Gazi Husrev beg vodi svatove u Stambol (Sarajevo)

0001 Nigdje zore ni sabaha nema,
0002 Podranila Šahin-pašinica,
0003 Na Glasincu na odžaku svome,
0004 Ona sjela uz demir pendžera,
0005 A dvori je Hajdar Alaj-beže.
0006 Pašinica suze prolijeva,
0007 Suze roni, niz Glasinac gleda,
0008 A veli joj Hajdar alaj-beže:
0009 „Mati moja Šahin-pašinice,
0010 Što ti roniš suze od očiju.
0011 A sve gledaš niz Glasinac ravni?”
0012 Pašinica sinu progovara:
0013 „O moj sine Hajdar alaj-beže,
0014 Znaš li sine, možeš li pamtiti,
0015 Bilo ti je četiri godine,
0016 Kada dode carev tatarine,
0017 Od Stambola grada bijeloga,
0018 I donese careva fermana,
0019 Ferman dade paši Šahin paši.
0020 Kad je ferman paša pregledao,
0021 Al ga care do Stambola traži.
0022 Nije paša ni noćcu noćio,
0023 On s tatarom ka Stambolu krenu.
0024 Evo punih dvadeset godina,
0025 Od kako je paša otišao.
0026 Uz punijeh dvadeset godina
0027 Dosta slomih žutijeh dukata,
0028 Spremajući knjige do Stambola,
0029 Nikakoj mi odgovora nema;
0030 Pa ne mogu ništa razabrati,
0031 Al je sultan pašu posjekao,
0032 Al bacio pašu u tamnicu,
0033 Al ga sultan surgun učinio.
0034 Veće sinko Hajdar alaj-beže,
0035 Kad bi tebe oženiti bilo.
0036 Robinje se asi učinile,
0037 Ne čine nam hizmet u odžaku.
0038 Al ne mogu tebe oženiti,
0039 Ne ću l’ sinko kako razaznati
0040 Za tvog baba, pašu Šahin pašu”.
0041 U riječi u kojoj bijahu,
0042 U to doba zora zaplavila
0043 Pašinica na noge skočila,
0044 Pa kalajli ibrik dohvatila,
0045 Ona sabah klanja u odaji,
0046 Dragom Bogu dovu učinila.
0047 Opet sjela kod demir pendžera,
0048 Ona gleda niz Glasinac ravni.
0049 Dok svanulo i sunce granulo,
0050 Dok se njojzi dade pogledati,
0051 Al se poljem magle zamagliše,
0052 Pa iz magle tatar izletio.
0053 Tatar vrišti, surudžija pišti,
0054 A puca im pletena kandžija.
0055 Tatarina gleda pašinica,
0056 Sa pendžera okrenula glavu,
0057 Pa govori Hajdar alaj-begu:
0058 „O moj sine Hajdar alaj-beže,
0059 Eto poljem carskog tatarina!
0060 Hajde sleti dolje na avliju,
0061 Pa izađi pred demir kapiju,
0062 Tatarinu stani na selamu,
0063 Da ne traži naše b’jele dvore.
0064 Ak’ ustraži naše bjele dvore,
0065 Kada tatar razjaše hajvana,
0066 Uzećeš ga za bijelu ruku,
0067 Pa ga vodi na muške konake.
0068 Uvešćeš ga u onu odaju,
0069 Gdje sjedaju paše i veziri.”
0070 Ode beže niza merdevine,
0071 Beže stade pred demir kapiju.
0072 U to doba carev tatarine,
0073 Pred kapijom konja ustavio.
0074 Tatar begu turski selam viknu,
0075 Pa zavika carev tatarine:
0076 „Čuješ li me tursko momče mlado,
0077 A jesam li dvore pogodio,
0078 B’jele dvore paše sa Glasinca?”
0079 A veli mu Hajdar alaj-beže:
0080 „Ovo konak paše sa Glasinca.”
0081 Tada tatar konja odjahao,
0082 Beg tatara za bijelu ruku,
0083 Odvede ga uz bijele dvore,
0084 Uvede ga u onu odaju,
0085 Gdje sjedaju paše i veziri.
0086 Po odaji crvena prostirka,
0087 Sva prostrta crvenom kadifom.
0088 Tatar sjede u šikli odaju,
0089 Pa uz jastuk leđa prislonio,
0090 A sluge mu hizmet učiniše;
0091 Jedne sluge čibuk pripališe,
0092 Druge sluge kahvu donesoše.
0093 Kad je tatar ćejif napravio,
0094 Pa zavika tatar u odaji:
0095 „Ko je ovdje Hajdar alaj-beže?”
0096 Kaza mu se beže po imenu.
0097 Tatar ruke u džepove gurnu,
0098 Pa izvadi knjigu iz njedara,
0099 Pa je dade Hajdar alaj-begu,
0100 Knjigu uze Hajdar alaj-beže,
0101 Ne umije knjigu proučiti,
0102 Knjigu nosi u odaju majci.
0103 Knjigu uze Šahin-pašinica,
0104 Pa pogleda knjizi niz jaziju,
0105 Pašinica ilum naučila,
0106 Jer je ona roda gospodskoga,
0107 Mila sestra bega Ljubovića,
0108 S nevesinjskog polja zelenoga.
0109 Knjigu uči, suze prolijeva,
0110 A pita je Hajdar alaj-beže:
0111 „O Boga ti moja mila majko.
