Горачићки епитафи: устаници

Горачићки епитафи: устаници преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности.

Епитафи:

Овде почива раб божи

ПЕТАР Јоксимовић

житељ села Горачића

који је ратовао са Карађорђем

у првом устанку 1804 г.

и у свима ратовима учествовао

све до 1813. г.

када је Србија од Турака пропала

и он је из шанца на Делиграду

наблизу Алексинца

из шанца искочијо

и кроз турски ланац пробијо

те се опет спасијо па је 1815 г.

са Милошем Обреновићем

и осталим војводама на Чачку

турке надбили и уз пут терајући

млого турака до Белице потукао

и доста оружија од турака

задобијао које и данас стоји.

Био је општински претседник 20 год.

и свуда је прву реч водијо

поживијо 85 год.

(...)

Сјеничића гробље^[a]

Овде почива Раб Божи

ЂОРЂЕ Веселиновић

кои поживи 60: г

а умре 27 М: у 1846

Бог даму душу прости

1816 лето^[b]

Када е на Чачку

народна слава синула

и Србија са себе ланце скинула

и ћаја пашина сила покисла

и србија турке потисла

тада е покојни Ђорђе

допао од турских пушака 7 рана

а поменуга каменорезац Дмитар

и Лазар синови его своим трудом

1867

Ружичића гробље^[c]

Зде почивает раб божи

ВЕСЕЛИН Поповић

престави се [на] 1813 лето

жи[ви] 66 лета

Сјеничића гробље^[d]

Здје... ПЕТАР Гл[авоња]

ж[иви] (...) л[ета].

П[огибе] 1815 ле[та].

Зимоњића гробље

Зде МИЛУТИН...

п[огину] 1815 ле[та].

Ружичића гробље

Оваи билег показује

краброга Србина

Милована Богићевића^[e]

који поживе го[дина] 60

умре 14: де[цембра] у 1852. години.

Зимоњића гробље

Напомене

1. Споменик подигнут 1911. године.
2. Погрешна година. Требало је: 1815.
3. Сада у Лапидаријуму у Гучи.
4. Рањен на Делиграду, дошао кући и преминуо.
5. Он је иначе Зимоња (Зимоњић).

Извори

• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.