Гавран капетан ожени Сењанина Јуру

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Гавран капетан ожени Сењанина Јуру

Пију винце оточка господа
Више Сења на трави зеленој:
Пје вино Накић капетане,
И с њијеме Дујић оберстаре,
И с њијема Гавран капетане, 5
И с њијема један поп владика,
И с њијема Сењанин Јуриша.
Ал' говори Мркић капетане:
„Ој Јуриша, моје дите драго!
„Ти си јунак, па нежењен, Јуре, 10
„У мене су дви ћери једине,
„С њима ћу те оженити, Јуре!“
Мучи Јуре, ништа недивани. –
Кад то чуо Дујић оберстаре,
Он говори Сењанин Јуриши: 15
„Ој Јуриша, дите моје драго!
„Ти си јунак, па нежењен, Јуре,
„У мене је сестрица једина,
„С њоме ћу те оженити, Јуре!
Мучи Јуре, ништа недивани. – 20
Кад то чуо Гавран капетане
Он говори Сењанин Јуриши:
„Ој Јуриша, дите моје драго!
„Ти си јунак, па нежењен, Јуре!
„У мене је сестрица једина, 25
„С њоме ћу те оженити, Јуре!
Мучи Јуре, ништа недивани. –
Када чуо то попе владика,
Он говори Сењанину Јури:
О Јуриша, дите моје драго! 30
„Ти си јунак, па нежењен, Јуре!
„У мене су дви ћери једине,
„Једна Стана, друга Анђелија,
„Бирај, Јуре, која ти је дража,
„С њоме ћу те оженити, Јуре! 35
Мучи Јуре, ништа недивани;
Већ говори оточкој господи:
„Фала вами на вашим сестрицам,
„И на вашим млађаним ћерами;
„А ја сам се јунак затекао 40
„Затекао и још зарекао,
„Да се јунак ја женити нећу,
„Ја женити с кршћеном дивојком,
„Ни с Влахињом нис липом Крањицом,
„Него јунак Туркињом дивојком, 45
„Из Мрсиња млађана Османа.
„Већ је-л' мајка родила јунака,
„И јуначким пасом опасала,
„Јуначко му име надивала,
„Да он оде до Мрсиња града, 50
„Да м' доведе Туркињу дивојку?“
Сви јунаци ником поникоше
И у црну земљу погледаше,
Ал' негледа Гавран капетане
Већ говори Сењанину Јури: 55
„Ој Јуриша, дите моје драго!
„Ево ј' мајка родила јунака,
„Јуначким га опасала пасом,
„Јуначко му име надивала!
„Ти ми добиј коња през биљега, 60
„И скрој мени све турско одило,
„Ја ћу шећати до Мрсиња града,
„Довест ћу ти Туркињу дивојку.“
Једва ото Јуре дочекао,
Купује му коња през биљега, 65
Купује му турско одијело,
Па он даје Гавран капетану.
Ал' говори Гавран капетане:
„Пијте винце, оточка господо!
 „Пијте винце ви девет данака, 70
„Мол'те бога, да ја здраво дођем,
„Ја ћу за вас све платити вино.“
Он с' отиште прам Мрсињу граду,
Кад он дошо до Мрсиња града
И дошао Османовој кули, 75
Божју њему помоћ називаше,
Божју м' Осме помоћ одпримао.
Ал' говори Осме од Мрсиња:
„Одкле си ти незнана делијо?
Ал' је њему Гавран бесједио: 80
„Ја сам јунак од Лијевна града,
„Твој побрица Мујо момче младо.
„Реко си ми своју ћерцу дати,
„Млада мене с њоме оженити.“
А липо му Осме бесједио: 85
„Побратиме, Мујо момче младо!
„Дао бих ти лијепу дјевојку;
„Ал' је ошла Мрсињском' бунару
„Играт' коло три бијела дана;
„Ја незнадем, хоће-ли и доћи.“ 90
Липо њему Мујо бесједио:
„Побратиме, Осме од Мрсиња:
„Каква ј' раста лијепа дјевојка?“
Он је свому побри говорио:
„Ој Мујица, драги побратиме! 95
„Лако 'ш моју познати дивојку:
„Танка струка, а висока раста,
„Црна ока, сковрчавих коса,“
Кад то чуо Мујо момче младо,
Он с' отиште Мрсињском' бунару. 100
Код бунара три кола играју,
А сва три су липих дивојака,
У првом је колу позно Мујо.
Он сјахива с добра коња свога,
У земљицу копље ударио, 105
Па за копље коња привезао,
Баца узду коњу на ункаше,
Па се фата до липе дивојке.
Десном ногом цуру очепљује,
А на троје коло разтргује.
Ситила се лијепа дивојка,
Да је ото Мујо из Лијевна,
Десним оком на њег намигује.
Када ото Мујо угледао,
Уфати је за бијелу руку, 115
Па је меће на коњика свога,
А изтегну копље из земљице,
Па одриши коњика од копља,
Па се баца коњику на леђа,
Па он бјежи к оточкој господи. 120
Кад од кола Мујо одмашио,
Онда се је колу он јавио:
„Није ово Мујо од Лијевна
„Него јунак Гавран капетане.“
Кад то чула у колу момчади, 125
За њим су се они натиснули,
Да би стигли Гавран капетана,
Па да отму лијепу дјевојку,
И да њему одсијеку главу.
Ал' је њему добра срећа била, 130
Он утече на добру коњику,
Он утече к оточкој господи,
И одведе лијепу дивојку,
Далеко га угледали Јуру,
Ал' немогу њега да познаду. 135
Дофаћају Дујић оберстару,
Дофаћају плане и мирчине,
Да познаје Гавран Капетана.
Он разтегну плане и мирчине,
Па познаје Гавран капетана. 140
Кад га позна Дујић оберстаре,
Он говори Сењанину Јури:
„Весели се, Сењанин Јуриша!
„Ето нами Гавран капетана,
„И он води Туркињу дивојку.“ 145
Мало тога постало вримена,
Угледаше старог' турског' хаџу.
И дотежу Дујић оберстару,
Дотежу му плане и мирчине,
Да познаје, којим оно иде. 150
Он разтегну плане и мирчине,
И угледа старога каџију,
Ђе он носи тескеру у руци. “
Ал' говори Дујић оберстаре:
„Ето нами старога хаџије, 155
„И он носи тескеру у руци.“
Али ето старога хаџије,
За Гаврана пита капетана.
Одмах му се Гавран казивао,
Он му даје тескеру у руке; 160
Ал' је незна Гавран прочитати,
Већ је даје Дујић оборстару,
Да он гледа, што му књига каже.
Али њему књига заповида,
Да он боље иде на мегдане, 165
Њега зове Осме од Мрсиња.
Ал' говори Сењанин Јуриша:
„Бога теби Гувран капетане!
„Ти си за ме довео ђевојку,
„Ја ћу за те поћи на мегдане, 170
„Трипут јесам на мегдану био,
„И три турске одвалио главе,
„И оту ћу Мрсињског' Османа.“ —

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 64-67.