Vučitrnski most
| Vučitrnski most Pisac: Rastko Petrović |
O, na poljani širokoj lučni kameni most stoji,
Ljubi ga moja duša i do zla boga sam uzbuđen;
Prelaze tovari, ždrebac upregnutu kobilu doji,
Reka pod mostom teče, pod rebrom mladost smirena:
Pojurim, pojurim, gledam hukom matičnom probuđen.
Mostovi, mostovi, za vas koliko je lomljeno stena,
I koliko grbača svijeno, i koliko isplakano plena;
Na svodove mostovi, koliko vam žudim, i koliko uzbuđen
I toliko sam uzbuđen!
Dragano moje mladosti...
Ta između tisuću nadsvedenih mostova gle,
Pa ukrštenih, pa nadvišenih, gora svih lukova,
Stigli smo da međ svodove bez broja postavimo i rebra svoja.
Pa gle, pa kako!
U gore, u divne zelene gore,
U strašne zelene gore,
Pa gle!
Ta u gore do nebesa zidane,
U gore, manitamo od života bezmernih.
Pojurim, pojurim, gledam hukom matičnom probuđen.
Izvor[uredi]
|