Горачићки епитафи: устаници

Извор: Викизворник

Горачићки епитафи: устаници преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности.

Епитафи:[уреди]

Овде почива раб божи
ПЕТАР Јоксимовић
житељ села Горачића
који је ратовао са Карађорђем
у првом устанку 1804 г.
и у свима ратовима учествовао
све до 1813. г.
када је Србија од Турака пропала
и он је из шанца на Делиграду
наблизу Алексинца
из шанца искочијо
и кроз турски ланац пробијо
те се опет спасијо па је 1815 г.
са Милошем Обреновићем
и осталим војводама на Чачку
турке надбили и уз пут терајући
млого турака до Белице потукао
и доста оружија од турака
задобијао које и данас стоји.
Био је општински претседник 20 год.
и свуда је прву реч водијо
поживијо 85 год.
(...)
Сјеничића гробље[a]


Овде почива Раб Божи
ЂОРЂЕ Веселиновић
кои поживи 60: г
а умре 27 М: у 1846
Бог даму душу прости
1816 лето[b]
Када е на Чачку
народна слава синула
и Србија са себе ланце скинула
и ћаја пашина сила покисла
и србија турке потисла
тада е покојни Ђорђе
допао од турских пушака 7 рана
а поменуга каменорезац Дмитар
и Лазар синови его своим трудом
1867
Ружичића гробље[c]


Зде почивает раб божи
ВЕСЕЛИН Поповић
престави се [на] 1813 лето
жи[ви] 66 лета
Сјеничића гробље[d]


Здје... ПЕТАР Гл[авоња]
ж[иви] (...) л[ета].
П[огибе] 1815 ле[та].
Зимоњића гробље


Зде МИЛУТИН...
п[огину] 1815 ле[та].
Ружичића гробље


Оваи билег показује
краброга Србина
Милована Богићевића[e]
који поживе го[дина] 60
умре 14: де[цембра] у 1852. години.
Зимоњића гробље

Напомене[уреди]

  1. Споменик подигнут 1911. године.
  2. Погрешна година. Требало је: 1815.
  3. Сада у Лапидаријуму у Гучи.
  4. Рањен на Делиграду, дошао кући и преминуо.
  5. Он је иначе Зимоња (Зимоњић).

Извори[уреди]

  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.