[Gdi smo sinoć na konaku bili]
Gdi smo sinoć na konaku bili,
tu jedosmo šećerli večeru,
još gledasmo lijepu devojku,
njena majka baš do nje seđaše,
ne mogosmo sa njom besediti, 5
dadosmo joj naše dobre konje
da i' skita niz široka dvora.
Devojka je konju govorila;
„Davran, đogo, davran dobro moje,
pitaću te, pravo da mi kažeš: 10
da li ti ]e gospodar oženjen?"
Đogo njojzi pravo kazivao:
„Nije mi se gospodar ženio,
no se misli s tobom oženiti!"
„Da znam jadna da će bit istina, 15
da raznižem mojega đerdana,
da obnižem tvo]u sitnu grivu,
da rastopim moje belez'ke,
da sakovem tebi uzdu zlatnu!"
