Вучитрнски мост
| Вучитрнски мост Писац: Растко Петровић |
О, на пољани широкој лучни камени мост стоји,
Љуби га моја душа и до зла бога сам узбуђен;
Прелазе товари, ждребац упрегнуту кобилу доји,
Река под мостом тече, под ребром младост смирена:
Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен.
Мостови, мостови, за вас колико је ломљено стена,
И колико грбача свијено, и колико исплакано плена;
На сводове мостови, колико вам жудим, и колико узбуђен
И толико сам узбуђен!
Драгано моје младости...
Та између тисућу надсведених мостова гле,
Па укрштених, па надвишених, гора свих лукова,
Стигли смо да међ сводове без броја поставимо и ребра своја.
Па гле, па како!
У горе, у дивне зелене горе,
У страшне зелене горе,
Па гле!
Та у горе до небеса зидане,
У горе, манитамо од живота безмерних.
Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен.
Извор[уреди]
|