Горачићки епитафи: убиства

Извор: Викизворник

Горачићки епитафи: убиства преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:[уреди]

У овом гробу е : тјело
Дугачког: СТЕВАНА :
кои погибе од: лопова у 1789 г.
Ружичића гробље


Овде почива
ГАВРИЛО Веселиновић
кои погибе од лопова на 1815 л[ето].
Помјану га син его Милан на 1818.
Породично имање


Овде леже посмртни остатци газда
ДРАГИЋА ДРАШКОВИЋА
трговца из Горачића,
који је невино убијен у свом дому
16 марта 1894 г
у својој 50 години живота.
О : проклето племе Каиново
зар те још у свијету има,
те невине ти убијаш људе
опште проклетство прати злотворе гријеха овог
да их правда божија потамани и на утјеху породице.
Миљко Мунитлак из села Пресеке главни злочинац
убијен је у потери као злотвор народни
а његов саучесник Јеремија Јоровић из Живице
убијен је по пресуди 16 јуна 1895 г.
Ожалошћена фамилија Бога моли и у нади живи
да ће и остале злотворе приређене смрти Драгићеве
јарко сунце проказати а правда их божија казнити.
За Драгићем целог живота жалиће
и божију правду изгледати верна супруга Ката
и син Тихомир браћа Тошо и Павле синовац Мишо
са осталом многобројном родбином и пријатељима.
Петковића гробље


У овом мрачном гробу почивају земни остатци
МИЈАИЛА Кнежевића
поштованог грађанина овог села Горачића
бивши војник у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
поживи 49 год.
погибе од кајдука 5 јула 1895 год.
Бог да му душу прости.
Овај му споменик подигоше његови синови
Велимир, Владимир, Будимир, Добросав, Станоје и Радоје.
Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље


О љубезни брате тешко ли је умрети од ватре
у своје старости 62 година.
МИЈАИЛО Ружичић
житељ овог села Горачића
погибе у својој кући
не знајући од кога је тело исечено
(...) жалост је видети кад кућа гори
и ватра му тело топи
а од костију суви угљен твори
и овде у гробу сарањен
20 октомбра 1900 год
(...)
Ружичића гробље


О шарени спомене ладни камене
који сваком срце храбриш
и који овде показујеш сарањеног
од 16 година дичну младост велику жалост
СВЕТОЗАРА
никад непрежаљеног сина Вићентија
и мајке Крстине Петковића из Горачића.
Не чуди се српски читатељу оваком
(...) паки ради (...)
Господ Бог
да убије мене рођак Милосав Петковић
за шта ни за шта
са црном ме земљом саставијо мене,
Бог душу опрашта,
а небо брате како рекне Бог
јер тек ми радња у напредак пође,
ал конац смрти и судбина дође.
и своје тело сложи вође,
на жалост своје родбине и целе околине
6 августа 1905 год.
Овај му споменик подиже
његов отац Вићентије.
Петковића гробље


Ево гроба неизбежна двора
ђесе одмара тело од умора
срца млада што на правди страда
ЈОВАНА
сина Уроша и Петрије Поповића из Горачића
а од пушке душманске руке Вићентија Ружичића
спомоћу Давида Стевановића овдашњих.
Јован је живио 20 год.
а премину у вечност 29 јула 1908 године.
Овајму тужни спомен подижу
његови ожалошћени родитељи
отац Урош и мајка Петрија
брат Иван и син Миливое.
Сјеничића гробље


Овде почива тело
ПАУНА Главоње
уваженог грађанина
и кмета села Горачића
кои је рођен 1853 год
(...) па на свом имању
пресрети га зликовац
па као бесан јурне с ножем
и удари га где му срце стоји
па и то му не буде доста :
он га обори пода се
и осече му главу,
и покојник премину и богу душу даде
у 4 сата после подне 24 јуна 1911. године
кое сад одговара за ово дело
Милић Маћанин из Горачића
(...)
Зимоњића гробље


О љубезни брате
тешко ли је умрети од пушке
у своиг 55 год.
ЈОВАНА Ђоковића
житељ овог села Горачића
погибе у својој кући
не знајући од кога је
пушчаном ватром тело исечено
4 новембра 1921 г
(...)
Ружичића гробље


Тек од зоре сину зрак
мене младог покри мрак
ГВОЗДЕНА
син Маринка и Таисије Јањић
из Горачића кои поживи 20 год.
Тешко браћо на правди Бога истинога
видети кад пушчаном ватром
моје тело исечено
од крвопилца државног шумара
1 априла 1937 год.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен подиже
отац Маринко и мајка Таисија
и брат Вучић.
Зимоњића гробље

Напомене[уреди]

Извор[уреди]

  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.