Гази Хусрев бег води сватове у Стамбол (Сарајево)

0001 Нигдје зоре ни сабаха нема,
0002 Подранила Шахин-пашиница,
0003 На Гласинцу на оџаку своме,
0004 Она сјела уз демир пенџера,
0005 А двори је Хајдар Алај-беже.
0006 Пашиница сузе пролијева,
0007 Сузе рони, низ Гласинац гледа,
0008 А вели јој Хајдар алај-беже:
0009 „Мати моја Шахин-пашинице,
0010 Што ти рониш сузе од очију.
0011 А све гледаш низ Гласинац равни?”
0012 Пашиница сину проговара:
0013 „О мој сине Хајдар алај-беже,
0014 Знаш ли сине, можеш ли памтити,
0015 Било ти је четири године,
0016 Када доде царев татарине,
0017 Од Стамбола града бијелога,
0018 И донесе царева фермана,
0019 Ферман даде паши Шахин паши.
0020 Кад је ферман паша прегледао,
0021 Ал га царе до Стамбола тражи.
0022 Није паша ни ноћцу ноћио,
0023 Он с татаром ка Стамболу крену.
0024 Ево пуних двадесет година,
0025 Од како је паша отишао.
0026 Уз пунијех двадесет година
0027 Доста сломих жутијех дуката,
0028 Спремајући књиге до Стамбола,
0029 Никакој ми одговора нема;
0030 Па не могу ништа разабрати,
0031 Ал је султан пашу посјекао,
0032 Ал бацио пашу у тамницу,
0033 Ал га султан сургун учинио.
0034 Веће синко Хајдар алај-беже,
0035 Кад би тебе оженити било.
0036 Робиње се аси учиниле,
0037 Не чине нам хизмет у оџаку.
0038 Ал не могу тебе оженити,
0039 Не ћу л’ синко како разазнати
0040 За твог баба, пашу Шахин пашу”.
0041 У ријечи у којој бијаху,
0042 У то доба зора заплавила
0043 Пашиница на ноге скочила,
0044 Па калајли ибрик дохватила,
0045 Она сабах клања у одаји,
0046 Драгом Богу дову учинила.
0047 Опет сјела код демир пенџера,
0048 Она гледа низ Гласинац равни.
0049 Док свануло и сунце грануло,
0050 Док се њојзи даде погледати,
0051 Ал се пољем магле замаглише,
0052 Па из магле татар излетио.
0053 Татар вришти, суруџија пишти,
0054 А пуца им плетена канџија.
0055 Татарина гледа пашиница,
0056 Са пенџера окренула главу,
0057 Па говори Хајдар алај-бегу:
0058 „О мој сине Хајдар алај-беже,
0059 Ето пољем царског татарина!
0060 Хајде слети доље на авлију,
0061 Па изађи пред демир капију,
0062 Татарину стани на селаму,
0063 Да не тражи наше б’јеле дворе.
0064 Ак’ устражи наше бјеле дворе,
0065 Када татар разјаше хајвана,
0066 Узећеш га за бијелу руку,
0067 Па га води на мушке конаке.
0068 Увешћеш га у ону одају,
0069 Гдје сједају паше и везири.”
0070 Оде беже низа мердевине,
0071 Беже стаде пред демир капију.
0072 У то доба царев татарине,
0073 Пред капијом коња уставио.
0074 Татар бегу турски селам викну,
0075 Па завика царев татарине:
0076 „Чујеш ли ме турско момче младо,
0077 А јесам ли дворе погодио,
0078 Б’јеле дворе паше са Гласинца?”
0079 А вели му Хајдар алај-беже:
0080 „Ово конак паше са Гласинца.”
0081 Тада татар коња одјахао,
0082 Бег татара за бијелу руку,
0083 Одведе га уз бијеле дворе,
0084 Уведе га у ону одају,
0085 Гдје сједају паше и везири.
0086 По одаји црвена простирка,
0087 Сва прострта црвеном кадифом.
0088 Татар сједе у шикли одају,
0089 Па уз јастук леђа прислонио,
0090 А слуге му хизмет учинише;
0091 Једне слуге чибук припалише,
0092 Друге слуге кахву донесоше.
0093 Кад је татар ћејиф направио,
0094 Па завика татар у одаји:
0095 „Ко је овдје Хајдар алај-беже?”
0096 Каза му се беже по имену.
0097 Татар руке у џепове гурну,
0098 Па извади књигу из њедара,
0099 Па је даде Хајдар алај-бегу,
0100 Књигу узе Хајдар алај-беже,
0101 Не умије књигу проучити,
0102 Књигу носи у одају мајци.
0103 Књигу узе Шахин-пашиница,
0104 Па погледа књизи низ јазију,
0105 Пашиница илум научила,
0106 Јер је она рода господскога,
0107 Мила сестра бега Љубовића,
0108 С невесињског поља зеленога.
