Горачићки епитафи: млађарија

Извор: Викизворник

Горачићки епитафи: млађарија преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

У рајско насеље позивани су и они који су још мирисали на млеко материно... све до момака и девојака, који нису преживели ни двадесету годину, нису овенчани брачним прстеном. Њихово живовање и постојање сведоче само гробљаши. Поред крстова и воштаница, камене им књиге улепшавају росни цветови и руже, а у епитафе су им насељавани јауци родитеља, браће и сестара. Неки су уписани заједно у камен: браћа и сестре, или у гробљаше очева и мајки. И, тако су чувани од заборава.[a]

Епитафи:[уреди]

Овде вене цвет младости
туге и жалости
тек од зоре сину зрак
мене младог покри мрак
сунце јарко моји црни дани
тиме гробље младога сарани
покоси ме смртна коса
непожали што сам роса
своје младости од 5 г[одина]
МИЛОЈЕ син Мијаљка и Љепосаве Јевремчевића из Горачића
Бог да му душу прости (...)
Сјеничића гробље


Сунце јарко моји црни дани
младост моју у земљу сарани
ВУЈАНА кћи Милисава и Гине Петковића из Горачића пож[иви] 8 год. Умре (...)
Бог да му душу прости.
Спомен подиже отац Милисав и мајка Гина и брат Младен.
Петковића гробље


Овде сарањен увенути цвет НЕРАНЏА од 11 год. кћер Милоја и Анке Стевановића из Горачића (...)
Спомен подиже њен отац Милоје и мајка Анка.
Черговиште


МИКАИЛО од 9 месеци син Миладина Стевановића.
Черговиште


1833
МАРИЈА ћер Марка и Живане (...)
Бог да јој душу прости.
Сјеничића гробље


Овде тамна земља скрива цвет младости туге у жалости КАТУ ћер С (...) Сенице. Живи 3 г. и умре 1836.
(...)
Сјеничића гробље


1848
Овде почива раб божиј МИЛОВАН Радоичић поживи 20 г. умре 30 декембра
Јаковљевића гробље


Овде почива РИСИМ Павловић ученик прве класе 4 разреда школе чачанске поживи 16 г. престависе у вечност 15 јунија у 1849
Зимоњића гробље


Зде почива раба божија СТАНОЈКА едина ћера почившег Милована Зимоне поживи 17 г. умре 6 августа 1849 године.
Зимоњића гробље
Оваи знак подиже СРЕТЕН Стевановић: свом брату ЧЕДОМИРУ од: 1 године: умро у 1850 г.
Черговиште


Овде: почива ИОВАНА кћи почивш. Милорада Стевановића која умре: од: 16 г. у 1850. г.
Черговиште


САВА ћер Димитриа Вучићевић[а] жи[ви] 4 го[дине] [умре] 1851 г.
Черговиште


Зде почива раба божија ЈОКА прва мила ћерка Сретена Зимоне поживе 3 г. умре 1 ја. 1852 г.
Зимоњића гробље


Овде почива раб Божи МИЛОВАН едини син Павла Петковића поживи 6 г. и умре 29. Октом[бра] 1852 год.
Петковића гробље


Овде почива младенац ЖИВКО син Витора Поповића и мати Ерине умре од 7г 29 декембра у 1852 г.
и кћи его МАРИЦА умре 16 фебруара у 2 г[одине] дана у 1856. (...)
Сјеничића гробље


Овде почива раб божи ГЛИГОРИЈЕ син Милована Зимоне поживи 9 г. и умре 9 новембра 1854.
Зимоњића гробље


Овде почива младенац ЖИВКО син Витора Поповића и мати Ерине умре од 9 г[одина] 22. децембра у 1882 г.
и кћи его МАРИЦА а умре 16 фебруара у 2 г[одине] дана у 1856 г.
Сјеничића гробље


Овде почива младенац ВЕЛКО син Сретена Зимоне поживи 3 го. а умре 6 јунија 1856.
Бог да му душу прости.
Зимоњића гробље


Овде: почива: ЈОВАНА кћи почивш. Милорада Стевановића која умре: од: 16 г. у 1859 г.
Черговиште


