Gospođa Olga/20

Deveta pojava

►

Pojava deveta

GIDRA, NOVAKOVIĆKA, OLGA i ADVOKAT

NOVAKOVIĐKA
Nisi otišao?
GIDRA
Nisam. Upravo jesam. Pošao sam. Pošao drumom. I odjednom sam se našao sam. U meni je bila želja da se oslobodim svega, da pobegnem, da ostavim čak i tebe. Hteo sam da se preporodim. Kao da to biva za jedan trenutak. Hteo sam biti dobar, dobar sin, dobar član društva... Veruj mi, onda sam video da nisam tako rđav kao što ti misliš.
NOVAKOVIĆKA
(nežno)
Gidra!
GIDRA
(seda)
Bilo mi je pred očima sve svetlo, veliko, novo. Hajde u nov svet. Ono tamo se vidi prašnjavi Beograd. Ta velika palanka, gde su na sirove seljačke nerve nasađena čudovišta degenerisa- nih lutaka. Hajde tamo u svet. Ili ne. Ovamo su oni drugi ljudi. Oni. O, zar i među njima nema rđavih...? Ali šta me se tiče? Hoću li ja da popravljam svet? Ali ja ne umem da idem. Prvi put našao sam se sam, ja koji nisam zaradio ni petparca. Kako da počnem? Šta je moja preporuka? Moj dosadašnji glupi život.
NOVAKOVIĆKA
Sine, sine, za ime boga.
GIDRA
Mama, ja nikada nisam plakao, a sad mi je došlo da plačem kao malo dete. Ja sam hteo da budem nešto; čovek, ali ne umem. Ne mogu. Ja nisam talenat, kao što ste vi nekad mislili, ali nisam ni krpa. Čuješ li, ja još u sebi imam nešto duše, tvoje duše. Ali ja ne mogu.
NOVAKOVIĆKA
Opet si ciničan. Budi iskren.
GIDRA
Sramota me pred samim sobom. Jeftine duše vaspitavale su me da se smejem iskrenosti i da budem jeftin čovek. Mama, plači za mene...
NOVAKOVIĆKA
I sad si se vratio.
GIDRA
Šta ću kad sam takav.
NOVAKOVIĆKA
Znam ih koji su izgubili dušu kao ti, ali su bar telo zasitili. A ti? Duše nemaš, a telo ti je gladno svega. Vratio si se, jer je ona žensko.
GIDRA
Mama...
NOVAKOVIĆKA
Lepo žensko, a ti si slab, jer si željan uživanja... Oh, šta ja još neću s tobom govoriti.
GIDRA
Ne, ne zato što ti misliš. Uvek sam bio jak prema ženi...
NOVAKOVIĆKA
Uvek pozer! Uvek laža.
GIDRA
Razumeš li, morao sam. Ja nemam snage da sve izopačim. Ja neću dozvoliti da moj otac ode kao prosjak izbačen, da ti, da moja sestra...
NOVAKOVIĆKA
Oh! humanosti, tvoje je ime Gidra!
GIDRA
Pa, najzad, budimo iskreni. Sebičan sam. Ja neću da budem poslednji čovek, jer ne umem zaraditi. Ne umem, ne umem, ja sam umešen od rđave legure, izliven u rđavom kalupu. Ko pokuša to da opravi, čini glupost. Pre će se skov raspasti, no što će se popraviti. (Smeje se.) U morju grjeha ovog, grešniče, toni, što rekao onaj veseli pesnik... Mama, ne idu na drugi...
VUKA
(iznenađeno uđe)
Gospođo... (Vrisne) Ah... Gidra... Šala, samo šala. (Baci mu se o vrat.) Ti si tužan...
(Ode naglo.)
GIDRA
I reče Hristos: »Svrši se.«
(Olga, Vuka i Advokat vrate se.)
OLGA
Kakva glupa šala. Takve detinjarije neću da trpim. Kad mi budeš zet, onda...
ADVOKAT
To neće biti nikad.
OLGA
Šta?
(Svi gledaju zabezeknuto.)
ADVOKAT
Jest. Dosta je bilo. Neće više. Idi, idi tamo. Časti tvoje goste. A za nas pozovi policiju da nas izbaci. Kirajdžija ti nije platio kiriju.
OLGA
Ali šta vi to govorite, jeste li ludi?
ADVOKAT
Neće se do kraja izvesti ludorija.
OLGA
O, gospodine Novakoviću, program za ovaj koncert napisan je pre dvadeset godina. (Novakovićki) Zar ne?
NOVAKOVIĆKA
(Uzdahne.)
ADVOKAT
Dosta je. (Vadi revolver.) Prekipelo mi. Rešićemo sve. Ovaj prag (pokazuje) neće preći noga moga sina. (Sinu) Što si se vraćao? Ti si me opametio, ti si moj sin.
GIDRA
Nisam te opametio. Ja sam tvoj pravi sin. Mislio sam da se stvari tako rešavaju za dva sekunda. Ostavi to. Hajdemo u onu sobu. Ja se nadam da ćemo...
ADVOKAT
Ja ne idem.
GIDRA
(vrati se)
Nije nego, svi smo čistunci. Teraj kako je počelo. Ako ništa drugo, ovaj put vodi bar u rudnik zlata. Nije veličanstven rudnik, ali je dobar. Ostavi gestove. Zašto je bog stvorio budale? Znaš, tamo dole na drumu i ja sam mislio to isto. Boš posla...
OLGA
(vraća se)
No, šta je? Još se pogađate? Ta biće ugovor kako vi hoćete. Svi smo naši. Šta ću kad sam dobra!
ADVOKAT
Šta ćeš mu...
GIDRA
(pevuši)
Ah, sudba je čudna stvar...
GIDRA
I reče bog: Neka bude svetlost!
VUKA
I bi svetlost.
(Svi polaze desno sem Novakovićke.)

(Pada zavesa)