0109 Књигу учи, сузе пролијева,
0110 А пита је Хајдар алај-беже:
0111 „О Бога ти моја мила мајко.
0112 Шта ти књига шаровита каже,
0113 Је ли баба султан посјекао?”
0114 „Није синко Хајдар алај-беже,
0115 Ено баба у Стамболу граду,
0116 Код цара се добро придворио,
0117 И теби је цуру испросио,
0118 У Стамболу граду бијеломе,
0119 У царева тимар-тефтердара.
0120 Сваком паша селам оправио:
0121 Први селам Гази Хусрев бегу,
0122 Други селам бегу Љубовићу,
0123 Брату моме а даиџи твоме,
0124 Трећи селам Ђерзелез Алији,
0125 Па је ’вако паша говорио:
0126 „Селам ћете Гази Хусрев бегу,
0127 Нека купи киту и сватове,
0128 Нека скупи три хиљаде свата,
0129 Нека пође мени у сватове,
0130 Нек поведе беге у сватове
0131 И Турчина Ђерзелез Алију,
0132 Да он биде дјевер уз дјевојку;
0133 Нек ми шура у сватове пође,
0134 Мили шура беже Љубовићу.
0135 Нек потјера на товаре блага,
0136 Нек идару чини бег сватове,
0137 Нека за њих харчи маџарије
0138 Како свати до Стамбола дођу
0139 Све ћу новце Љубовићу вратит,
0140 Што потроши од Босне до амо
0141 На мојијех три хиљаде свата
0142 Већ кажите гази Хусрев бегу,
0143 Нек не купи рђавијех свата;
0144 Не ћу ата у ког нема рахта,
0145 Не ћу момка што он нема тока,
0146 Ни јунака што челенке нема.
0147 Немојте ми образ запалити,
0148 Нек се добро обуку сватови,
0149 Нека виде Стамболије младе,
0150 Шта имаде у Босни поносној.” —
0151 Пашиница на ноге скочила,
0152 Примаче се до сандука свога,
0153 Па изброји хиљаду дуката,
0154 У златну их завеза махраму,
0155 Па их даде Хајдар алај-бегу:
0156 „Мај то носи бакшиш татарину.”
0157 Бег однесе жуте маџарије,
0158 Па их царском татарину даје:
0159 „Мај то теби танки татарине,
0160 Бакшиш ти је мајка оправила.”
0161 Татар узе жуте маџарије,
0162 Па од земље на ноге скочио,
0163 А вели му Хајдар алај-беже:
0164 „Зар ни ноћит не ћеш татарине?”
0165 „Путник јесам за конака н’јесам.”
0166 Татар доље на авлију сађе,
0167 Па својега коња узјахао.
0168 Татар врисну, суруџија писну,
0169 Отлен оде царев татарине.
0170 Пашиница ситну књигу пише:
0171 „Мој дјевере Гази Хусрев беже,
0172 Ено паше у Стамболу жива,
0173 Код цара се добро придворио,
0174 И за сина цуру испросио
0175 У царскога тимар-тефтердара.
0176 Селам ти је паша оправио,
0177 Да ти њему у сватове подеш,
0178 Да покупиш три хиљаде свата,
0179 Да поведеш Ђерзелез Алију,
0180 Да он дјевер буде уз дјевојку.
0181 Теби трошка никаквога нема,
0182 А мој братац беже Љубовићу
0183 Он ће с тобом у сватове поћи,
0184 Потјераће на товаре благо,
0185 Што ће беже харчит за сватове,
0186 Доклен свати до Стамбола дођу.” —
0187 Пашиница књигу начинила,
0188 Па је Едхем буљук-баши даје:
0189 „Носи књигу право у Сарајво,
0190 Подај књигу Гази Хусрев бегу.”
0191 Пашиница другу књигу пише
0192 На кољено бегу Љубовићу,
0193 Да се брзо у сватове спрема,
0194 Да потјера на товаре блага.
0195 Кад је она књигу начинила,
0196 Спреми књигу на Херцеговину.
0197 Књига дође шехер Сарајеву
0198 На Турчина Гази Хусрев бега,
0199 Јако сунце бјеше прогријало.
0200 Гледа књигу беже Хусрев беже,
0201 Одаји се отворише врата,
0202 Па уљезе Ђерзелез Алија,
0203 Покрај бега стаде на ногама,
0204 Па Алија вели лакрдију:
0205 „О Турчине Гази Хусрев беже,
0206 Је л’ ти дошла књига од мејдана,
0207 Да се за те ја на мејдан спремам?”
0208 А вели му Гази Хусрев беже:
0209 „Ова књига није од мејдана,
0210 Већ је књига од паше нашега.
0211 Ено паше у Стамболу жива,
0212 Код цара се добро придворио,
0213 И за сина цуру испросио
0214 У царскога тимар-тефтердара.
