Вук с Лопатице жени свога сестрића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Вук с Лопатице жени свога сестрића

0001 Књигу пише с Лопатице Вуче
0002 А на руке кладушкоме Муји:
0003 „Чу ли мене, кладушки Хрњица!
0004 Чуо јесам, а видио нисам,
0005 Да имадеш сестру од удаје,
0006 А ја имам мојега Николу,
0007 Да ми сестру за Николу дадеш,
0008 Да будемо главни пријатељи!
0009 Ал ако ме послушати не ћеш,
0010 Иђи мени на мејдан јуначки!
0011 Кад ти русу посијечем главу,
0012 Онда ћу ти кулу походити
0013 На срамоту свој Удбини равној!”
0014 Таква књига на Кладушу дође
0015 А на руке кладушкоме Муји.
0016 Кад је виђе кладушки Хрњица,
0017 Књигу штије, грозне сузе лије,
0018 А вели му дијете Алиле:
0019 „Шта је, Мујо, хаирли ти било,
0020 Оклен, Мујо, књига шаровита?”
0021 Одговара од Кладуше Мујо:
0022 „Прођи ме се, мој брате Алиле!
0023 Жешћег вука у каура нема
0024 Од ђидије с Лопатице Вука.
0025 Ја му, брате, на мејдан не смијем.
0026 Дај, Алиле, да се послушамо,
0027 Да иђемо с књигом шаровитом
0028 У механу међу поглаваре,
0029 Шта ће рећи наши поглавари!”
0030 Иђе Мујо, а за њим Алиле
0031 И ето их у пјану механу,
0032 Ђено сједе турски поглавари.
0033 Ту им Мујо турски селам виче,
0034 Муји Турци селам прихватише.
0035 А да видиш кладушкога Мују:
0036 Приказа им књигу шаровиту.
0037 Сваки рече: „Немој ићи, Мујо,
0038 Вук ће теби осијећи главу.”
0039 Онда Турци в’јеће учинише,
0040 Па рекоше кладушкоме Муји:
0041 „Ти начини књигу шаровиту,
0042 Па је спремај с Лопатице Вуку:
0043 Пријатељу, с Лопатице Вуче,
0044 Купи свате, ајде по ђевојку!
0045 Рази сам ти пријатељству твоме,
0046 Дат ћу теби сестру за Николу!”
0047 Ал да видиш удбинских Турака!
0048 Одма су се они окупили,
0049 Па овакав обвез учинили:
0050 Да се скупе хиљаду Турака,
0051 Па разбију с Лопатице Вука
0052 И његове ис’јеку сватове,
0053 И ђевојку натраг да поврате.
0054 Таква књига Вуку долазила,
0055 Да Николу води у сватове,
0056 Да га види Мујо и пуница.
0057 Ал да видиш с Лопатице Вука!
0058 Он начини књигу шаровиту,
0059 Па је шаље побратиму своме,
0060 Побратиму од Сибиња Јанку:
0061 „А мој побро, од Сибиња Јанко,
0062 Ја сам, брате, цуру испросио
0063 У ђидије кладушкога Мује,
0064 Ал се бојим хилне од Турака,
0065 Па ми, побро, дођи у сватове,
0066 Да ми будеш сватска старјешина!
0067 И поведи два ђевера млада:
0068 Поведи ми младог Јанковића,
0069 Твог сестрића малога Секула,
0070 Оба окуј и оба ми закуј,
0071 Да их пушка не може прифатит,
0072 Ни свијетла их посијећи ћорда.
0073 И сакупљај пет стотин’ сватова,
0074 Све коњика, ни једног пјешака,
0075 Јер се бојим хилне од Турака!”
0076 Исту књигу Вуче написао
0077 И шаље је Приморац Илији,
0078 Другу шаље Комнен барјактару.
0079 А кад данак уговора био,
0080 Почеше се окупљат сватови,
0081 Од силе се црна земља тресе.
0082 Кад ујутру јутро освануло,
0083 Ондолен се свати подигоше,
0084 Поведоше младога Николу;
0085 Мећу њег на ждрала од мејдана.
0086 Што год нема из рамена крила,
0087 Не може га, брате, достигнути.
0088 Кад су стигли бијелој Кладуши,
0089 Л’јепо их је дочекао Мујо,
0090 Развио је бијеле чадоре,
0091 Онђе силне разјахо сватове.
0092 Кад ујутро на уранку било,
0093 Мујо позва младога Николу,
0094 Да он дође на бијелу кулу,
0095 Да га види цура и пуница.
0096 Ал да видиш с Лопатице Вука:
0097 Он се скочи на ноге јуначке,
0098 Па он јами својега сестрића.
0099 На момку је добро одијело:
0100 Вас у срми и у чисту злату.
