Gojeni Alil izbavlja sestru

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Gojeni Alil izbavlja sestru

0001 Bože mili čuda velikoga!
0002 Nešto jasno u Udbinju pišti,
0003 Al’ je guju požar opkolio,
0004 Al’ je oro tiće pogubio.
0005 Nit’ je guju požar opkolio,
0006 Nit’ je oro tiće pogubio,
0007 Nego pišti gojeni Alile
0008 U Udbini u mermer-avliji.
0009 Turčin pišti za nevolju mu je:
0010 Ne otkuda četa udarila,
0011 Pa mu b’jelu kulu zapalila,
0012 I odvela Mujova đogina,
0013 Pokupila iz riznice blago.
0014 I te bi ti jade oprostio,
0015 Al’ odvela odidžar-Ajkunu,
0016 Milu sestru Muje i Alije,
0017 Te se Alil vrlo zakario,
0018 I o čudu svome zabavio,
0019 A brata se Muja prepanuo,
0020 Jera Muja doma ne bijaše,
0021 Pa ne smije da čeka Mustafu,
0022 Đe mu nema đoga od mejdana,
0023 Voli Mujo svog konja đogina,
0024 Nego brata gojena Alila.
0025 Sve mislio na jedno smislio,
0026 Otale se Alil podigao,
0027 Ode dajku Kovačini Ramu,
0028 Sve mu kažešta je i kako je:
0029 ”Mili dajko, Kovačina Ramo,
0030 ”Jesam čuo i ljudi mi kažu,
0031 ”Da ti imaš ruho od Kaura,
0032 ”Što katane nose Učbaru,
0033 ”Da mi hoćeš ruho pokloniti,
0034 ”Da obučem ruo od Kaura,
0035 ”Da otidem do Učbara grada,
0036 ”Da potražim sestru i đogina,
0037 ”Baš su mi ih Vlasi zarobili. ”
0038 Moli Alil i ruku mu ljubi,
0039 A Ramo mu dade odijelo
0040 I vrančića konja od mejdana
0041 Da otide do Učbara grada.
0042 Pa ga Ramo dobro sjetovaše:
0043 ”O Alile, moj mili sestriću,
0044 ”Kad ti dođeš do Učbara grada,
0045 ”Traži kulu uskok-Radovana,
0046 ”Ono Mujov bogom pobratime,
0047 ”Idi pravo na Radovu kulu,
0048 ”Rade će te dobro sjetovati,
0049 ”Sakriće ti konja u potaju,
0050 ”Zaista te prokazati neće.
0051 ”A ti sestru i đogata traži.”
0052 Kad s’ obuče gojeni Alile,
0053 Baš bi reko i bi se zakleo,
0054 Da je glavom primorska katana
0055 Ljepši Alil od svake đevojke
0056 Pa posjede Ramova vrančića,
0057 Ode pravo do Učbara grada.
0058 A kad Alil u Učbara dođe,
0059 Ćera vranca niz Učbara grada.
0060 A kad alil pokraj kule bjaše,
0061 Bele kule uskok-Radovana,
0062 A viđe ga vjerenica ljuba,
0063 Vjerna ljuba uskok-Radovana,
0064 Pa doziva uskok-Radovana:
0065 ”De pogledaj, mili gospodare,
0066 ”O deliju primorskog katanu,
0067 ”Baš ga prije viđela nijesam. ”
0068 Skoči Rade na srčajli pendžer,
0069 Pa sagleda konja i junaka,
0070 Kako viđe, odma ga poznade,
0071 Pa otvori srčajli pendžera,
0072 Zove Rade mila pobratima:
0073 ”Od’ , Alile, u mermer-avliju. ”
0074 A kad začu gojeni Alile,
0075 Ovako je Alil besjedio:
0076 ”Kaurine, sa bijele kule,
0077 ”Ne turči me, ti se poturčio!
0078 ”Ja nijesam gojeni Alile,
0079 ”No katana Ivan-kapetana. ”
0080 Svrati konja u mermer-avliju,
0081 A srete ga uskok-Radovane,
0082 Ruke šire u lice se ljube,
0083 Vodi pobra na bijelu kulu,
0084 A vrančića u podrume tije.
0085 Kad odoše na bijelu kulu,
0086 Rade pita Bogom pobratima:
0087 ”Kako mi je Mujo pobratime? ”
0088 A veli mu gojeni Alile:
0089 ”Ne pitaj me, Rade pobratime,
0090 ”Ne odkud je četa udrila,
0091 ”Pa mi kulu bjelu zapalila. ”
0092 (A šta ću ti dalje kazivati,
0093 Sve mu Alil po istini kaže).
0094 ”Nego što ću, Rade pobratime?