0112 Šta ti knjiga šarovita kaže,
0113 Je li baba sultan posjekao?”
0114 „Nije sinko Hajdar alaj-beže,
0115 Eno baba u Stambolu gradu,
0116 Kod cara se dobro pridvorio,
0117 I tebi je curu isprosio,
0118 U Stambolu gradu bijelome,
0119 U careva timar-tefterdara.
0120 Svakom paša selam opravio:
0121 Prvi selam Gazi Husrev begu,
0122 Drugi selam begu Ljuboviću,
0123 Bratu mome a daidži tvome,
0124 Treći selam Đerzelez Aliji,
0125 Pa je ’vako paša govorio:
0126 „Selam ćete Gazi Husrev begu,
0127 Neka kupi kitu i svatove,
0128 Neka skupi tri hiljade svata,
0129 Neka pođe meni u svatove,
0130 Nek povede bege u svatove
0131 I Turčina Đerzelez Aliju,
0132 Da on bide djever uz djevojku;
0133 Nek mi šura u svatove pođe,
0134 Mili šura beže Ljuboviću.
0135 Nek potjera na tovare blaga,
0136 Nek idaru čini beg svatove,
0137 Neka za njih harči madžarije
0138 Kako svati do Stambola dođu
0139 Sve ću novce Ljuboviću vratit,
0140 Što potroši od Bosne do amo
0141 Na mojijeh tri hiljade svata
0142 Već kažite gazi Husrev begu,
0143 Nek ne kupi rđavijeh svata;
0144 Ne ću ata u kog nema rahta,
0145 Ne ću momka što on nema toka,
0146 Ni junaka što čelenke nema.
0147 Nemojte mi obraz zapaliti,
0148 Nek se dobro obuku svatovi,
0149 Neka vide Stambolije mlade,
0150 Šta imade u Bosni ponosnoj.” —
0151 Pašinica na noge skočila,
0152 Primače se do sanduka svoga,
0153 Pa izbroji hiljadu dukata,
0154 U zlatnu ih zaveza mahramu,
0155 Pa ih dade Hajdar alaj-begu:
0156 „Maj to nosi bakšiš tatarinu.”
0157 Beg odnese žute madžarije,
0158 Pa ih carskom tatarinu daje:
0159 „Maj to tebi tanki tatarine,
0160 Bakšiš ti je majka opravila.”
0161 Tatar uze žute madžarije,
0162 Pa od zemlje na noge skočio,
0163 A veli mu Hajdar alaj-beže:
0164 „Zar ni noćit ne ćeš tatarine?”
0165 „Putnik jesam za konaka n’jesam.”
