Goru jaše Kraljeviću Marko
Goru jaše goru proklinjaše:
O prokljeta crna goro bila,
Va tebi nij' kapi hladne vode
Nego jedno duplje orihovo, 5
Na njem mlada žutu svilu prede,
Tr govori Kraljeviću Marku:
Ne kun gore Kraljeviću Marko,
Nego jaši malo ponaprida,
Naći oćeš jezero zeleno 10
Njega čuva vila brodarinka,
Vila zimlje puno brodarine,
Od junaka oba oka s glave,
Od konjića sve četiri noge.
Marko jaše malo ponaprida, 15
I on najde jezero zeleno,
Tr napoji sebe i konjića,
I zajaše konjića svojega;
Al prileti vila brodarinka,
Tr govori Kraljeviću Marku: 20
Nebiž jadan brodarinu tij' dat!
Al govori Kraljeviću Marko:
Koliko ćeš brodarine zeti?
Od junaka oba oka z glave,
Od konjića sve četiri noge. 25
Govori joj Kraljeviću Marko;
Dat ti hoću jaspru nebrojenu.
Nepitam ja jaspre nebrojene,
Da ja zimljem jaspru nebrojenu,
Jezero bi slebrom napunila. 30
Kupit ću ti svilu nekrojenu,
Čim mi hoćeš jezero nadkrivat.
Da ja zimljem svilu nekrojenu,
Sve gore bi svilom nadkrivala.
Tu se bore letni dan do poldne 35
Al govori Kraljeviću Marko:
Vidi vilo jel visoko sunce,
Da budem znal ku dobu poginem.
Gleda vila jel visoko sunce,
Stegne Marko sablju iza pasa, 40
Odsiče joj glavu prik ramena,
Pak joj glava na letuć govori:
Aj prokljeta saka ženska glava,
Ka se bori po gori junakom!
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 28-30.
