[Гди смо синоћ на конаку били]
Гди смо синоћ на конаку били,
ту једосмо шећерли вечеру,
још гледасмо лијепу девојку,
њена мајка баш до ње сеђаше,
не могосмо са њом беседити, 5
дадосмо јој наше добре коње
да и' скита низ широка двора.
Девојка је коњу говорила;
„Давран, ђого, давран добро моје,
питаћу те, право да ми кажеш: 10
да ли ти ]е господар ожењен?"
Ђого њојзи право казивао:
„Није ми се господар женио,
но се мисли с тобом оженити!"
„Да знам јадна да ће бит истина, 15
да разнижем мојега ђердана,
да обнижем тво]у ситну гриву,
да растопим моје белез'ке,
да саковем теби узду златну!"