Горачићки епитафи: несреће
Горачићки епитафи: несреће преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.
Епитафи:[уреди]
- ЧЕЛЕСТИНА
- супруга свјашћенојереја Илије Поповића
- пароха цркве Горачке
- поживи 18 г.
- а погибе од навода нечистог дука
- 14 јануара 1870 године.
- Спомен подигао супруг Илија.
- Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље
- Ој немила смрти моја
- одма ли ми дође
- ни где стаде нис одмори
- већ ме младу ти умори
- ТИЈАНУ
- кћер Веља и Руже Суруџића
- из Горачића.
- Која у најлепшем цвету
- младости своје од 14 год.
- Погибе од Времна облака.
- 18. јуна 1920. Год на плаштењу.
- Бог да јој душу прости.
- Спомен сподигоше
- њени Родитељи и браћа.
- Суруџића гробље
- Овде почива
- СТАНКО Петровић
- бивши ђак II разреда
- основне школе
- кои поживи 11 год.
- а умро од водоплави
- 10 јуна 1921 год
- (...)
- Ружичића гробље
Напомене[уреди]
Извор[уреди]
- Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.