Гору јаше Краљевићу Марко
Гору јаше гору проклињаше:
О прокљета црна горо била,
Ва теби ниј' капи хладне воде
Него једно дупље орихово, 5
На њем млада жуту свилу преде,
Тр говори Краљевићу Марку:
Не кун горе Краљевићу Марко,
Него јаши мало понаприда,
Наћи оћеш језеро зелено 10
Њега чува вила бродаринка,
Вила зимље пуно бродарине,
Од јунака оба ока с главе,
Од коњића све четири ноге.
Марко јаше мало понаприда, 15
И он најде језеро зелено,
Тр напоји себе и коњића,
И зајаше коњића својега;
Ал прилети вила бродаринка,
Тр говори Краљевићу Марку: 20
Небиж јадан бродарину тиј' дат!
Ал говори Краљевићу Марко:
Колико ћеш бродарине зети?
Од јунака оба ока з главе,
Од коњића све четири ноге. 25
Говори јој Краљевићу Марко;
Дат ти хоћу јаспру небројену.
Непитам ја јаспре небројене,
Да ја зимљем јаспру небројену,
Језеро би слебром напунила. 30
Купит ћу ти свилу некројену,
Чим ми хоћеш језеро надкриват.
Да ја зимљем свилу некројену,
Све горе би свилом надкривала.
Ту се боре летни дан до полдне 35
Ал говори Краљевићу Марко:
Види вило јел високо сунце,
Да будем знал ку добу погинем.
Гледа вила јел високо сунце,
Стегне Марко сабљу иза паса, 40
Одсиче јој главу прик рамена,
Пак јој глава на летућ говори:
Ај прокљета сака женска глава,
Ка се бори по гори јунаком!
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 28-30.
