Гојени Алил избавља сестру

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Гојени Алил избавља сестру

0001 Боже мили чуда великога!
0002 Нешто јасно у Удбињу пишти,
0003 Ал’ је гују пожар опколио,
0004 Ал’ је оро тиће погубио.
0005 Нит’ је гују пожар опколио,
0006 Нит’ је оро тиће погубио,
0007 Него пишти гојени Алиле
0008 У Удбини у мермер-авлији.
0009 Турчин пишти за невољу му је:
0010 Не откуда чета ударила,
0011 Па му б’јелу кулу запалила,
0012 И одвела Мујова ђогина,
0013 Покупила из ризнице благо.
0014 И те би ти јаде опростио,
0015 Ал’ одвела одиџар-Ајкуну,
0016 Милу сестру Мује и Алије,
0017 Те се Алил врло закарио,
0018 И о чуду своме забавио,
0019 А брата се Муја препануо,
0020 Јера Муја дома не бијаше,
0021 Па не смије да чека Мустафу,
0022 Ђе му нема ђога од мејдана,
0023 Воли Мујо свог коња ђогина,
0024 Него брата гојена Алила.
0025 Све мислио на једно смислио,
0026 Отале се Алил подигао,
0027 Оде дајку Ковачини Раму,
0028 Све му кажешта је и како је:
0029 ”Мили дајко, Ковачина Рамо,
0030 ”Јесам чуо и људи ми кажу,
0031 ”Да ти имаш рухо од Каура,
0032 ”Што катане носе Учбару,
0033 ”Да ми хоћеш рухо поклонити,
0034 ”Да обучем руо од Каура,
0035 ”Да отидем до Учбара града,
0036 ”Да потражим сестру и ђогина,
0037 ”Баш су ми их Власи заробили. ”
0038 Моли Алил и руку му љуби,
0039 А Рамо му даде одијело
0040 И вранчића коња од мејдана
0041 Да отиде до Учбара града.
0042 Па га Рамо добро сјетоваше:
0043 ”О Алиле, мој мили сестрићу,
0044 ”Кад ти дођеш до Учбара града,
0045 ”Тражи кулу ускок-Радована,
0046 ”Оно Мујов богом побратиме,
0047 ”Иди право на Радову кулу,
0048 ”Раде ће те добро сјетовати,
0049 ”Сакриће ти коња у потају,
0050 ”Заиста те проказати неће.
0051 ”А ти сестру и ђогата тражи.”
0052 Кад с’ обуче гојени Алиле,
0053 Баш би реко и би се заклео,
0054 Да је главом приморска катана
0055 Љепши Алил од сваке ђевојке
0056 Па посједе Рамова вранчића,
0057 Оде право до Учбара града.
0058 А кад Алил у Учбара дође,
0059 Ћера вранца низ Учбара града.
0060 А кад алил покрај куле бјаше,
0061 Беле куле ускок-Радована,
0062 А виђе га вјереница љуба,
0063 Вјерна љуба ускок-Радована,
0064 Па дозива ускок-Радована:
0065 ”Де погледај, мили господаре,
0066 ”О делију приморског катану,
0067 ”Баш га прије виђела нијесам. ”
0068 Скочи Раде на срчајли пенџер,
0069 Па сагледа коња и јунака,
0070 Како виђе, одма га познаде,
0071 Па отвори срчајли пенџера,
0072 Зове Раде мила побратима:
0073 ”Од’ , Алиле, у мермер-авлију. ”
0074 А кад зачу гојени Алиле,
0075 Овако је Алил бесједио:
0076 ”Каурине, са бијеле куле,
0077 ”Не турчи ме, ти се потурчио!
0078 ”Ја нијесам гојени Алиле,
0079 ”Но катана Иван-капетана. ”
0080 Сврати коња у мермер-авлију,
0081 А срете га ускок-Радоване,
0082 Руке шире у лице се љубе,
0083 Води побра на бијелу кулу,
0084 А вранчића у подруме тије.
0085 Кад одоше на бијелу кулу,
0086 Раде пита Богом побратима:
0087 ”Како ми је Мујо побратиме? ”
0088 А вели му гојени Алиле:
0089 ”Не питај ме, Раде побратиме,
0090 ”Не одкуд је чета удрила,
0091 ”Па ми кулу бјелу запалила. ”
0092 (А шта ћу ти даље казивати,
0093 Све му Алил по истини каже).
0094 ”Него што ћу, Раде побратиме?