0215 Сад ме паша зове у сватове,
0216 Да ја скупим три хиљаде свата,
0217 Да их водим до Стамбола града,
0218 Да поведем тебе у сватове,
0219 Да ти дјевер будеш уз дјевојку.
0220 И поћи ће беже Љубовићу,
0221 Потјераће на товаре блага,
0222 Он ће свате до Стамбола хранит.”
0223 Па му опет беже бесједаше:
0224 „Ево јада Ђерзелез Алија,
0225 Не смијемо до Стамбола сићи,
0226 Муртати ће наске опањкати.”
0227 Моли му се Ђерзелез Алија:
0228 „О Турчине Гази Хусрев беже,
0229 Немој паше резил учинити,
0230 Већ му скупи ките и сватове
0231 Да пођемо паши у сватове.
0232 Јер се паша у те поуздао.” —
0233 Моли му се, па се умолио.
0234 Оде беже купити сватове,
0235 Сакупља их двадест и два дана;
0236 Кад се свати искупили били,
0237 Нема ата, на ком нема рахта,
0238 Нема момка, на ком нема тока,
0239 Ни јунака што челенке нема.
0240 Опрема се Гази Хусрев беже,
0241 На јабуци алем драги камен
0242 И педесет опреми једека;
0243 Па Газија на авлију сађе,
0244 Закрочио ата доратаста,
0245 Според њиме Ђерзелез Алија,
0246 Според њиме иде на дорату,
0247 За њим иђе педесет једека.
0248 Ударају зурне и свирале,
0249 Бубњи бију на четири стране;
0250 Из авлије коње истјераше.
0251 Када беже до сватова дође,
0252 Сватови му стали на селаму,
0253 Бег сватима турски селам викну.
0254 Отлен крену Гази Хусрев беже
0255 И за бегом кита и сватови.
0256 Сађе беже на Гласинац равни
0257 Под бијеле Шахин пашин дворе.
0258 По пољу су свати посједали,
0259 Беже оде у мушке конаке,
0260 Па он пита Хајдар алај-бега:
0261 „Зар ти није дошо Љубовићу?”
0262 А вели му Хајдар алај-беже:
0263 „Јоште нема мојега даиџе.” —
0264 Мало вријеме ал дуго не било,
0265 Низ Дикаље пушке запуцаше,
0266 Па погледа Гази Хусрев беже:
0267 Ето пољем бега Љубовића,
0268 Вас у срми и у чисту злату.
0269 Притисле га цареве челенке,
0270 Челенке су од сухога злата,
0271 Златна пера пала од челенки,
0272 Пала пера на оба рамена.
0273 А за бегом стотина момака,
0274 Сви у срми и у чисту злату.
0275 Меду њима четр’ест једека,
0276 Све четр’ест бега Љубовића.
0277 Според бегом иде бајрактаре,
0278 По имену Хасанбеговићу.
0279 Зелен бајрак носи у шакама.
0280 Бајрактара бајрак поклопио,
0281 А јамака ките од бајрака.
0282 На бајраку од злата јабука,
0283 Севак даје на четири стране.
0284 Кад га виде Гази Хусрев беже,
0285 Хусрев беже на ноге скочио
0286 Па он сађе под бијеле дворе,
0287 Пред капијом стаде на селаму;
0288 Па Хусрев бег на сватове виче:
0289 „Сви на ноге од Босне сватови,
0290 Љубовићу стан’те на селаму!”
0291 Сви сватови на селам стадоше.
0292 Бег удари између сватова,
0293 Сватовима турски селам виче.
0294 Па изађе између сватова,
0295 Кад је близу дошо Хусрев бегу
0296 Паметан је беже Љубовићу —,
0297 Он својега разјаха ђогата
0298 Па му слуге коња прихватише,
0299 Бег пјешице на ногама пође,
0300 Па пјешице Хусрев бегу дође,
0301 Хусрев бегу турски селам викну.
0302 Хусрев бег му боље прихватио,
0303 Љубовић му полетио руци.
0304 Не да руке Гази Хусрев беже,
0305 Већ се с њиме међу очи љуби,
0306 Узеше се за бијеле руке,
0307 Изађоше оба у одају,
0308 Па сједоше један до другога,
0309 А дворе их танки бајрактари.
0310 Ту су тамну ноћцу заноћили.
0311 Када јутро они дочекаше,
0312 Оба су се бега опремила.
0313 Чауш викну, мектерхана цикну,
0314 Да су хазур кићени сватови.
0315 Сви се свати опремише брзо,
0316 Оба бега на авлију сишла.
0317 Појахаше коње ћухејлане,
0318 Из капије коње истјераше.
0319 Први пође Гази Хусрев беже,
0320 Сватови им на селам стадоше,
0321 Па сватима турски селам вичу;
0322 Сватови им љепше прихватише.
0323 Отлен оде кита и сватови.
0324 Лако конак по конаку граде.
