ГРАНИЧАРИМА

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ГРАНИЧАРИМА
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     ГРАНИЧАРИМА
          
Соколови... браћо Граничари,
Ви бедеми од слободе стари,
Што сте крвљу грехе своје прали
И живот си за туђина дали;
Што сте ланце раскидали тесне
И сатане покорили бесне,
Браниоци сваке добре ствари,
Здраво, браћо, здраво Граничари!

Негда... негда... (луда српска главо!)
Устали сте за веру и право,
Ал' вам право на хартији оста
А крв ваша од бога вам проста!
Негда... негда... лепо су вас звали
Не би ли се браћи одазвали,
Но сад браћа ни данут' не даду:
Док је даха и жића је — знаду.

Па нек знаду,... нек нам чују речи,
Пред човеком да Србин не клечи!
Нека знаду, да се време мења,
Да ће доћи крај и искушења!
Нека знаду, да крв није вода,
Да још има србинскога рода,
Што срце си истргнути пре ће,
Ал' клањати никоме се не ће!

Ћути... стани... та ви сложни бисте,
Као боме баш да Срби нисте!
Једна жеља и воља; и мис'о
Као да вам дух божији пис'о
Свете речи у срца и душе:
Туђој цели да Срби не служе,
Све земаљско да са себе стресу
Раскидани да већ више несу.

Ново лето... лепше сунце сија...
Под ногом нам скрушена је змија,
Ладна змија старих наших јада,
Што је срца тровала нам млада,
Гнусна змија неслоге и злобе...
Па немој се отварати, гробе!
Већ запевај по горама, вило:
Биће Срба, ако није било!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.