0166 Tatar dolje na avliju sađe,
0167 Pa svojega konja uzjahao.
0168 Tatar vrisnu, surudžija pisnu,
0169 Otlen ode carev tatarine.
0170 Pašinica sitnu knjigu piše:
0171 „Moj djevere Gazi Husrev beže,
0172 Eno paše u Stambolu živa,
0173 Kod cara se dobro pridvorio,
0174 I za sina curu isprosio
0175 U carskoga timar-tefterdara.
0176 Selam ti je paša opravio,
0177 Da ti njemu u svatove podeš,
0178 Da pokupiš tri hiljade svata,
0179 Da povedeš Đerzelez Aliju,
0180 Da on djever bude uz djevojku.
0181 Tebi troška nikakvoga nema,
0182 A moj bratac beže Ljuboviću
0183 On će s tobom u svatove poći,
0184 Potjeraće na tovare blago,
0185 Što će beže harčit za svatove,
0186 Doklen svati do Stambola dođu.” —
0187 Pašinica knjigu načinila,
0188 Pa je Edhem buljuk-baši daje:
0189 „Nosi knjigu pravo u Sarajvo,
0190 Podaj knjigu Gazi Husrev begu.”
0191 Pašinica drugu knjigu piše
0192 Na koljeno begu Ljuboviću,
0193 Da se brzo u svatove sprema,
0194 Da potjera na tovare blaga.
0195 Kad je ona knjigu načinila,
0196 Spremi knjigu na Hercegovinu.
0197 Knjiga dođe šeher Sarajevu
0198 Na Turčina Gazi Husrev bega,
0199 Jako sunce bješe progrijalo.
0200 Gleda knjigu beže Husrev beže,
0201 Odaji se otvoriše vrata,
0202 Pa uljeze Đerzelez Alija,
0203 Pokraj bega stade na nogama,
0204 Pa Alija veli lakrdiju:
0205 „O Turčine Gazi Husrev beže,
0206 Je l’ ti došla knjiga od mejdana,
0207 Da se za te ja na mejdan spremam?”
0208 A veli mu Gazi Husrev beže:
0209 „Ova knjiga nije od mejdana,
0210 Već je knjiga od paše našega.
0211 Eno paše u Stambolu živa,
0212 Kod cara se dobro pridvorio,
0213 I za sina curu isprosio
0214 U carskoga timar-tefterdara.
0215 Sad me paša zove u svatove,
0216 Da ja skupim tri hiljade svata,
0217 Da ih vodim do Stambola grada,
0218 Da povedem tebe u svatove,
0219 Da ti djever budeš uz djevojku.
0220 I poći će beže Ljuboviću,
0221 Potjeraće na tovare blaga,
0222 On će svate do Stambola hranit.”
0223 Pa mu opet beže besjedaše:
0224 „Evo jada Đerzelez Alija,
0225 Ne smijemo do Stambola sići,
0226 Murtati će naske opanjkati.”
0227 Moli mu se Đerzelez Alija:
0228 „O Turčine Gazi Husrev beže,
0229 Nemoj paše rezil učiniti,
0230 Već mu skupi kite i svatove
0231 Da pođemo paši u svatove.
0232 Jer se paša u te pouzdao.” —
0233 Moli mu se, pa se umolio.
0234 Ode beže kupiti svatove,
0235 Sakuplja ih dvadest i dva dana;
0236 Kad se svati iskupili bili,
0237 Nema ata, na kom nema rahta,
0238 Nema momka, na kom nema toka,
0239 Ni junaka što čelenke nema.
0240 Oprema se Gazi Husrev beže,
0241 Na jabuci alem dragi kamen
0242 I pedeset opremi jedeka;
0243 Pa Gazija na avliju sađe,
0244 Zakročio ata doratasta,
0245 Spored njime Đerzelez Alija,
0246 Spored njime ide na doratu,
0247 Za njim iđe pedeset jedeka.
0248 Udaraju zurne i svirale,
0249 Bubnji biju na četiri strane;
0250 Iz avlije konje istjeraše.
0251 Kada beže do svatova dođe,
0252 Svatovi mu stali na selamu,
0253 Beg svatima turski selam viknu.
0254 Otlen krenu Gazi Husrev beže
0255 I za begom kita i svatovi.
0256 Sađe beže na Glasinac ravni
0257 Pod bijele Šahin pašin dvore.
0258 Po polju su svati posjedali,
0259 Beže ode u muške konake,
0260 Pa on pita Hajdar alaj-bega:
0261 „Zar ti nije došo Ljuboviću?”