Овде тико почива богом украшени младенац ТАНАСИЕ син Гаврила Царевића и жалосне Јане мајке свое престависе 28 јануара 1871 г. у најлепшем цвету од 8 г[одина] своме роду на велику тугу и жалост (...)
Сјеничића гробље


Овде су два младенца
ЧЕЛКА од 1 г. умре 30 но[вембра]1864 г.
БОЖО умре у 1878. г.
деца Мата Стевановића
Черговиште


Приђи ближе : мили роде : и прочитаи : подпис : овде : кои : показуе : красног : младића : Петра : Јаковљевића пресели се у вечну кућу : у најлеп : цвету од : 18 : годи : на велику жалос[т] у : 1876 г. зовни мене : моја слатка маико зови мене да сам код тебе.
Оваи билег : подигошему : милан и радосав чиче и милош : отац его за вечни спомен
а подписа дм[итар] Ђо[рђевић].
Јаковљевића гробље


Овде почива младенац ПЕТРОНИЈЕ син Радосава Јаковљевића престави се 15 : вебруара у 1870 : г
(...)
Јаковљевића гробље


Овде тико почива богом украшени младенац РАДОВАН син Ранка Евремовића из Горачића престависе 6г октомбра у 1870 г. кратког виека од двие године догод умре
(...)
Сјеничића гробље


Овде тико почива Богом украшени младенац ТАНАСИЕ едини син Гаврила Царевића и жалосне Иане : маике свое престависе 28 јануара у 1871 г. у 1871 г. у најлепшем цвету од 3 г[одине] своме роду на велику тугу и жалост.
Споменуга таио отац его.
Сјеничића гробље


Овде почивају три младенца богом украшена
ВАСИЛИЕ од 5 г. умрое у 1871 г.
и МИЛИСАВ од 1 године умре у 1876 г.
АЛЕМПИЕ од 3 године умро у 1872 г.
Споменуи Марко Домановић отац ниов его у 1879 г.
Сјеничића гробље


Овде : младенац : ЕЛЕНА : од 9 г. кћи поч : Вићентија Стевановића : умре у 1876 : г.
Черговиште


Оваи подпис показуе младенца ЖИВАНУ кћи Ранка Евремовића житела горачког која се престави 31г октомбра 1876 г. у најлепшем цвету од 15 г.
А оваи билег подиже (...) Ранко Евремовић за знак гроба док е србског рода 1880 г.
Сјеничића гробље


Овде је сарањен увенути цвет девојка ВИНКА кћер Радосава Стевановића из Горачића која умре у најлепше доба од 19 г. 25. марта 1879.
Богда јој душу прости и нажалост роду своме.
Овајој знак подиже њен благодарни брат Аврам 1896 год.
Сјеничића гробље


ЧЕЛКА од 10 год. кћи Петра Радосавчевића умрла 16 августа 1879 г. (...)
Черговиште


Овде почива раб божи ВЕЛИСАВ од 14 год. син Вуја Стевановића умро је 4 августа 1879 г.
Бог да му душу прости.
Овај му знак подиже његов отац Вујо.
Черговиште


Овде младенац РАЈКА кћи Петра Радосавчевића од 2 г [одине] умре 1880 г.
Черговиште


Овде је богом украшена девојка ДРИНКА кћер Мата Стевановића из Горачића која се престави у најлепшем цвету од 18 год. своме роду [на] велику тугу и жалост 8 маја 1880 г.
Споменуше отац Мато и браћа Милисав и Милош 6. јуна у 1890 г.
Черговиште


Овде тико почива раб божи ГВОЗДЕН Зимоња из Горачића поживи 20 год. а умре 16-ог фебруара 1881 год. и овде почива му Милева кћер (...)
Овај спомен подиже његов брат Аксентије.
Зимоњића гробље


Овде је младенац МЛАДЕН од 2 г. син Мата Стевановића умре 5 децембра: у 1881: г.
Черговиште


Овде лежи тело деце Владимирове Станимира Миленке и Љубице.
Спомен им подиже брат Бошко Радосавчевић из Горачића.
Черговиште