0095 ”Ramo te je, Rade, pozdravio
0096 ”Nauči me, mili pobratime,
0097 ”I amanet tebi opravio. ”
0098 Taman oni u riječi bjau,
0099 Dok na gradu pukoše lubarde,
0100 Zatrese se Učbar na krajini.
0101 Obadva se pobra začudiše,
0102 Kako čudo ono u Učbaru?
0103 Skoči Rade na noge lagane,
0104 Ode pravo pod banovu kulu,
0105 A da vidiš kako je veselje!
0106 Dođe Rade pod banovu kulu,
0107 Šemluk čini od Učbara bane,
0108 Đe mu četa šićar donijela
0109 Od Udbine krvave krajine,
0110 Dovela mu Mujova đogina,
0111 I još sestru odidžar-Ajkunu,
0112 Pa mu četa šićar poklonila.
0113 Ban je drži na bijelu kulu,
0114 Braćo mila, tri bijela dana,
0115 Kad četvrti danak osvanuo,
0116 Tura bane Ajku na kočije (košiju?).
0117 Ode Rade gojenu Alilu,
0118 Sve kazuje što je i kako je.
0119 Besjedi mu gojni Alile:
0120 ”Mili brate, uskok-Radovane,
0121 ”Sada šta ću od života svoga,
0122 ”A kako ću sestru ugrabiti,
0123 ”Kad imade u vašem Učbaru,
0124 ”Ima, Rade, i boljije konja
0125 ”Od mojega vranca od mejdana. ”
0126 A Rade ga dobro sjetovaše:
0127 ”A ne boj se, gojeni Alile,
0128 ”Ja ti imam u potaju vranca,
0129 ”Na čelo mu danica zvijezda,
0130 ”A na prsi mjesečina sjajna,
0131 ”Što no leti i ne nosi krila,
0132 ”Nit’ ga stići može ni prestići,
0133 ”Daću vranca, ajde na košiju,
0134 ”Pa ugrabi sestru i đogina,
0135 ”Bjež’ , Alile, u tursku Udbinju,
0136 ”Ja ću lako povratiti vranca,
0137 ”Vratiću ga noći po mjesecu. ”
0138 U tom danak četvrti osvanu,
0139 Dok na gradu pukoše lubarde,
0140 U tom sila i ordija dođe
0141 Pod banovu prebijelu kulu.
0142 Parade se konji i junaci,
0143 A ban Ajku turi na kočije,
0144 Uz kočije Mujova đogina,
0145 Koji prvi na kočije dođe,
0146 Neka uzme Ajku i kočije
0147 I đogata konja od mejdana.
0148 Tu su došle mloge binjadžije:
0149 Došao je crni Arapine
0150 Na kobilu suru bedeviju,
0151 I došao Komnen-barjaktare,
0152 A dva vranca od košije bana,
0153 I na njima dva banova sina,
0154 Tu i brnjaš staroga ćesara.
0155 A da vidiš Komnen-barjaktara,
0156 Sve seiri konje i junake,
0157 Dokle dođe gojenu Alilu.
0158 Kad sagleda konja i Alila,
0159 To Komnenu milo ne bijaše.
0160 Ide Komnen banu učbarskome:
0161 ”Čuješ, bane, dragi gospodare,
0162 ”Moja vjera i meni pomogla,
0163 ”Ono ti je gojeni Alile,
0164 ”Što imade vranca od mejdana,
0165 ”Na čelu mu danica zvijezda,
0166 ”A na prsi mjesečina sjajna,
0167 ”On će danas ugrabiti košiju,
0168 ”I uteći u tursku Udbinju,
0169 ”A Učbar će stidan ostanuti. ”
0170 A bane mu vako govoraše:
0171 ”O Komnene, senski barjaktare,
0172 ”Tu ne ima niko od Turaka. ”
0173 To rekoše, pa se rastadoše,
0174 Gajtan pade konji potekoše.
0175 Od mejdana gojeni Alile,
0176 I ugrabi sestru i kočije,
0177 Uz kočije bratina đogata.
0178 Milu sestru uvati za ruku,
0179 Koliko se sestra prepanula,
0180 Ne poznaje gojena Alila.
0181 Besjedi joj gojeni Alile:
0182 ”Ustan’ , sestro, odidžar-Ajkuno,
0183 ”Pa pojaši Mujova đogina,
0184 ”Zar ti brata ne poznaješ svoga,
0185 ”A Alila od jedne matere.
0186 ”Ajde, sestro, šinula te guja. ”
0187 A kad začu Ajkuna đevojka,
0188 Skoči Ajka, usjede đogina.
0189 I da vidiš gojena Alila,
0190 Uze Alil pletenu kamdžiju,
0191 Pa udara dva konja viteza,
0192 Pobjegoše zdravo u Udbinju,
0193 Nit’ ih mogu stići ni prestići.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.