0262 A veli mu Hajdar alaj-beže:
0263 „Jošte nema mojega daidže.” —
0264 Malo vrijeme al dugo ne bilo,
0265 Niz Dikalje puške zapucaše,
0266 Pa pogleda Gazi Husrev beže:
0267 Eto poljem bega Ljubovića,
0268 Vas u srmi i u čistu zlatu.
0269 Pritisle ga careve čelenke,
0270 Čelenke su od suhoga zlata,
0271 Zlatna pera pala od čelenki,
0272 Pala pera na oba ramena.
0273 A za begom stotina momaka,
0274 Svi u srmi i u čistu zlatu.
0275 Medu njima četr’est jedeka,
0276 Sve četr’est bega Ljubovića.
0277 Spored begom ide bajraktare,
0278 Po imenu Hasanbegoviću.
0279 Zelen bajrak nosi u šakama.
0280 Bajraktara bajrak poklopio,
0281 A jamaka kite od bajraka.
0282 Na bajraku od zlata jabuka,
0283 Sevak daje na četiri strane.
0284 Kad ga vide Gazi Husrev beže,
0285 Husrev beže na noge skočio
0286 Pa on sađe pod bijele dvore,
0287 Pred kapijom stade na selamu;
0288 Pa Husrev beg na svatove viče:
0289 „Svi na noge od Bosne svatovi,
0290 Ljuboviću stan’te na selamu!”
0291 Svi svatovi na selam stadoše.
0292 Beg udari između svatova,
0293 Svatovima turski selam viče.
0294 Pa izađe između svatova,
0295 Kad je blizu došo Husrev begu
0296 Pametan je beže Ljuboviću —,
0297 On svojega razjaha đogata
0298 Pa mu sluge konja prihvatiše,
0299 Beg pješice na nogama pođe,
0300 Pa pješice Husrev begu dođe,
0301 Husrev begu turski selam viknu.
0302 Husrev beg mu bolje prihvatio,
0303 Ljubović mu poletio ruci.
0304 Ne da ruke Gazi Husrev beže,
0305 Već se s njime među oči ljubi,
0306 Uzeše se za bijele ruke,
0307 Izađoše oba u odaju,
0308 Pa sjedoše jedan do drugoga,
0309 A dvore ih tanki bajraktari.
0310 Tu su tamnu noćcu zanoćili.
0311 Kada jutro oni dočekaše,
0312 Oba su se bega opremila.
0313 Čauš viknu, mekterhana ciknu,
0314 Da su hazur kićeni svatovi.
0315 Svi se svati opremiše brzo,
0316 Oba bega na avliju sišla.
0317 Pojahaše konje ćuhejlane,
0318 Iz kapije konje istjeraše.
0319 Prvi pođe Gazi Husrev beže,
0320 Svatovi im na selam stadoše,
0321 Pa svatima turski selam viču;
0322 Svatovi im ljepše prihvatiše.
0323 Otlen ode kita i svatovi.
0324 Lako konak po konaku grade.
0325 Dok sadoše svati pod Jedrenu,
0326 Pod Jedrenu u polje zeleno.
0327 Rano svati pod Jedrenu došli,
0328 Izašle su mlade Jedrenlije,
0329 Sve izašlo malo i golemo
0330 Te sejire bosanske svatove.
0331 Alaj-bezi izašli jedrenski
0332 I izašo jedrenski vezire,
0333 Pa na polju čador razapeo,
0334 Pa je vezir sio pod čadorom,
0335 Opružio srčali durbina.
0336 Do njeg sio beže Hasan beže,
0337 Beg Hasan beg jedrenski spahija,
0338 Zgodnijeg ga u Jedrenu nema,
0339 U Jedreni i oko Jedrene
0340 I on došo svate sejiriti.
0341 Pa svatovi poljem naljegoše.
0342 Kad su bili nasred polja ravna,
0343 Husrev beg je ata zastavio,
0344 I zastavi kitu i svatove,
0345 Svi svatovi konje odjahaše.
0346 Sve to gleda jedrenska gospoda,
0347 Pa pogleda vezir od Jedrene.
0348 Kod svatova čador razapeše,
0349 Crven čador od crvene svile,
0350 Pod čadorom od srme direci,
0351 Što mu drže svilena čadora;
0352 Na čadoru od zlata jabuka,
0353 U jabuci sve drago kamenje,
0354 Kada noćca na zemljicu padne,
0355 Nek se vidi po polju zelenu
0356 Od čadora Gazi Husrev bega.
0357 Pa pogleda jedrenski vezire,
0358 Doklen drugi čador ugledao,
0359 Bijel čador od bijele svile;
0360 Na čadoru od zlata jabuka
0361 U jabuci dragi kamenovi,
0362 Iz njih biju mavi plamenovi,
0363 Ti bi reko i bi se zakleo,
0364 Da će čador cijel izgorjeti:
0365 Ono čador bega Ljubovića.
0366 Kad to vide jedrenski vezire,
0367 Pa govori begu Hasan begu:
0368 „O Turčine, beže Hasan beže,
0369 Zar u Bosni onakih begova?
0370 A veli mu beže Hasan beže:
0371 „O vezire lude li si glave,
0372 Ono Turčin Gazi Husrev beže,
0373 On je sestrić cara čestitoga,
0374 Ljubović je careva gazija.”
0375 Vezir viknu svoga delibašu:
0376 „Čuješ mene delibaša Ramo,
0377 Ti ćeš uzet desetak delija,
0378 Pa ti hajde poljem jedrenskijem,
0379 Pa ti zovni do dva bega carska,
0380 Neka meni u Jedrenu dođu,
0381 Kod mene će konak učiniti.” —
0382 Osmjehnu se beže Hasan beže,
0383 A veli mu jedrenski vezire:
0384 „Što se smiješ beže Hasan beže?
0385 Beg Hasan beg besjedi veziru:
0386 „Vidiš bolan, jedrenski vezire,
0387 Ondje svata do hiljade ima,
0388 Za njih troši žute madžarije
0389 Beg Ljubović sa Hercegovine.” —
0390 Vezir viknu delibaša Rama
0391 I posla ga poljem zelenijem,
0392 Da on zove do dva bega mlada. —
0393 Delibaša do čadora dođe,
0394 Do čadora Gazi Husrev bega,
0395 Pa uljeze begu pod čadora,
0396 Pa on begu turski selam viknu.
0397 Beg je njemu selam prihvatio,
0398 Delibaša poletje mu ruci,
0399 Poljubi ga u skut i u ruku,
0400 Izmače se, na divan mu stade.
0401 Husrev begu Ramo besjedaše:
0402 „Selam vam je vezir opravio,
0403 Da odete vas dvojica bega
0404 Do konaka jedrenskog vezira,
0405 Kod njega ste noćas na konaku.”
0406 A veli mu Gazi Husrev beže:
0407 „Hajd upitaj bega Ljubovića.”
0408 Otlen ode delibaša Ramo
0409 Do čadora bega Ljubovića,
0410 Kada dođe i pod čador uđe,
0411 Pa on begu turski selam viknu,
0412 Ljubović mu bolje prihvatio,
0413 Pa veli mu beže Ljuboviću:
0414 „Što je tebe vezir opravio?”
0415 Delibaša begu besjeđaše:
0416 „Selam vam je jedrenski vezire,
0417 Vas dva bega sađ’te u Jedrenu
0418 Na konak ste noćas u vezira.” —
0419 A veli mu beže Ljuboviću:
0420 „Jesi l’ išo Gazi Husrev begu?”