0325 Док садоше свати под Једрену,
0326 Под Једрену у поље зелено.
0327 Рано свати под Једрену дошли,
0328 Изашле су младе Једренлије,
0329 Све изашло мало и големо
0330 Те сејире босанске сватове.
0331 Алај-бези изашли једренски
0332 И изашо једренски везире,
0333 Па на пољу чадор разапео,
0334 Па је везир сио под чадором,
0335 Опружио срчали дурбина.
0336 До њег сио беже Хасан беже,
0337 Бег Хасан бег једренски спахија,
0338 Згоднијег га у Једрену нема,
0339 У Једрени и око Једрене
0340 И он дошо свате сејирити.
0341 Па сватови пољем наљегоше.
0342 Кад су били насред поља равна,
0343 Хусрев бег је ата заставио,
0344 И застави киту и сватове,
0345 Сви сватови коње одјахаше.
0346 Све то гледа једренска господа,
0347 Па погледа везир од Једрене.
0348 Код сватова чадор разапеше,
0349 Црвен чадор од црвене свиле,
0350 Под чадором од срме диреци,
0351 Што му држе свилена чадора;
0352 На чадору од злата јабука,
0353 У јабуци све драго камење,
0354 Када ноћца на земљицу падне,
0355 Нек се види по пољу зелену
0356 Од чадора Гази Хусрев бега.
0357 Па погледа једренски везире,
0358 Доклен други чадор угледао,
0359 Бијел чадор од бијеле свиле;
0360 На чадору од злата јабука
0361 У јабуци драги каменови,
0362 Из њих бију мави пламенови,
0363 Ти би реко и би се заклео,
0364 Да ће чадор цијел изгорјети:
0365 Оно чадор бега Љубовића.
0366 Кад то виде једренски везире,
0367 Па говори бегу Хасан бегу:
0368 „О Турчине, беже Хасан беже,
0369 Зар у Босни онаких бегова?
0370 А вели му беже Хасан беже:
0371 „О везире луде ли си главе,
0372 Оно Турчин Гази Хусрев беже,
0373 Он је сестрић цара честитога,
0374 Љубовић је царева газија.”
0375 Везир викну свога делибашу:
0376 „Чујеш мене делибаша Рамо,
0377 Ти ћеш узет десетак делија,
0378 Па ти хајде пољем једренскијем,
0379 Па ти зовни до два бега царска,
0380 Нека мени у Једрену дођу,
0381 Код мене ће конак учинити.” —
0382 Осмјехну се беже Хасан беже,
0383 А вели му једренски везире:
0384 „Што се смијеш беже Хасан беже?
0385 Бег Хасан бег бесједи везиру:
0386 „Видиш болан, једренски везире,
0387 Ондје свата до хиљаде има,
0388 За њих троши жуте маџарије
0389 Бег Љубовић са Херцеговине.” —
0390 Везир викну делибаша Рама
0391 И посла га пољем зеленијем,
0392 Да он зове до два бега млада. —
0393 Делибаша до чадора дође,
0394 До чадора Гази Хусрев бега,
0395 Па уљезе бегу под чадора,
0396 Па он бегу турски селам викну.
0397 Бег је њему селам прихватио,
0398 Делибаша полетје му руци,
0399 Пољуби га у скут и у руку,
0400 Измаче се, на диван му стаде.
0401 Хусрев бегу Рамо бесједаше:
0402 „Селам вам је везир оправио,
0403 Да одете вас двојица бега
0404 До конака једренског везира,
0405 Код њега сте ноћас на конаку.”
0406 А вели му Гази Хусрев беже:
0407 „Хајд упитај бега Љубовића.”
0408 Отлен оде делибаша Рамо
0409 До чадора бега Љубовића,
0410 Када дође и под чадор уђе,
0411 Па он бегу турски селам викну,
0412 Љубовић му боље прихватио,
0413 Па вели му беже Љубовићу:
0414 „Што је тебе везир оправио?”
0415 Делибаша бегу бесјеђаше:
0416 „Селам вам је једренски везире,
0417 Вас два бега сађ’те у Једрену
0418 На конак сте ноћас у везира.” —
0419 А вели му беже Љубовићу:
0420 „Јеси л’ ишо Гази Хусрев бегу?”
0421 „Ја сам ишо Гази Хусрев бегу
0422 И мене је к теби оправио.”
0423 Бег Љубовић у џепове руку,
0424 Раму даде десет маџарија,
0425 Па му вели беже Љубовићу:
0426 „Хајде сада у Једрену с хајром,
0427 Па ћеш селам једренском везиру,
0428 Радо бисмо у њега ноћили,
0429 Не можемо свата оставити,
0430 Саме свате на пољу зелену.
0431 Ако ј’ везир кадар дочекати
0432 Нас два бега и наше сватове,
0433 Ми ћемо му у Једрену саћи.”
