Госпођа Олга/20

Девета појава

►

Појава девета

ГИДРА, НОВАКОВИЋКА, ОЛГА и АДВОКАТ

НОВАКОВИЂКА
Ниси отишао?
ГИДРА
Нисам. Управо јесам. Пошао сам. Пошао друмом. И одједном сам се нашао сам. У мени је била жеља да се ослободим свега, да побегнем, да оставим чак и тебе. Хтео сам да се препородим. Као да то бива за један тренутак. Хтео сам бити добар, добар син, добар члан друштва... Веруј ми, онда сам видео да нисам тако рђав као што ти мислиш.
НОВАКОВИЋКА
(нежно)
Гидра!
ГИДРА
(седа)
Било ми је пред очима све светло, велико, ново. Хајде у нов свет. Оно тамо се види прашњави Београд. Та велика паланка, где су на сирове сељачке нерве насађена чудовишта дегенериса- них лутака. Хајде тамо у свет. Или не. Овамо су они други људи. Они. О, зар и међу њима нема рђавих...? Али шта ме се тиче? Хоћу ли ја да поправљам свет? Али ја не умем да идем. Први пут нашао сам се сам, ја који нисам зарадио ни петпарца. Како да почнем? Шта је моја препорука? Мој досадашњи глупи живот.
НОВАКОВИЋКА
Сине, сине, за име бога.
ГИДРА
Мама, ја никада нисам плакао, а сад ми је дошло да плачем као мало дете. Ја сам хтео да будем нешто; човек, али не умем. Не могу. Ја нисам таленат, као што сте ви некад мислили, али нисам ни крпа. Чујеш ли, ја још у себи имам нешто душе, твоје душе. Али ја не могу.
НОВАКОВИЋКА
Опет си циничан. Буди искрен.
ГИДРА
Срамота ме пред самим собом. Јефтине душе васпитавале су ме да се смејем искрености и да будем јефтин човек. Мама, плачи за мене...
НОВАКОВИЋКА
И сад си се вратио.
ГИДРА
Шта ћу кад сам такав.
НОВАКОВИЋКА
Знам их који су изгубили душу као ти, али су бар тело заситили. А ти? Душе немаш, а тело ти је гладно свега. Вратио си се, јер је она женско.
ГИДРА
Мама...
НОВАКОВИЋКА
Лепо женско, а ти си слаб, јер си жељан уживања... Ох, шта ја још нећу с тобом говорити.
ГИДРА
Не, не зато што ти мислиш. Увек сам био јак према жени...
НОВАКОВИЋКА
Увек позер! Увек лажа.
ГИДРА
Разумеш ли, морао сам. Ја немам снаге да све изопачим. Ја нећу дозволити да мој отац оде као просјак избачен, да ти, да моја сестра...
НОВАКОВИЋКА
Ох! хуманости, твоје је име Гидра!
ГИДРА
Па, најзад, будимо искрени. Себичан сам. Ја нећу да будем последњи човек, јер не умем зарадити. Не умем, не умем, ја сам умешен од рђаве легуре, изливен у рђавом калупу. Ко покуша то да оправи, чини глупост. Пре ће се сков распасти, но што ће се поправити. (Смеје се.) У морју грјеха овог, грешниче, тони, што рекао онај весели песник... Мама, не иду на други...
ВУКА
(изненађено уђе)
Госпођо... (Врисне) Ах... Гидра... Шала, само шала. (Баци му се о врат.) Ти си тужан...
(Оде нагло.)
ГИДРА
И рече Христос: »Сврши се.«
(Олга, Вука и Адвокат врате се.)
ОЛГА
Каква глупа шала. Такве детињарије нећу да трпим. Кад ми будеш зет, онда...
АДВОКАТ
То неће бити никад.
ОЛГА
Шта?
(Сви гледају забезекнуто.)
АДВОКАТ
Јест. Доста је било. Неће више. Иди, иди тамо. Части твоје госте. А за нас позови полицију да нас избаци. Кирајџија ти није платио кирију.
ОЛГА
Али шта ви то говорите, јесте ли луди?
АДВОКАТ
Неће се до краја извести лудорија.
ОЛГА
О, господине Новаковићу, програм за овај концерт написан је пре двадесет година. (Новаковићки) Зар не?
НОВАКОВИЋКА
(Уздахне.)
АДВОКАТ
Доста је. (Вади револвер.) Прекипело ми. Решићемо све. Овај праг (показује) неће прећи нога мога сина. (Сину) Што си се враћао? Ти си ме опаметио, ти си мој син.
ГИДРА
Нисам те опаметио. Ја сам твој прави син. Мислио сам да се ствари тако решавају за два секунда. Остави то. Хајдемо у ону собу. Ја се надам да ћемо...
АДВОКАТ
Ја не идем.
ГИДРА
(врати се)
Није него, сви смо чистунци. Терај како је почело. Ако ништа друго, овај пут води бар у рудник злата. Није величанствен рудник, али је добар. Остави гестове. Зашто је бог створио будале? Знаш, тамо доле на друму и ја сам мислио то исто. Бош посла...
ОЛГА
(враћа се)
Но, шта је? Још се погађате? Та биће уговор како ви хоћете. Сви смо наши. Шта ћу кад сам добра!
АДВОКАТ
Шта ћеш му...
ГИДРА
(певуши)
Ах, судба је чудна ствар...
ГИДРА
И рече бог: Нека буде светлост!
ВУКА
И би светлост.
(Сви полазе десно сем Новаковићке.)

(Пада завеса)