Гором јаше шећер Салих-ага,
гором јаше, гору кунијаше:
— Царна горо, не зеленила се,
гдје у теби капи воде нејма!
Дошло ми је заклати ђогина, 5
његове се крвце напојити,
рађе тога, него рујна вина!
Нешто му се из горице јавља:
-— Не кољ’ ђогу, шећер Салих-ага!
Не кољ’ ђогу, не чини ђунаха, 10
не пиј вина, ти не губи дина!
Мало крени, ето ти бунара
и на њему нагоркиња вила,
она ће те водом напојити
и твом ђоги крила поклонити, 15
а ти љуби пребијелу вилу!
Кад то чуо шећер Салих-ага,
врну ђогу откуд глас му дође
и он дође на бунар на воду,
и ту нађе нагоркињу вилу. 20
Она га је водом напојила
и ђоги му крила поклонила.
Он обљуби нагоркињу вилу!
Отада му ђого вилен био
и аго се њиме поносио. 25
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 670.