0434 Отлен оде делибаша Рамо.
0435 Кад је дошо једренском везиру,
0436 Све му, што је и како је, каза.
0437 Кад то чуо беже Хасан беже,
0438 Он говори једренском везиру:
0439 „Ласно ти је беге дочекати,
0440 До два бега на конаку своме,
0441 Није ласно свате дочекати,
0442 Ваља свате добро нахранити.”
0443 Ушутје се једренски везире.
0444 Ту су свати заноћили били.
0445 Кад у јутру рано освануло,
0446 А да видиш Гази Хусрев бега:
0447 Он завика бега Љубовића,
0448 Бег Љубовић Хусрев бегу дође.
0449 А вели му беже Хусрев беже:
0450 „Чујеш мене беже Љубовићу,
0451 Овдје ћемо данас преноћити,
0452 Одморити коње и сватове.”
0453 Љубовић се кајил учинио,
0454 Па он оде до чадора свога.
0455 Кад је беже дошо до чадора
0456 Туде се је в’ома замислио,
0457 Готово му нестало дуката.
0458 Па телале под чадор скупио,
0459 Телалима оде говорити:
0460 „Ви узмите четр’ест једека,
0461 Телал’те их између сватова,
0462 Не ће ли се који Бошњак наћи,
0463 Да ми купи четр’ест једека!”
0464 Па телали узеше једеке,
0465 Телале их између сватова:
0466 Нико нема да једеке купи.
0467 Па телали навели једеке
0468 Пред чадора Гази Хусрев бега.
0469 Бег Хусрев бег угледа једеке,
0470 Чим их видје одмах их познаде,
0471 Телалима беже бесједаше:
0472 Ако кита фали са једека,
0473 Ни на једном русе главе нема;
0474 Па не даде продават једека;
0475 Бег Хусрев бег на ноге скочио,
0476 Ето њега бегу Љубовићу
0477 А вели му Гази Хусрев беже:
0478 „Бег Љубовић ако Бога знадеш,
0479 Што једеке даде на телале?
0480 „Препадох се Гази Хусрев беже,
0481 Ја понесох премало дуката,
0482 Не може ми бити до Стамбола.”
0483 А вели му Гази Хусрев беже:
0484 „За мном пођи беже Љубовићу!”
0485 Па дођоше оба до чадора,
0486 До чадора Гази Хусрев бега.
0487 Бег Хусрев бег хазнадара викну,
0488 Па хазнадар стаде на ногама.
0489 „Чујеш ли ме Бећо хазнадару,
0490 Донеси ми два хурча дуката,
0491 Па их подај бегу Љубовићу.”
0492 Кад то чуо Бећир хазнадаре,
0493 Даде бегу два хурча дуката.
0494 Бег Хусрев бег вели Љубовићу:
0495 „Чујеш мене беже Љубовићу,
0496 На поклон ти један хурч дуката,
0497 А друго ти ја у зајам дајем.”
0498 Беже узе два хурча дуката,
0499 Однесе их до свога чадора,
0500 Истресе их у зелену траву,
0501 У сватове пустио телале,
0502 Ко год нема жутијех дуката,
0503 Нека иде бегу Љубовићу,
0504 Он дијели жуте маџарије.
0505 Завикаше кићени сватови:
0506 „Хвала теби беже Љубовићу,
0507 Ми не ћемо паре ни динара,
0508 Ми имамо жутијех дуката,
0509 Да биднемо с тобом три године,
0510 Ни један се нећемо задужит,
0511 Нит безима образ запалити.”
0512 Ту су свати заноћили били.
0513 Када јутро они дочекаше,
0514 Чауш виче, дабулхана туче:
0515 „Хазур ола кићени сватови,
0516 Јер нам данас ваља путовати!” —
0517 Отале се кренуше сватови.
0518 Куд год ишли кита и сватови,
0519 Куд год ишли до Стамбола сишли.
0520 Кад су били до Стамбола близу,
0521 Оправише хабер Ћуприлићу,
0522 Да му кажу за китне сватове,
0523 А Ћуприлич на ноге скочио,
0524 Па он оде цару на сараје,
0525 Па уљезе цару у одају:
0526 „Чујеш мене султан падишаху,
0527 Ето иду од Босне сватови,
0528 Твога лале паше са Гласинца.”
0529 А цар викну Ћуприлић везира:
0530 „Доведи ми пашу са Гласинца,
0531 Уведи га мени у одају.”
0532 Па Ћуприлић пашу налазио,
0533 Уведе га цару у одају,
0534 А вели му султан лакрдију:
0535 „Чујеш мене паша са Гласинца,
0536 Зар ти иду од Босне сватови?
0537 „Иду царе у твојему здрављу,
0538 У јутро ће свати долазити.”
0539 Пита султан пашу са Гласинца:
0540 „Јеси л’ кадар свате дочекати?”