0421 „Ja sam išo Gazi Husrev begu
0422 I mene je k tebi opravio.”
0423 Beg Ljubović u džepove ruku,
0424 Ramu dade deset madžarija,
0425 Pa mu veli beže Ljuboviću:
0426 „Hajde sada u Jedrenu s hajrom,
0427 Pa ćeš selam jedrenskom veziru,
0428 Rado bismo u njega noćili,
0429 Ne možemo svata ostaviti,
0430 Same svate na polju zelenu.
0431 Ako j’ vezir kadar dočekati
0432 Nas dva bega i naše svatove,
0433 Mi ćemo mu u Jedrenu saći.”
0434 Otlen ode delibaša Ramo.
0435 Kad je došo jedrenskom veziru,
0436 Sve mu, što je i kako je, kaza.
0437 Kad to čuo beže Hasan beže,
0438 On govori jedrenskom veziru:
0439 „Lasno ti je bege dočekati,
0440 Do dva bega na konaku svome,
0441 Nije lasno svate dočekati,
0442 Valja svate dobro nahraniti.”
0443 Ušutje se jedrenski vezire.
0444 Tu su svati zanoćili bili.
0445 Kad u jutru rano osvanulo,
0446 A da vidiš Gazi Husrev bega:
0447 On zavika bega Ljubovića,
0448 Beg Ljubović Husrev begu dođe.
0449 A veli mu beže Husrev beže:
0450 „Čuješ mene beže Ljuboviću,
0451 Ovdje ćemo danas prenoćiti,
0452 Odmoriti konje i svatove.”
0453 Ljubović se kajil učinio,
0454 Pa on ode do čadora svoga.
0455 Kad je beže došo do čadora
0456 Tude se je v’oma zamislio,
0457 Gotovo mu nestalo dukata.
0458 Pa telale pod čador skupio,
0459 Telalima ode govoriti:
0460 „Vi uzmite četr’est jedeka,
0461 Telal’te ih između svatova,
0462 Ne će li se koji Bošnjak naći,
0463 Da mi kupi četr’est jedeka!”
0464 Pa telali uzeše jedeke,
0465 Telale ih između svatova:
0466 Niko nema da jedeke kupi.
0467 Pa telali naveli jedeke
0468 Pred čadora Gazi Husrev bega.
0469 Beg Husrev beg ugleda jedeke,
0470 Čim ih vidje odmah ih poznade,
0471 Telalima beže besjedaše:
0472 Ako kita fali sa jedeka,
0473 Ni na jednom ruse glave nema;
0474 Pa ne dade prodavat jedeka;
0475 Beg Husrev beg na noge skočio,
0476 Eto njega begu Ljuboviću
0477 A veli mu Gazi Husrev beže:
0478 „Beg Ljubović ako Boga znadeš,
0479 Što jedeke dade na telale?
0480 „Prepadoh se Gazi Husrev beže,
0481 Ja ponesoh premalo dukata,
0482 Ne može mi biti do Stambola.”
0483 A veli mu Gazi Husrev beže:
0484 „Za mnom pođi beže Ljuboviću!”
0485 Pa dođoše oba do čadora,
0486 Do čadora Gazi Husrev bega.
0487 Beg Husrev beg haznadara viknu,
0488 Pa haznadar stade na nogama.
0489 „Čuješ li me Bećo haznadaru,
0490 Donesi mi dva hurča dukata,
0491 Pa ih podaj begu Ljuboviću.”
0492 Kad to čuo Bećir haznadare,
0493 Dade begu dva hurča dukata.
0494 Beg Husrev beg veli Ljuboviću:
0495 „Čuješ mene beže Ljuboviću,
0496 Na poklon ti jedan hurč dukata,
0497 A drugo ti ja u zajam dajem.”
0498 Beže uze dva hurča dukata,
0499 Odnese ih do svoga čadora,
0500 Istrese ih u zelenu travu,
0501 U svatove pustio telale,
0502 Ko god nema žutijeh dukata,
0503 Neka ide begu Ljuboviću,
0504 On dijeli žute madžarije.
0505 Zavikaše kićeni svatovi:
0506 „Hvala tebi beže Ljuboviću,
0507 Mi ne ćemo pare ni dinara,
0508 Mi imamo žutijeh dukata,
0509 Da bidnemo s tobom tri godine,
0510 Ni jedan se nećemo zadužit,
0511 Nit bezima obraz zapaliti.”
0512 Tu su svati zanoćili bili.
0513 Kada jutro oni dočekaše,
0514 Čauš viče, dabulhana tuče:
0515 „Hazur ola kićeni svatovi,
0516 Jer nam danas valja putovati!” —
0517 Otale se krenuše svatovi.
0518 Kud god išli kita i svatovi,
0519 Kud god išli do Stambola sišli.
0520 Kad su bili do Stambola blizu,
0521 Opraviše haber Ćupriliću,
0522 Da mu kažu za kitne svatove,
0523 A Ćuprilič na noge skočio,
0524 Pa on ode caru na saraje,
0525 Pa uljeze caru u odaju:
0526 „Čuješ mene sultan padišahu,
0527 Eto idu od Bosne svatovi,
0528 Tvoga lale paše sa Glasinca.”
0529 A car viknu Ćuprilić vezira:
0530 „Dovedi mi pašu sa Glasinca,
0531 Uvedi ga meni u odaju.”
0532 Pa Ćuprilić pašu nalazio,
0533 Uvede ga caru u odaju,
0534 A veli mu sultan lakrdiju:
0535 „Čuješ mene paša sa Glasinca,
0536 Zar ti idu od Bosne svatovi?
0537 „Idu care u tvojemu zdravlju,
0538 U jutro će svati dolaziti.”
0539 Pita sultan pašu sa Glasinca:
0540 „Jesi l’ kadar svate dočekati?”
0541 „Jesam care u tvojemu zdravlju.”