0095 ”Рамо те је, Раде, поздравио
0096 ”Научи ме, мили побратиме,
0097 ”И аманет теби оправио. ”
0098 Таман они у ријечи бјау,
0099 Док на граду пукоше лубарде,
0100 Затресе се Учбар на крајини.
0101 Обадва се побра зачудише,
0102 Како чудо оно у Учбару?
0103 Скочи Раде на ноге лагане,
0104 Оде право под банову кулу,
0105 А да видиш како је весеље!
0106 Дође Раде под банову кулу,
0107 Шемлук чини од Учбара бане,
0108 Ђе му чета шићар донијела
0109 Од Удбине крваве крајине,
0110 Довела му Мујова ђогина,
0111 И још сестру одиџар-Ајкуну,
0112 Па му чета шићар поклонила.
0113 Бан је држи на бијелу кулу,
0114 Браћо мила, три бијела дана,
0115 Кад четврти данак освануо,
0116 Тура бане Ајку на кочије (кошију?).
0117 Оде Раде гојену Алилу,
0118 Све казује што је и како је.
0119 Бесједи му гојни Алиле:
0120 ”Мили брате, ускок-Радоване,
0121 ”Сада шта ћу од живота свога,
0122 ”А како ћу сестру уграбити,
0123 ”Кад имаде у вашем Учбару,
0124 ”Има, Раде, и бољије коња
0125 ”Од мојега вранца од мејдана. ”
0126 А Раде га добро сјетоваше:
0127 ”А не бој се, гојени Алиле,
0128 ”Ја ти имам у потају вранца,
0129 ”На чело му даница звијезда,
0130 ”А на прси мјесечина сјајна,
0131 ”Што но лети и не носи крила,
0132 ”Нит’ га стићи може ни престићи,
0133 ”Даћу вранца, ајде на кошију,
0134 ”Па уграби сестру и ђогина,
0135 ”Бјеж’ , Алиле, у турску Удбињу,
0136 ”Ја ћу лако повратити вранца,
0137 ”Вратићу га ноћи по мјесецу. ”
0138 У том данак четврти освану,
0139 Док на граду пукоше лубарде,
0140 У том сила и ордија дође
0141 Под банову пребијелу кулу.
0142 Параде се коњи и јунаци,
0143 А бан Ајку тури на кочије,
0144 Уз кочије Мујова ђогина,
0145 Који први на кочије дође,
0146 Нека узме Ајку и кочије
0147 И ђогата коња од мејдана.
0148 Ту су дошле млоге бињаџије:
0149 Дошао је црни Арапине
0150 На кобилу суру бедевију,
0151 И дошао Комнен-барјактаре,
0152 А два вранца од кошије бана,
0153 И на њима два банова сина,
0154 Ту и брњаш старога ћесара.
0155 А да видиш Комнен-барјактара,
0156 Све сеири коње и јунаке,
0157 Докле дође гојену Алилу.
0158 Кад сагледа коња и Алила,
0159 То Комнену мило не бијаше.
0160 Иде Комнен бану учбарскоме:
0161 ”Чујеш, бане, драги господаре,
0162 ”Моја вјера и мени помогла,
0163 ”Оно ти је гојени Алиле,
0164 ”Што имаде вранца од мејдана,
0165 ”На челу му даница звијезда,
0166 ”А на прси мјесечина сјајна,
0167 ”Он ће данас уграбити кошију,
0168 ”И утећи у турску Удбињу,
0169 ”А Учбар ће стидан останути. ”
0170 А бане му вако говораше:
0171 ”О Комнене, сенски барјактаре,
0172 ”Ту не има нико од Турака. ”
0173 То рекоше, па се растадоше,
0174 Гајтан паде коњи потекоше.
0175 Од мејдана гојени Алиле,
0176 И уграби сестру и кочије,
0177 Уз кочије братина ђогата.
0178 Милу сестру увати за руку,
0179 Колико се сестра препанула,
0180 Не познаје гојена Алила.
0181 Бесједи јој гојени Алиле:
0182 ”Устан’ , сестро, одиџар-Ајкуно,
0183 ”Па појаши Мујова ђогина,
0184 ”Зар ти брата не познајеш свога,
0185 ”А Алила од једне матере.
0186 ”Ајде, сестро, шинула те гуја. ”
0187 А кад зачу Ајкуна ђевојка,
0188 Скочи Ајка, усједе ђогина.
0189 И да видиш гојена Алила,
0190 Узе Алил плетену камџију,
0191 Па удара два коња витеза,
0192 Побјегоше здраво у Удбињу,
0193 Нит’ их могу стићи ни престићи.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.