0541 „Јесам царе у твојему здрављу.”
0542 Тада султан вели Ћуприлићу:
0543 „Чујеш мене Ћуприлић везире,
0544 Ја ћу узет хиљаду сватова.
0545 А вели му Ћуприлћ везире:
0546 „Узми царе ти двије хиљаде,
0547 И узећеш до два бега млада;
0548 Ја ћу узет пет стотина свата,
0549 Пет стотина нек иде сватова,
0550 Нека иду тимар-тефтердару.”
0551 Па му опет везир говорио:
0552 „Султан царе, сунце огријано,
0553 Изиђ’ сутра на сараје старе.
0554 Да осејриш од Босне сватове.”
0555 То рекоше, па се растадоше.
0556 Ту су тамну ноћцу заноћили.
0557 Кад у јутро зоре дочекаше,
0558 Цар изађе на сараје старе;
0559 Кад по јутру била три сахата,
0560 Ал ето ти од Босне сватова.
0561 Цара двори тридесет везира,
0562 Ал ту нема Ћуприлић везира.
0563 Када царе угледа сватове,
0564 И пред њима Гази Хусрев бега,
0565 Вас у срми и у чисту злату,
0566 Притисле га царево челенке;
0567 У Турчина Гази Хусрев бега,
0568 Низ прси му драги каменови.
0569 Кад је царе бега угледао,
0570 Па он пита тридесет везира:
0571 „Ко је оно први пред сватима?”
0572 А вели му тридесет везира:
0573 „Твој је сестрић Гази Хусрев беже,
0574 Што ’накога муртатина немаш;
0575 Твоју земљу издаје Власима.”
0576 Па је царе опет упитао:
0577 „Ко је оно други на ђогату?”
0578 „Оно главом беже Љубовићу,
0579 Што ’накога душманина немаш,
0580 Што је царе твоје царевине,
0581 Твоју земљу каурима даје.”
0582 Цар угледа Ђерзелез Алију,
0583 Вас у срми и чистоме злату,
0584 Па је опет царе упитао:
0585 „Ко је оно на коњу дорату?”
0586 „Оно царе Ђерзелез Алија,
0587 А Алија од Босне даија.”
0588 Када султан угледа сватове,
0589 Па на свом је срцу помислио:
0590 „Види мога Ћуприлић везира,
0591 Одговара од Босне Бошњаке.”
0592 Па у мисли у којој бијаше,
0593 Док одаји полетјеше врата,
0594 И уљезе Ћуприлић везире,
0595 Пред султаном стаде на ногама,
0596 Па му оде султан говорити:
0597 „Лало моја Ћуприлић везире,
0598 Све ми хвалиш од Босне Бошњаке,
0599 Ал Бошњаци једни хијанети,
0600 Издају ми земљу каурима.”
0601 Кад то чуо Ћуприлић везире,
0602 Љуто писну везир у одаји,
0603 Па султану полетио руци,
0604 Пољуби га у скут и у руку,
0605 Па Ћуприлић цару говораше:
0606 „Немој царе слушати муртата,
0607 Ти онаких не имаш јунака”.
0608 Онда султан вели Ћуприлићу:
0609 „Чујеш мене Ћуприлић везире;
0610 Знаш ли кад си мени говорио,
0611 У Бошњака нигдје ништа нема,
0612 Душеци им зелена травица,
0613 А јастуци студено камење”.
0614 А вели му Ћуприлић везире:
0615 „Све сам теби ја то говорио”.
0616 А вели му цара од Стамбола :
0617 „Видиш лало Ћуприлић везире,
0618 На сватима добро одијело,
0619 На коњима рахти позлаћени,
0620 Па да скину са себе хаљине,
0621 И са коња рахте позлаћене,
0622 Да продаду у нашем Стамболу,
0623 Бише могли по Стамбола платит.”
0624 А вели му Ћуприлић везире:
0625 „Они штеде своје одијело,
0626 Кад их зовнеш ти на твоју војску,
0627 Обуку се према душманима,
0628 Они теби образ освјетлају”.
0629 Па погледа царе са пенџера,
0630 Цар угледа Ђерзелез Алију,
0631 И Алина широка дората,
0632 Штоно дорат под Алијом ради:
0633 Све му скаче небу под облаке,
0634 А који су највиши пенџери
0635 У Стамболу на горњим бојевим’,
0636 Све искаче према пенџерима.
0637 Све се куну младе Стамболије,
0638 Да је крилат дорат под Алијом.
0639 У Алије топуз у шакама,
0640 Баца топуз небу под облаке,
0641 Колико га у висину хита,
0642 Очима га видјети не можеш,
0643 Он под топуз подгони дората,
0644 У голе га дочекује руке.
0645 Вид’ што ради дорат под Алијом:
0646 Дорат ломи бијелу калдрму,
0647 Све он ломи џаме на пенџерим.