0542 Tada sultan veli Ćupriliću:
0543 „Čuješ mene Ćuprilić vezire,
0544 Ja ću uzet hiljadu svatova.
0545 A veli mu Ćuprilć vezire:
0546 „Uzmi care ti dvije hiljade,
0547 I uzećeš do dva bega mlada;
0548 Ja ću uzet pet stotina svata,
0549 Pet stotina nek ide svatova,
0550 Neka idu timar-tefterdaru.”
0551 Pa mu opet vezir govorio:
0552 „Sultan care, sunce ogrijano,
0553 Iziđ’ sutra na saraje stare.
0554 Da osejriš od Bosne svatove.”
0555 To rekoše, pa se rastadoše.
0556 Tu su tamnu noćcu zanoćili.
0557 Kad u jutro zore dočekaše,
0558 Car izađe na saraje stare;
0559 Kad po jutru bila tri sahata,
0560 Al eto ti od Bosne svatova.
0561 Cara dvori trideset vezira,
0562 Al tu nema Ćuprilić vezira.
0563 Kada care ugleda svatove,
0564 I pred njima Gazi Husrev bega,
0565 Vas u srmi i u čistu zlatu,
0566 Pritisle ga carevo čelenke;
0567 U Turčina Gazi Husrev bega,
0568 Niz prsi mu dragi kamenovi.
0569 Kad je care bega ugledao,
0570 Pa on pita trideset vezira:
0571 „Ko je ono prvi pred svatima?”
0572 A veli mu trideset vezira:
0573 „Tvoj je sestrić Gazi Husrev beže,
0574 Što ’nakoga murtatina nemaš;
0575 Tvoju zemlju izdaje Vlasima.”
0576 Pa je care opet upitao:
0577 „Ko je ono drugi na đogatu?”
0578 „Ono glavom beže Ljuboviću,
0579 Što ’nakoga dušmanina nemaš,
0580 Što je care tvoje carevine,
0581 Tvoju zemlju kaurima daje.”
0582 Car ugleda Đerzelez Aliju,
0583 Vas u srmi i čistome zlatu,
0584 Pa je opet care upitao:
0585 „Ko je ono na konju doratu?”
0586 „Ono care Đerzelez Alija,
0587 A Alija od Bosne daija.”
0588 Kada sultan ugleda svatove,
0589 Pa na svom je srcu pomislio:
0590 „Vidi moga Ćuprilić vezira,
0591 Odgovara od Bosne Bošnjake.”
0592 Pa u misli u kojoj bijaše,
0593 Dok odaji poletješe vrata,
0594 I uljeze Ćuprilić vezire,
0595 Pred sultanom stade na nogama,
0596 Pa mu ode sultan govoriti:
0597 „Lalo moja Ćuprilić vezire,
0598 Sve mi hvališ od Bosne Bošnjake,
0599 Al Bošnjaci jedni hijaneti,
0600 Izdaju mi zemlju kaurima.”
0601 Kad to čuo Ćuprilić vezire,
0602 Ljuto pisnu vezir u odaji,
0603 Pa sultanu poletio ruci,
0604 Poljubi ga u skut i u ruku,
0605 Pa Ćuprilić caru govoraše:
0606 „Nemoj care slušati murtata,
0607 Ti onakih ne imaš junaka”.
0608 Onda sultan veli Ćupriliću:
0609 „Čuješ mene Ćuprilić vezire;
0610 Znaš li kad si meni govorio,
0611 U Bošnjaka nigdje ništa nema,
0612 Dušeci im zelena travica,
0613 A jastuci studeno kamenje”.
0614 A veli mu Ćuprilić vezire:
0615 „Sve sam tebi ja to govorio”.
0616 A veli mu cara od Stambola :
0617 „Vidiš lalo Ćuprilić vezire,
0618 Na svatima dobro odijelo,
0619 Na konjima rahti pozlaćeni,
0620 Pa da skinu sa sebe haljine,
0621 I sa konja rahte pozlaćene,
0622 Da prodadu u našem Stambolu,
0623 Biše mogli po Stambola platit.”
0624 A veli mu Ćuprilić vezire:
0625 „Oni štede svoje odijelo,
0626 Kad ih zovneš ti na tvoju vojsku,
0627 Obuku se prema dušmanima,
0628 Oni tebi obraz osvjetlaju”.
0629 Pa pogleda care sa pendžera,
0630 Car ugleda Đerzelez Aliju,
0631 I Alina široka dorata,
0632 Štono dorat pod Alijom radi:
0633 Sve mu skače nebu pod oblake,
0634 A koji su najviši pendžeri
0635 U Stambolu na gornjim bojevim’,
0636 Sve iskače prema pendžerima.
0637 Sve se kunu mlade Stambolije,
0638 Da je krilat dorat pod Alijom.
0639 U Alije topuz u šakama,
0640 Baca topuz nebu pod oblake,
0641 Koliko ga u visinu hita,
0642 Očima ga vidjeti ne možeš,
0643 On pod topuz podgoni dorata,
0644 U gole ga dočekuje ruke.
0645 Vid’ što radi dorat pod Alijom:
0646 Dorat lomi bijelu kaldrmu,
0647 Sve on lomi džame na pendžerim.
0648 Kada sultan osejri Aliju,
0649 On govori Ćuprilić veziru:
0650 „Ko je ono na konju doratu?”
