Гдје но синоћ прегорјеле свијеће?
У Јовином пребијелом двору;
Ондје мајка свјетовала Јову:
"Ао Јово, моје чедо драго!
Кад ти пођеш Богом по дјевојку, 5
Па кад будеш спрам цурина двора,
Спрам цурина и спрам пуничина -
Пуштај скерлет коњма до копита,
Златне узде коњ'ма до очију,
Све два и два у двор ушетајте, 10
Нек се не зна ко је ђувегија!
Кад ушеташ у бијеле дворе,
Мрко гледај, оштро проговарај;
Да би те се бојала дјевојка,
Још код мајке, у мајчином двору!"15