0648 Када султан осејри Алију,
0649 Он говори Ћуприлић везиру:
0650 „Ко је оно на коњу дорату?”
0651 Њему каже Ћуприлић везире:
0652 „Оно главом Ђерзелез Алија,
0653 Што онаког не имаш јунака,
0654 Што је царе твоје царевине.
0655 Он ти земљу чува од каура,
0656 Не издаје земље ни градова.”
0657 Па су цару сузе удариле
0658 Од радости у шикли одаји.
0659 Цар са свога срца помислио:
0660 „Шућур Богу и данашњем дану,
0661 Кад ја имам онаких јунака!”
0662 Цар везиру опет проговара:
0663 „Истина је што си ми казао.”
0664 Па опета везиру бесједи:
0665 „Хајде доље под конаке сађи,
0666 Па изађи пред демир капију,
0667 Бошњацима стани на селаму.”
0668 Па Ћуприлић пред капију сађе,
0669 Пред капијом стаде на селаму,
0670 Угледа га Гази Хусрев беже,
0671 Па говори бегу Љубовићу:
0672 „Ено нашег Ћуприлић везира,
0673 Пред капијом стоји на селаму.”
0674 Кад то чуо беже Љубовићу,
0675 Сватовима оде бесједити:
0676 „Не гледајте десно ни лијево,
0677 Веће сваки нек преда се гледа;
0678 Постид’те се ко дјевојке младе,
0679 Јера царе гледа са пенџера,
0680 И гледа нас Ћуприлић везире.”
0681 Оба бега коње објахаше,
0682 Па пјешице дошли до капије,
0683 До Турчина Ћуприлић везира,
0684 Па му бези селам називали.
0685 Ћуприлић им љепше прихватио.
0686 Па му бези полетјеше руци;
0687 Не да везир руке пољубити,
0688 Већ бегове међу очи љуби,
0689 Бези њега у бијелу браду.
0690 Љуто пишти Ћуприлић везире:
0691 „Благо мени и данашњем дану,
0692 Кад дочеках у мојој старости,
0693 Да Бошњаци до Стамбола дођу!”
0694 А што ради Ћуприлић везире!
0695 А све везир плаче пред капијом.
0696 И расплака цара на пенџеру.
0697 Па он води до два бега млада
0698 Одведе их цару у одају,
0699 Код цара их везир оставио,
0700 Па се везир пред капију врати,
0701 А завика Ђерзелез Алију:
0702 „Узм’ Алија пет стотина свата,
0703 Па ти хајде тимар-тефтердару,
0704 Тефтердару оцу дјевојачком.”
0705 Па он узе пет стотина свата,
0706 Одведе их тимар-тефтердару.
0707 Везир узе пет стотина свата,
0708 Одведе их до свога конака.
0709 Двије ноћи туде преноћише,
0710 А муртати в’јеће учинише,
0711 Добавише Идрис Арапина,
0712 Па везири бесједе Арапу:
0713 „Узми војске дванаест хиљада,
0714 Па ти хајде у поље стамболско,
0715 Куд се иде ка Једрени равној.
0716 Пошто будеш у дну поља равна,
0717 Ту ћеш своју војску заставити,
0718 Ту ћеш сјутра свате дочекати.
0719 Посијеци до два бега млада,
0720 И Турчина Ђерзелез Алију,
0721 И погуби пашу Шахин пашу,
0722 Паша гони на товаре благо,
0723 Па ћеш њему благо отимати.” —
0724 Кад то чуо Идрис Арапине,
0725 Како акшам паде на ледину,
0726 Оде Арап искупљати војску;
0727 Па је Арап војску искупио
0728 И по ноћи оде из Стамбола.
0729 За то не зна султан у Стамболу
0730 Нити знаде Ћуприлић везире. —
0731 Арап зађе у поље стамболско.
0732 У дно поља војску сакупио.
0733 Ту су они ноћцу преноћили.
0734 Када свану и огрија сунце,
0735 У Стамболу пукоше топови,
0736 Спремају се кићени сватови,
0737 Чауш виче, дабулхана туче:
0738 „Хазур ола, кита и сватови.
0739 Да је хазур на коњу дјевојка,
0740 Туђи људи не знамо им ћуди,
0741 Далеко нам ваља путовати!” —
0742 Хазур били кићени сватови,
0743 Узјахала на коња дјевојка,
0744 Па подоше кићени сватови.
0745 Ну Турчина Дерзелез Алије:
0746 По дјевојци сипа маџарије
0747 На авлији тимар-тефтердара.
0748 Из авлије цуру изведоше,
0749 Кроз сокаке свати наљегоше,
0750 Све једнако Ђерзелез Алија
0751 По дјевојци сипа маџарије;
0752 Све се чуде младе Стамболије.
0753 Испред двора цара честитога
0754 Наведоше лијепу дјевојку.