0651 Njemu kaže Ćuprilić vezire:
0652 „Ono glavom Đerzelez Alija,
0653 Što onakog ne imaš junaka,
0654 Što je care tvoje carevine.
0655 On ti zemlju čuva od kaura,
0656 Ne izdaje zemlje ni gradova.”
0657 Pa su caru suze udarile
0658 Od radosti u šikli odaji.
0659 Car sa svoga srca pomislio:
0660 „Šućur Bogu i današnjem danu,
0661 Kad ja imam onakih junaka!”
0662 Car veziru opet progovara:
0663 „Istina je što si mi kazao.”
0664 Pa opeta veziru besjedi:
0665 „Hajde dolje pod konake sađi,
0666 Pa izađi pred demir kapiju,
0667 Bošnjacima stani na selamu.”
0668 Pa Ćuprilić pred kapiju sađe,
0669 Pred kapijom stade na selamu,
0670 Ugleda ga Gazi Husrev beže,
0671 Pa govori begu Ljuboviću:
0672 „Eno našeg Ćuprilić vezira,
0673 Pred kapijom stoji na selamu.”
0674 Kad to čuo beže Ljuboviću,
0675 Svatovima ode besjediti:
0676 „Ne gledajte desno ni lijevo,
0677 Veće svaki nek preda se gleda;
0678 Postid’te se ko djevojke mlade,
0679 Jera care gleda sa pendžera,
0680 I gleda nas Ćuprilić vezire.”
0681 Oba bega konje objahaše,
0682 Pa pješice došli do kapije,
0683 Do Turčina Ćuprilić vezira,
0684 Pa mu bezi selam nazivali.
0685 Ćuprilić im ljepše prihvatio.
0686 Pa mu bezi poletješe ruci;
0687 Ne da vezir ruke poljubiti,
0688 Već begove među oči ljubi,
0689 Bezi njega u bijelu bradu.
0690 Ljuto pišti Ćuprilić vezire:
0691 „Blago meni i današnjem danu,
0692 Kad dočekah u mojoj starosti,
0693 Da Bošnjaci do Stambola dođu!”
0694 A što radi Ćuprilić vezire!
0695 A sve vezir plače pred kapijom.
0696 I rasplaka cara na pendžeru.
0697 Pa on vodi do dva bega mlada
0698 Odvede ih caru u odaju,
0699 Kod cara ih vezir ostavio,
0700 Pa se vezir pred kapiju vrati,
0701 A zavika Đerzelez Aliju:
0702 „Uzm’ Alija pet stotina svata,
0703 Pa ti hajde timar-tefterdaru,
0704 Tefterdaru ocu djevojačkom.”
0705 Pa on uze pet stotina svata,
0706 Odvede ih timar-tefterdaru.
0707 Vezir uze pet stotina svata,
0708 Odvede ih do svoga konaka.
0709 Dvije noći tude prenoćiše,
0710 A murtati v’jeće učiniše,
0711 Dobaviše Idris Arapina,
0712 Pa veziri besjede Arapu:
0713 „Uzmi vojske dvanaest hiljada,
0714 Pa ti hajde u polje stambolsko,
0715 Kud se ide ka Jedreni ravnoj.
0716 Pošto budeš u dnu polja ravna,
0717 Tu ćeš svoju vojsku zastaviti,
0718 Tu ćeš sjutra svate dočekati.
0719 Posijeci do dva bega mlada,
0720 I Turčina Đerzelez Aliju,
0721 I pogubi pašu Šahin pašu,
0722 Paša goni na tovare blago,
0723 Pa ćeš njemu blago otimati.” —
0724 Kad to čuo Idris Arapine,
0725 Kako akšam pade na ledinu,
0726 Ode Arap iskupljati vojsku;
0727 Pa je Arap vojsku iskupio
0728 I po noći ode iz Stambola.
0729 Za to ne zna sultan u Stambolu
0730 Niti znade Ćuprilić vezire. —
0731 Arap zađe u polje stambolsko.
0732 U dno polja vojsku sakupio.
0733 Tu su oni noćcu prenoćili.
0734 Kada svanu i ogrija sunce,
0735 U Stambolu pukoše topovi,
0736 Spremaju se kićeni svatovi,
0737 Čauš viče, dabulhana tuče:
0738 „Hazur ola, kita i svatovi.
0739 Da je hazur na konju djevojka,
0740 Tuđi ljudi ne znamo im ćudi,
0741 Daleko nam valja putovati!” —
0742 Hazur bili kićeni svatovi,
0743 Uzjahala na konja djevojka,
0744 Pa podoše kićeni svatovi.
0745 Nu Turčina Derzelez Alije:
0746 Po djevojci sipa madžarije
0747 Na avliji timar-tefterdara.
0748 Iz avlije curu izvedoše,
0749 Kroz sokake svati naljegoše,
0750 Sve jednako Đerzelez Alija
0751 Po djevojci sipa madžarije;
0752 Sve se čude mlade Stambolije.
0753 Ispred dvora cara čestitoga
0754 Navedoše lijepu djevojku.
0755 Pred kapijom oba bega stoje,
0756 Pred kapijom cara čestitoga,
0757 Te čekaju svate i djevojku.
0758 A da vidiš Gazi Husrev bega:
0759 Do Alije dotjera dorata,
0760 Pa Aliji beže govoraše:
0761 „Da ti nije nestalo dukata?”