Овде : почива : ПЕРСА : од : 15 г. Кћи : почив. Вићентија Стевановића: умрла (...) у 1884 : г :
Споменуе : Сретен, Коста чиче : и Милое едини брат.
Черговиште
Овде спава виечни санак млади БУДИМИР син Еротиа Стевановића и маике Стоје коју воли каоно : букет ружа а умрје у пролеће свое : младости од 9 година 10. г. новембра у 1887 године.
Овај споменик подигоше Еротие и Стоја : своме незаборављеном сину Будимиру когаим : пакосна смрт уграби од 9 година : тек по земљи крочи ногом рече мајци на вјек збогом.
Черговиште


Овде ДОБРИНКА [Стевановић] од 6 г. разбудиме Дринка о премила сејо, јасам : мала давно сам заспала 26. феб. 1888. г.
Черговиште


Овде ђевојка РИСИМИА кћи Вуја Стевановића из Горачића која умрие у најлепшем цвету од 20 год. 30. марта у 1888 г. на жалос[т] својој вамили[ји]
Споменуе Давид њен брат
О[д] десне стране маика Станика која поживи 46 г. 16 фебру[ара]у 1886 г. Умрла.
Спомену Вујо њен муж.
Черговиште


Овде младенац ВИНКА од (...) кћи Милоја Стевановића умрла 1. фебруара 1893.
Споменује њен отац Милоје.
Черговиште


Овде богом украшена девојка
ДРИНКА кћер Мата Стевановића из Горачића која се престави у најлепшем цвету од 18 год[ина] своме роду [на] велику тугу и жалост 8. маја 1890 г.
Споменуше отац Мато и браћа Милисав и Милош 6. јуна 1890 г.
Черговиште


Овде је сарањен увенути цвет девојка ВИНКА кћер Тиосава и Јелене Јаковљевића. из Горачића, рођена 16 октомбра у 1886 год. па тек ме на милост родитељи мои дадоше у основну школу и научиг II разред а немила смрт ме од жалосниг родитеља позва 24 децембра у 1895 години. Збогом роде ја одок одакле се повратити нећу, а ви роде запалите свећу. оста отац плакајући а жалосна мајка углас кукајући и од жалости.
Овај спомен подигоше у 1896.
Јаковљевића гробље


Овај свету мој зелени цвету
одма постаг а одма ме неста
душа моја сад у рају бива
а тело ми Мати земља скрива
упокојеног РАДОМИРА сина Милоја и Анке Стевановића из Горачића рођен је 22. фебруара 1886. г. а смртни ме мач посече (...) августа 1896. год.
Бог да му душу прости. Збогом отац збогом мајко ја одог одакле се повратити нећу а ви роду запалите свећу.
Овај знак подиже отац Милоје 1896. год.
Черговиште


Овдеје сарањен увенути цвет МИЛОРАД од 14 г. син Алексе Стевановића из Горачића : умро је 20. августа 1897 : г.
Споменуга његов отац Алекса.
Черговиште


Овде је младенац БОРИКА од 1 године : кћер Симеуна Стевановића умре 1901 год.
Споменује њен отац Симо.
Черговиште


Овде сарањени:
братац и сестрица загрљени
и прољетним : цвећем закићени :
РАДЕНКО од 7. год. син Милоја и Анке Стевановића из Горачића умро 13. октомбра 1901 :
РАЗУМЕНКА : од године ипо : умрла 13. октомбра 1901. год.
Бог да им душице прости :
Оваим : спомен : подигоше : њин : ожалошћени отац : Милоје и мајка Анка : кои често : по гробу цвијеће са сузама заливају.
Черговиште


Овде је младенац СТАНА од 3 год. кћер Симеуна Стевановића : умре 1906. годи :
Споменује њен отац Симо.
Черговиште


Милан од 2 године син (...) умре 1906 марта (...)
Младенац Никола син (...) царевића престави се 1906 (...)
Зимоњића гробље


ПЕРУНИКА ћер Икодина Јањића рођена 22. априла 1900 год (...) умрла 1902 год (...)
Зимоњића гробље


