Гдје но синоћ прегорјеле свијеће?
У Јовином пребијелом двору;
Ондје мајка свјетовала Јову:
"Ао Јово, моје чедо драго!
Кад ти пођеш Богом по дјевојку, 5
Па кад будеш спрам цурина двора,
Спрам цурина и спрам пуничина -
Пуштај скерлет коњма до копита,
Златне узде коњ'ма до очију,
Све два и два у двор ушетајте, 10
Нек се не зна ко је ђувегија!
Кад ушеташ у бијеле дворе,
Мрко гледај, оштро проговарај;
Да би те се бојала дјевојка,
Још код мајке, у мајчином двору!"15
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354-15-80 бр. 45
103. ГДЈЕ НО СИНОЋ ПРЕГОРЈЕЛЕ СВИЈЕЋЕ? - антологијска сватовска песма; незабележена варијанта.
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 172.
