo,
0329 Potjeraše desetoro konja,
0330 Pobjegoše na malu Kladušu.
0331 Sva trojica šićar razdijeliše,
0332 A Halilu Rudanovu Mejru.
0333 Onda Tale šućur učinio:
0334 »Kako sam ja junak postanuo,
0335 Takog ćara nikad našo n’jesam!«
0336 Ode Tale u Orašac ravni,
0337 Ostadoše do dvije Hrnjice. –
0338 Tako, pobro, stari ljudi kažu,
0339 Davno bilo, sad se spominjalo.