0101 Поведе га кули под пенџере,
0102 Па говори с Лопатице Вуче:
0103 „Пријатељу, кладушки Хрњица!
0104 Тко је жељан мог Николу виђет,
0105 Може њега виђет са пенџера.”
0106 И пођоше два ђевера млада,
0107 А Мујо им цуру изводио.
0108 Кад се свати цуре добавише,
0109 Подиже се хиљаду сватова,
0110 Поведоше кићену ђевојку,
0111 Ударише низ поље зелено.
0112 Ту нађоше Талу у потоку,
0113 Ђе он оштри палош на тоцилу:
0114 Јер ће Тале заметнути кавгу.
0115 А да видиш кладушкога Мује:
0116 Сву дружину скрио у лужину,
0117 И сакрио хиљаду Турака.
0118 Мујо иђе са братом Алилом,
0119 Да он прати сестру и сватове.
0120 А да видиш с Лопатице Вука:
0121 Пред њим иде хиљаду сватова
0122 А за њиме лијепа ђевојка,
0123 С једне стране млади Јанковићу,
0124 С друге стране малени Секуле.
0125 Кад бијаше дана око подне,
0126 Стиже Тале на кулашу своме;
0127 Он потеже палошину своју,
0128 Муји сује и ћаћу и мајку:
0129 Зашто даде вјеру за невјеру?
0130 „Хоћу с цуре заметнути кавгу,
0131 Макар русу изгубио главу!”
0132 На ђевере наћера кулаша,
0133 Па удара младог Јанковића.
0134 Ал да видиш Јанковића младог:
0135 Он на Талу окрену зеленка.
0136 Ала банда, заметну се кавга!
0137 У лужину побјегнуо Тале,
0138 Из лужине ударише Турци,
0139 А најпрви старац Мердан-ага,
0140 Жешћег вука у Турака нема!
0141 Он наћера широког Голуба,
0142 А потегне посјеклицу криву;
0143 Дочека га с Лопатице Вуче,
0144 Сједоше се ћордам’ даривати,
0145 Ни једнога не сијече ћорда.
0146 Кад нападе Комнен барјактаре,
0147 Па потеже топуз са ђогата,
0148 Па удара старца Мердан-агу:
0149 С дебела га укиде Голуба,
0150 Са црном га земљом саставио.
0151 Ала банда, још ће жешћа кавга!
0152 Грми, с’јева, крв се пролијева.
0153 Ал да видиш кладушкога Мује:
0154 На кочију наћера ђогата,
0155 Дочека га дијете Секуле:
0156 Сложи Мују у зелеху траву,
0157 Под Мујом је ђогат погинуо.
0158 Ал да видиш Танковић Османа,
0159 На дорату, коњу од мејдана:
0160 Дочека га Цмиљанић Илија,
0161 Па се узму ћордам’ даривати.
0162 Пос’јече га Цмиљанић Илија.
0163 Тад наћера одгојак Алиле,
0164 Он наћера цури и кочији,
0165 Дочека га млади Јанковићу,
0166 Заково је себе и зеленка,
0167 Не може га сјећи крива ћорда,
0168 Нити бити пушка од очију.
0169 Он потеже посјеклицу криву,
0170 Да Алилу посијече главу,
0171 Ал побјеже Хрњица Алиле
0172 Не шћеде га д’јете ни ћерати,
0173 Већ он цуру и кочију чува.
0174 Док ево ти Дрнде на путаљу,
0175 Муји сује и ћаћу и мајку
0176 Што он даде вјеру за невјеру.
0177 И потего посјеклицу криву,
0178 Шћадијаше посјећи ђевере.
0179 Ал да видиш с Лопатице Вука!
0180 Он подмаче себе и ђогата,
0181 Па по њему Дрндо ударио,
0182 Ал залуду, фајде не имаде,
0183 Јер замахну својом сабљом Вуче,
0184 Па удари Дрнду на путаљу.
0185 Како га је лахко ударио,
0186 По пола је Дрнду пресјекао,
0187 И путаља мало дофатио,
0188 Са врх кука до задњијех шљука,
0189 Никада га узјашити не ће!
0190 Била битка четири сахата,
0191 Пала тама од неба до тала,
0192 А од брза праха и олова;
0193 Нема траве, гђе не има главе,
0194 Нема струка, гђе не има трупа!
0195 Онда стао на ђогату Вуче,
0196 Бога моли са ђогата Вуче,
0197 Да му вјетар из планине пухне,
0198 А молба му услишена била,
0199 Тер му пухну вјетар из планине.
0200 Сједе Вуче окупљат дружину,
0201 Па састави пет стотин’ сватова,
0202 Од Турака ђавољега нема!
0203 Он одведе цуру на срамоту
0204 Свој Кладуши и свим Удбињаним’.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.