Гласник
| Гласник (1894) Писац: Стеван Бешевић |
На прозоре голуб пао,
Па у стакла туче крили,
О врату му писмо виси,
Што га драги шаље Мили.
... Писмо даде бјелој тици,
Да га носи вјереници;
... У њем’ пише „абер” среће:
Да с бојишта здрав се креће!
У прозоре голуб кљуца,
Тражи... гуће и обл’јеће,
Ал’ се нико не одзива,
Том’ гласнику л’јепе среће.
... Свуд’ је мукло и тишина,
Свуд’ је немо и празнина;
— Не зна гласник да сред двора
Нема више жива створа!
Још једнако голуб чека,
Али вјетар,... ао јаде!
Са сјевера дуну љути,
... И смрзнуто тиче паде!
— Под прозори мртво лежи,
Преко њега вјетар режи;
... Ко да цичи клетве сила̂:
„Невјерна је твоја Мила!”
Враћају се бојне чете,
Сретан војно напр’јед јури,
Поклопио вјерна хата,
... Та својој се Мили жури;..
— Куда летиш несретниче!
Погле оно мртво тиче;
Гласник твој је смрзнуо се,
А писмо ти вјетри носе!
Тужан војно пред двор стао,
Црна слутња у њем’ врије;
„Ето мене!”... јекну болно,
... „Али она,... она гди је!?”
— Пастирче га једно мало,
Чуло па му дотрчало:
„Носим кнеже црне гласе:
„Невјерница — удала се!”
„Доста момче!... немој даље;”
Јекну војно и ободе,
Хат полети као муња,
... Ал’ куд’ лети... куда оде?!..
— Куда оде?... носи гласе,
У голуба не узда се,
Лети гласник,... гдје ће стати:
Невјера ће само знати!!
Спљет.
Извор[уреди]
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 12, стр. 182.
|