Сунце јарко не сијаш једнако.
мајко мила ти опрости твог јединог сина ПАВЛА доброжелећег хранитеља Млађена и уцвељене мајке Љубице и верне супруге Иване из овог села Горачића који је рођен 24 јуна 1884 год. па тек од зоре сину зрак ал ми тело покри мрак 4 децембра 1903 г.
Бог да му душу прости.
Оста отац уздишући а жалосна мајка кукајући деца мала оца спомињући и од жалости овај спомен подигоше.
Черговиште


О шарени спомене ладни камене који сваком срце храбриш и који овде показујеш сарањеног од 16 година дичну младост. велику жалост СВЕТОЗАРА никад непрежаљеног сина Вићентија и мајке Крстине Петковића из Горачића. Не чуди се српски читатељу оваком (...) паки ради (...) Господ Бог да убије мене рођак Милосав Петковић за шта ни за шта са црном ме земљом саставијо мене, Бог душу опрашта, а небо брате како рекне, Бог јер тек ми радња у напредак пође, ал конац смрти и судбина. дође. и своје тело сложи вође, на жалост своје родбине и целе околине 6 августа 1905 год.
Овај му споменик подиже његов отац Вићентије.
Петковића гробље


Овај свету мој жалосни цвету
рано постаг а рано ме неста
душа моја сад у рају бива
а тело ми мајка земља скрива
МИЛОШ Јањић (...) у 14 год. своје младости умро је 17 октомбра 1905 год. на велику тугу и жалост својих родитеља браће (...)
Овај спомен подиже му његов отац Видосав и браћа Мирко и Миалко.
Зимоњића гробље


Овде вене лепи цвет
ДИМИТРИЈЕ син Ранка и Јелике Суруџића из Горачића који у најлепшем цвету своје младости умре од 4 год[ине] 26 октомбра 1905 г.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен подиже његов ожалошћени отац Ранко.
Суруџића гробље


Овде је младенац
СТАНА од 3 год[ине] кћер Симеуна Стевановића : умре 1906 год[ине]
Споменује њен отац Симо.
Черговиште


ОБРАД од 7 г[одина] син пок. Видосава Јањића из Горачића. [Умро 1907. године] Овај му спомен подиже његов брат Мијалко.
Зимоњића гробље


Овде младенац КАТАРИНА од 3 год. кћер Радосава Радосавчевића из Горачића умрла 9 фебруара 1908 год.
Споменуе отац Борисав.
Черговиште


Ево гроба неизбежна двора
ђесе одмара тело од умора
срца млада што на правди страда
ЈОВАНА сина Уроша и Петрије Поповића из Горачића а од пушке душманске руке Вићентија Ружичића спомоћу Давида Стевановића овдашњих. Јован је живио 20 год. а премину у вечност 29 јула 1908 године.
Овајму тужни спомен подижу његови ожалошћени родитељи отац Урош и мајка Петрија брат Иван и син Миливое.
Сјеничића гробље


МИЛЕНКО син Драгољуба и Радојке Стевановић поживи 5 г. а умре 5 IV 1909 (...)
Сјеничића гробље


У овом гробу жалосном двору леже младенци чича и синовац СТАНОЈЛО. Срећко поживи 12 г. умре са својим стрицом за један минут [27. јуна 1909. године].
Спомен им подиже брат и син Тиосав Јањић.
Зимоњића гробље


Сунце јарко не сијаш једнако
мајко моја жали ме једнако
СТОЈКУ супругу Велимира М. Давидовића из Горачића рођена 16 јануара 1891 а умрла је 12 новембра 1909. г. која часно поживи у браку 3 г. а свега 19 г.
Бог да јој душу прости.
Спомен овај подигоше њен свекар Милић А. Давидовић и ожалошћени отац Радое Ружичић не жалећи труда свога у 1910 г.
Черговиште


Пред овим спомеником почива БОГОЉУБ син поч. Мила Терзића од 1 г[одине] умре 18 септ[ембра] 1910 г.
Споменик подигоше браћа Младен и Драгољуб и њ[егова] мајка Лена у 1931 г.
Сјеничића гробље


