GRANIČARIMA
Sokolovi... braćo Graničari,
Vi bedemi od slobode stari,
Što ste krvlju grehe svoje prali
I život si za tuđina dali;
Što ste lance raskidali tesne
I satane pokorili besne,
Branioci svake dobre stvari,
Zdravo, braćo, zdravo Graničari!
Negda... negda... (luda srpska glavo!)
Ustali ste za veru i pravo,
Al' vam pravo na hartiji osta
A krv vaša od boga vam prosta!
Negda... negda... lepo su vas zvali
Ne bi li se braći odazvali,
No sad braća ni danut' ne dadu:
Dok je daha i žića je — znadu.
Pa nek znadu,... nek nam čuju reči,
Pred čovekom da Srbin ne kleči!
Neka znadu, da se vreme menja,
Da će doći kraj i iskušenja!
Neka znadu, da krv nije voda,
Da još ima srbinskoga roda,
Što srce si istrgnuti pre će,
Al' klanjati nikome se ne će!
Ćuti... stani... ta vi složni biste,
Kao bome baš da Srbi niste!
Jedna želja i volja; i mis'o
Kao da vam duh božiji pis'o
Svete reči u srca i duše:
Tuđoj celi da Srbi ne služe,
Sve zemaljsko da sa sebe stresu
Raskidani da već više nesu.
Novo leto... lepše sunce sija...
Pod nogom nam skrušena je zmija,
Ladna zmija starih naših jada,
Što je srca trovala nam mlada,
Gnusna zmija nesloge i zlobe...
Pa nemoj se otvarati, grobe!
Već zapevaj po gorama, vilo:
Biće Srba, ako nije bilo!