0755 Пред капијом оба бега стоје,
0756 Пред капијом цара честитога,
0757 Те чекају свате и дјевојку.
0758 А да видиш Гази Хусрев бега:
0759 До Алије дотјера дората,
0760 Па Алији беже говораше:
0761 „Да ти није нестало дуката?”
0762 „Није беже у твојему здрављу!
0763 Отале се кренуше сватови,
0764 Све пуцају пушке сокацима,
0765 Не турају у пушке куршума.
0766 Из Стамбола цуру изведоше.
0767 Кад су били пољем стамболскијем,
0768 Па завика Ђерзелез Алија:
0769 „Чусте ли ме кићени сватеви,
0770 Куршумима пушке напуните,
0771 Па немојте њиха истурати!”
0772 Иду свати пољем зеленијем,
0773 Под Алијом дорат побјеснио,
0774 Па Алија бесједи безима:
0775 „Чујете л’ ме до два бега млада,
0776 Ја дората трпјети не могу,
0777 Чини ми се, на дорату моме,
0778 Биће данас кавге изненада.”
0779 А вели му паша са Гласинца:
0780 „Прођ с’ Алију беспослице ’наке." —
0781 У ријечи у којој бијаху,
0782 У дно поља војску угледали,
0783 Јесте војска Идрис Арапина.
0784 Па кроз војску свати ударише,
0785 А војничке пушке запуцаше.
0786 Ту погибе некол’ко сватова,
0787 А да видиш Ђерзелез Алије!
0788 Он у војску натјера дората,
0789 А за њиме оба бега млада,
0790 А за њима кита и сватови;
0791 Пушка пуца са четири стране,
0792 А да видиш Ђерзелез Алије:
0793 Арапову војску растјерао,
0794 Па, сва војска бјежи у крајеве.
0795 Па да видиш Ђерзелез Алије:
0796 Арапина жива ухватио,
0797 Обје му је руке савезао,
0798 Обадва му уха одрезао,
0799 До бегова дотјера Арапа,
0800 Па запита Ђерзелез Алија:
0801 „Је ли здраво лијепа дјевојка,
0802 Да нам није цура погинула?”
0803 А вели му беже Љубовићу:
0804 „Здраво нам је лијепа дјевојка.”
0805 Па безима бесједи Алија:
0806 „Чекајте ме у пољу стамболском,
0807 А ја идем до Стамбола града,
0808 Свезана ћу Арапа гонити,
0809 И даћу га Ћуприлић везиру.
0810 Чусте ли ме до два бега млада:
0811 Када горе до Стамбола дођем,
0812 Не ћу мога одјахат дората.”
0813 Па Алија потјера Арапа,
0814 Па пред собом гони Арапина,
0815 И под њиме ата четвртака,
0816 Па по једном ударо Алија
0817 Са канџијом ата под Арапом,
0818 А по два пут он шиба Арапа
0819 Стоји тутањ поља зеленога,
0820 Дотјера га до града Стамбола,
0821 До сараја цара честитога,
0822 У авлију утјера Арапа.
0823 Угледа га Ћуприлић везире,
0824 Па од тала на ноге скочио,
0825 Па он доље на авлију сађе,
0826 Па Ћуприлић Ђерзелеза пита:
0827 „О Алија што је тамо било?”
0828 А вели му Аљо са дората:
0829 „Чујеш мене Ћуприлић везире,
0830 Ја са тобом немам кад говорит,
0831 На пољу су остали сватови,
0832 Баш на пољу мене чекајући,
0833 А теби ће Арап казивати,
0834 Што је доље под Стамболом било.” —
0835 Па се врати Ђерзелез Алија;
0836 Везир узе црног Арапина,
0837 Изведе га горе пред султана.
0838 Пита њега султан из Стамбола:
0839 „Чујеш мене црни Арапине,
0840 Ко је теби уши одрезао?”
0841 „Одрезо их Ђерзелез Алија.”
0842 „Ко ти рече црни Арапине
0843 Да дочекаш од Босне сватове?
0844 Право кажи ко је теби реко,
0845 Ако мени право исказујеш,
0846 Ништа теби учинити не ћу.”
0847 „Мене твоји спремише везири.”
0848 Свакога му по имену каже,
0849 Све је царе везире скупио.
0850 За кога је Арап казивао,
0851 Цар везире под сабљу турио. —
0852 Кад Ђерзелез до сватова дође,
0853 Питају га кићени сватови:
0854 „Отјера ли црног Арапина?”
0855 „Отјеро сам црног Арапина,
0856 Па га дадох Ћуприлић везиру,
0857 Већ ја незнам што ј’ од њега било.”
0858 Отлен оде кита и сватови,
0859 Куд год ишли на Гласинац сишли,
0860 Доведоше лијепу дјевојку,
0861 Оженише Хајдар алај-бега
0862 Милог сина паше са Гласинца,
0863 И лијепу му свадбу проведоше.