Пређи на садржај

Горачићки епитафи: несреће

Извор: Викизворник

Горачићки епитафи: несреће преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.

Епитафи:

[уреди]
ЧЕЛЕСТИНА
супруга свјашћенојереја Илије Поповића
пароха цркве Горачке
поживи 18 г.
а погибе од навода нечистог дука
14 јануара 1870 године.
Спомен подигао супруг Илија.
Горње Кнежевића/Страњанчевића гробље


Ој немила смрти моја
одма ли ми дође
ни где стаде нис одмори
већ ме младу ти умори
ТИЈАНУ
кћер Веља и Руже Суруџића
из Горачића.
Која у најлепшем цвету
младости своје од 14 год.
Погибе од Времна облака.
18. јуна 1920. Год на плаштењу.
Бог да јој душу прости.
Спомен сподигоше
њени Родитељи и браћа.
Суруџића гробље


Овде почива
СТАНКО Петровић
бивши ђак II разреда
основне школе
кои поживи 11 год.
а умро од водоплави
10 јуна 1921 год
(...)
Ружичића гробље

Напомене

[уреди]

Извор

[уреди]
  • Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.