РАДОЈКА од 7 год. кћер Милована Стевановића умрла 1912 год.
Черговиште


МИЛЕНКО од 18 год. син Адама Зимоње из Горачића умро 14 маја 1914 год.
Бог да му душу прости.
(...)
Зимоњића гробље


МИЛОЈКО Р. Зимоњић из Горачића поживи 19 год. Умро 1915 год.
Бог да му душу прости.
Спомен му удари унук Миломир и сна Стајка.
Зимоњића гробље


Овде је сарањен : младена[ц] АЛЕКСИЈЕ од 4 год : син Симеуна Стевановића из Горачића умро 16. јуна 1915 год.
Бог да га прости.
Спомен подиже му отац Симеун.
Черговиште


Овде је сарањена ДАНИЦА од 3 г. ћер Симеуна Стевановића из Горачића умрла 10. септембра 1916. год.
Бог да је прости.
Спомен подиже њен отац Симеун.
Черговиште


Овде вене цвет кога тужни родитељи више видети неће. Млад[енац] ГВОЗДЕН син Радосава и Драгиње Стевановића из Горачића поживи 7 г. а умро 27. октобра 1918 г.
Спомен овај подигоше му отац Радосав и ђед Милоје.
Черговиште


Хеј сестрице и ви браћо мила
ви видите где ме земља скрива
у пролеће јест да цвета цвеће
ал за мене то важити неће
МИЛЕНА кћи Мила Терзића из Горачића сва је заме изгубљена нада јер ја јесам угинула млада у мојијех осамнес лета уклоник се са овога света 8 новембра 1918 год.
Спомен подигоше браћа Милан Драгољуб (...)
Сјеничића гробље


Сунце јарко не сијаш једнако
мајко мила
ти опрости твог јединог сина
ВОЈИНА доброжелећег хранитеља Милосава и Божике Радосавчевића из Горачића. Па тек од зоре сину зрак ал му тело покри мрак 24 децембра 1918 г.
Бог да му душу прости.
У својем јадости од 5 г. овај му спомен подиже његов ожалошћени отац Милосав и Мајка Божика.
Черговиште


Овде почива ДИМИТРИЈЕ В. Петковић из Горачића омиљен момак у друштву и добар мајстор заврши у животу [у] 20-ој г. умро 26 - IX 1919 г.
Бог да му душу прости
(...)
Петковића гробље


Ој немила смрти моја
одма ли ми дође
ни где стаде нис одмори
већ ме младу ти умори
ТИЈАНУ кћер Веља и Руже Суруџића. из Горачића. Која у најлепшем. цвету. младости. своје. од 14 год. Погибе од Времна облака. 18. јуна 1920. Год на плаштењу.
Бог да јој душу прости.
Спомен сподигоше њени Родитељи и браћа.
Суруџића гробље


Овде почива СТАНКО Петровић бивши ђак II разреда основне школе кои поживи 11 год. а умро од водоплави 10 јуна 1921 год
(...)
Ружичића гробље


С леве стране поред свог ђеда сахрањена је РАДОСАВА од 3 месеца кћи Мијаила Јањића умрла 3 августа 1924 год.
Зимоњића гробље (бок споменика Видосава Јањића)


Овде вене лепо цвеће
кога мајка више виђет неће
МИЛУНКА кћер пок. Јована и Стајке Веселиновић из Горачића која поживи 18 год. а умрла 17 марта 1925 г.
Бог да јој душу прости.
Овај спомен подижу браћа Милош и Драгутин и мајка Стајка.
Ружичића гробље


МИОДРАГ син Тадије и Олге Радосавчевића поживи 3 месеца а умро 10 маја 1931 год.
МИЛОВАН син Тадије и Олге Радосавчевић из Горачића поживи 8 год. умро 8 децембра 1936. г у Београду и тамо је сарањен.
Бог да им душу прости.
Спомен им ударише родитељи.
Черговиште


ЉУБИЦА, кћи Срећка и Милене Јањића пож. 4 месеца а умре 15. јануара 1932 г.
Бог да јој душу прости.
Зимоњића гробље