0762 „Nije beže u tvojemu zdravlju!
0763 Otale se krenuše svatovi,
0764 Sve pucaju puške sokacima,
0765 Ne turaju u puške kuršuma.
0766 Iz Stambola curu izvedoše.
0767 Kad su bili poljem stambolskijem,
0768 Pa zavika Đerzelez Alija:
0769 „Čuste li me kićeni svatevi,
0770 Kuršumima puške napunite,
0771 Pa nemojte njiha isturati!”
0772 Idu svati poljem zelenijem,
0773 Pod Alijom dorat pobjesnio,
0774 Pa Alija besjedi bezima:
0775 „Čujete l’ me do dva bega mlada,
0776 Ja dorata trpjeti ne mogu,
0777 Čini mi se, na doratu mome,
0778 Biće danas kavge iznenada.”
0779 A veli mu paša sa Glasinca:
0780 „Prođ s’ Aliju besposlice ’nake." —
0781 U riječi u kojoj bijahu,
0782 U dno polja vojsku ugledali,
0783 Jeste vojska Idris Arapina.
0784 Pa kroz vojsku svati udariše,
0785 A vojničke puške zapucaše.
0786 Tu pogibe nekol’ko svatova,
0787 A da vidiš Đerzelez Alije!
0788 On u vojsku natjera dorata,
0789 A za njime oba bega mlada,
0790 A za njima kita i svatovi;
0791 Puška puca sa četiri strane,
0792 A da vidiš Đerzelez Alije:
0793 Arapovu vojsku rastjerao,
0794 Pa, sva vojska bježi u krajeve.
0795 Pa da vidiš Đerzelez Alije:
0796 Arapina živa uhvatio,
0797 Obje mu je ruke savezao,
0798 Obadva mu uha odrezao,
0799 Do begova dotjera Arapa,
0800 Pa zapita Đerzelez Alija:
0801 „Je li zdravo lijepa djevojka,
0802 Da nam nije cura poginula?”
0803 A veli mu beže Ljuboviću:
0804 „Zdravo nam je lijepa djevojka.”
0805 Pa bezima besjedi Alija:
0806 „Čekajte me u polju stambolskom,
0807 A ja idem do Stambola grada,
0808 Svezana ću Arapa goniti,
0809 I daću ga Ćuprilić veziru.
0810 Čuste li me do dva bega mlada:
0811 Kada gore do Stambola dođem,
0812 Ne ću moga odjahat dorata.”
0813 Pa Alija potjera Arapa,
0814 Pa pred sobom goni Arapina,
0815 I pod njime ata četvrtaka,
0816 Pa po jednom udaro Alija
0817 Sa kandžijom ata pod Arapom,
0818 A po dva put on šiba Arapa
0819 Stoji tutanj polja zelenoga,
0820 Dotjera ga do grada Stambola,
0821 Do saraja cara čestitoga,
0822 U avliju utjera Arapa.
0823 Ugleda ga Ćuprilić vezire,
0824 Pa od tala na noge skočio,
0825 Pa on dolje na avliju sađe,
0826 Pa Ćuprilić Đerzeleza pita:
0827 „O Alija što je tamo bilo?”
0828 A veli mu Aljo sa dorata:
0829 „Čuješ mene Ćuprilić vezire,
0830 Ja sa tobom nemam kad govorit,
0831 Na polju su ostali svatovi,
0832 Baš na polju mene čekajući,
0833 A tebi će Arap kazivati,
0834 Što je dolje pod Stambolom bilo.” —
0835 Pa se vrati Đerzelez Alija;
0836 Vezir uze crnog Arapina,
0837 Izvede ga gore pred sultana.
0838 Pita njega sultan iz Stambola:
0839 „Čuješ mene crni Arapine,
0840 Ko je tebi uši odrezao?”
0841 „Odrezo ih Đerzelez Alija.”
0842 „Ko ti reče crni Arapine
0843 Da dočekaš od Bosne svatove?
0844 Pravo kaži ko je tebi reko,
0845 Ako meni pravo iskazuješ,
0846 Ništa tebi učiniti ne ću.”
0847 „Mene tvoji spremiše veziri.”
0848 Svakoga mu po imenu kaže,
0849 Sve je care vezire skupio.
0850 Za koga je Arap kazivao,
0851 Car vezire pod sablju turio. —
0852 Kad Đerzelez do svatova dođe,
0853 Pitaju ga kićeni svatovi:
0854 „Otjera li crnog Arapina?”
0855 „Otjero sam crnog Arapina,
0856 Pa ga dadoh Ćuprilić veziru,
0857 Već ja neznam što j’ od njega bilo.”
0858 Otlen ode kita i svatovi,
0859 Kud god išli na Glasinac sišli,
0860 Dovedoše lijepu djevojku,
0861 Oženiše Hajdar alaj-bega
0862 Milog sina paše sa Glasinca,
0863 I lijepu mu svadbu provedoše.