АДАМ од 6 месеци син Живка и Стајке Зимоњић умро 16 априла 1932 г.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подиже му отац Живко и мајка Стајка.
Зимоњића гробље


НИКОЛА син Сретена и Анке Стевановића пож. 10 месеци а умре 11 маја 1932 г.
Бог да га прости.
Спомен му подижу родитељи.
Черговиште


ТИКОМИР Васиљевић од 19 г.
Овде вене лепо цвеће.
ЕМИЛИЈА од 3 год. кћер Василија и Росе Васиљевић из Горачића умрла 28 августа 1932 г.
Бог да јој душу прости.
Овај спомен подиже отац Василије и мајка Роса и ђед Љубо и Стојна.
Петковића гробље


МИЛОМИР син Радосава и Катарине Новичић из Горачића а подлеже тешкој болести у најлепшем цвету младости [у] 17 год. као трговачки помотњик [1936]:
Споменуга отац Радосав мајка Катарина браћа Милисав Наум и Милинко.
Јаковљевића гробље


Тек од зоре сину зрак
мене младог покри мрак
ГВОЗДЕНА син Маринка и Таисије Јањић из Горачића кои поживи 20 год. Тешко браћо на правди Бога истинога видети кад пушчаном ватром моје тело исечено од крвопилца државног шумара 1 априла 1937 год.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен подиже отац Маринко и мајка Таисија и брат Вучић.
Зимоњића гробље


БОРИКА кћи Срећка и Милене Јањића из Горачића поживи15 месеци а умре 26 јула 1937 г.
Бог да јој душу прости
(...)
Зимоњића гробље


Овде вене један мали цветак
као мајска кад увене ружа
МИЛИЦА кћи Илије и Дафине Јањића [рођена] 1 јула 1936. [умрла] 1937
(...)
Зимоњића гробље
Ево гроба неизбежна двора где се одмара тело од умора
РАДОВАН Зимоњић из Горачића часно пож. 22 г. а умро 20 мар 1939.
Бог да му душу прости.
Спомен му подигоше отац и брат Милоје.
Зимоњића гробље


Цвет младости туге и жалости
ГВОЗДЕН син Ранка и Ђурђије Јањића из Горачића пож. 19 год. а погибе од душманске руке 31 августа 1939 год.
Младости се не наносиг своје
ожалостиг родитеље моје
браћо сестре упалите ми свећу ја се вратити нећу остадоше вам моје успомене браћо моја сетите се мене осветите моју младос[т] клету што не шетам по овоме свету и реците душу Бог нек прости то је за мене доста.
Овај спомен му подижу отац Ранко мајка Ђурђија браћа Јоксим и Радиша и сестра Ракина.
Зимоњића гробље


Јарко мои тамни дани
гробе младу ме сарани
ДИВНА кћи Сретена и Анке Стевановића из Горачића коју узе деда и баба к себе поживи 11 год. а умре 10. дец. 1940 год.
Бог да јој душу прости.
Овај спомен подиже деда Војислав и баба Мијојла Зимоњићи.
Черговиште


ЗДРАВКО син Драгутина Јањића поживи 8 год. а умре у најлепшем цвету своје младости 25 децембра 1942 год. (...)
Зимоњића гробље


СТАМЕНКА кћи Радосава и Драгиње Стевановића из Горачића пож. 17 година а умре 17. априла 1943 год.
Бог да јој душу прости.
Спомен јој сподижу родитељи за вечну успомену.
Черговиште


РАДИША Рашо син Миливоја и Цане Вељовић из Горачића
цвет младости туге и жалости умро у 7 год. 5 нов[ембра] 1944 год.
Бог да му душу прости.
Спомен подижу браћа Добривоје и Крстомир и мајка.
Вељовића гробље


Овде вене цвет младости велике туге и жалости
МИЛАН син Раденка и Анке Јањића из Горачића пож 7 месеци и умре 17 маја 1953
(...)
Зимоњића гробље

Напомене[уреди]

  1. Сви наводи и епитафи преузети су из књиге „Камени памћеници Горачића”.

Извор[уреди]

  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.