Vuk s Lopatice ženi svoga sestrića
0001 Knjigu piše s Lopatice Vuče
0002 A na ruke kladuškome Muji:
0003 „Ču li mene, kladuški Hrnjica!
0004 Čuo jesam, a vidio nisam,
0005 Da imadeš sestru od udaje,
0006 A ja imam mojega Nikolu,
0007 Da mi sestru za Nikolu dadeš,
0008 Da budemo glavni prijatelji!
0009 Al ako me poslušati ne ćeš,
0010 Iđi meni na mejdan junački!
0011 Kad ti rusu posiječem glavu,
0012 Onda ću ti kulu pohoditi
0013 Na sramotu svoj Udbini ravnoj!”
0014 Takva knjiga na Kladušu dođe
0015 A na ruke kladuškome Muji.
0016 Kad je viđe kladuški Hrnjica,
0017 Knjigu štije, grozne suze lije,
0018 A veli mu dijete Alile:
0019 „Šta je, Mujo, hairli ti bilo,
0020 Oklen, Mujo, knjiga šarovita?”
0021 Odgovara od Kladuše Mujo:
0022 „Prođi me se, moj brate Alile!
0023 Žešćeg vuka u kaura nema
0024 Od đidije s Lopatice Vuka.
0025 Ja mu, brate, na mejdan ne smijem.
0026 Daj, Alile, da se poslušamo,
0027 Da iđemo s knjigom šarovitom
0028 U mehanu među poglavare,
0029 Šta će reći naši poglavari!”
0030 Iđe Mujo, a za njim Alile
0031 I eto ih u pjanu mehanu,
0032 Đeno sjede turski poglavari.
0033 Tu im Mujo turski selam viče,
0034 Muji Turci selam prihvatiše.
0035 A da vidiš kladuškoga Muju:
0036 Prikaza im knjigu šarovitu.
0037 Svaki reče: „Nemoj ići, Mujo,
0038 Vuk će tebi osijeći glavu.”
0039 Onda Turci v’jeće učiniše,
0040 Pa rekoše kladuškome Muji:
0041 „Ti načini knjigu šarovitu,
0042 Pa je spremaj s Lopatice Vuku:
0043 Prijatelju, s Lopatice Vuče,
0044 Kupi svate, ajde po đevojku!
0045 Razi sam ti prijateljstvu tvome,
0046 Dat ću tebi sestru za Nikolu!”
0047 Al da vidiš udbinskih Turaka!
0048 Odma su se oni okupili,
0049 Pa ovakav obvez učinili:
0050 Da se skupe hiljadu Turaka,
0051 Pa razbiju s Lopatice Vuka
0052 I njegove is’jeku svatove,
0053 I đevojku natrag da povrate.
0054 Takva knjiga Vuku dolazila,
0055 Da Nikolu vodi u svatove,
0056 Da ga vidi Mujo i punica.
0057 Al da vidiš s Lopatice Vuka!
0058 On načini knjigu šarovitu,
0059 Pa je šalje pobratimu svome,
0060 Pobratimu od Sibinja Janku:
0061 „A moj pobro, od Sibinja Janko,
0062 Ja sam, brate, curu isprosio
0063 U đidije kladuškoga Muje,
0064 Al se bojim hilne od Turaka,
0065 Pa mi, pobro, dođi u svatove,
0066 Da mi budeš svatska starješina!
0067 I povedi dva đevera mlada:
0068 Povedi mi mladog Jankovića,
0069 Tvog sestrića maloga Sekula,
0070 Oba okuj i oba mi zakuj,
0071 Da ih puška ne može prifatit,
0072 Ni svijetla ih posijeći ćorda.
0073 I sakupljaj pet stotin’ svatova,
0074 Sve konjika, ni jednog pješaka,
0075 Jer se bojim hilne od Turaka!”
0076 Istu knjigu Vuče napisao
0077 I šalje je Primorac Iliji,
0078 Drugu šalje Komnen barjaktaru.
0079 A kad danak ugovora bio,
0080 Počeše se okupljat svatovi,
0081 Od sile se crna zemlja trese.
0082 Kad ujutru jutro osvanulo,
0083 Ondolen se svati podigoše,
0084 Povedoše mladoga Nikolu;
0085 Meću njeg na ždrala od mejdana.
0086 Što god nema iz ramena krila,
0087 Ne može ga, brate, dostignuti.
0088 Kad su stigli bijeloj Kladuši,
0089 L’jepo ih je dočekao Mujo,
0090 Razvio je bijele čadore,
0091 Onđe silne razjaho svatove.
0092 Kad ujutro na uranku bilo,
0093 Mujo pozva mladoga Nikolu,
0094 Da on dođe na bijelu kulu,
0095 Da ga vidi cura i punica.
0096 Al da vidiš s Lopatice Vuka:
0097 On se skoči na noge junačke,
0098 Pa on jami svojega sestrića.
0099 Na momku je dobro odijelo:
0100 Vas u srmi i u čistu zlatu.
0101 Povede ga kuli pod pendžere,
0102 Pa govori s Lopatice Vuče:
0103 „Prijatelju, kladuški Hrnjica!
0104 Tko je željan mog Nikolu viđet,
0105 Može njega viđet sa pendžera.”
0106 I pođoše dva đevera mlada,
0107 A Mujo im curu izvodio.
0108 Kad se svati cure dobaviše,
0109 Podiže se hiljadu svatova,
0110 Povedoše kićenu đevojku,
0111 Udariše niz polje zeleno.
0112 Tu nađoše Talu u potoku,
0113 Đe on oštri paloš na tocilu:
0114 Jer će Tale zametnuti kavgu.
0115 A da vidiš kladuškoga Muje:
0116 Svu družinu skrio u lužinu,
0117 I sakrio hiljadu Turaka.
0118 Mujo iđe sa bratom Alilom,
0119 Da on prati sestru i svatove.
0120 A da vidiš s Lopatice Vuka:
0121 Pred njim ide hiljadu svatova
0122 A za njime lijepa đevojka,
0123 S jedne strane mladi Jankoviću,
0124 S druge strane maleni Sekule.
0125 Kad bijaše dana oko podne,
0126 Stiže Tale na kulašu svome;
0127 On poteže palošinu svoju,
0128 Muji suje i ćaću i majku:
0129 Zašto dade vjeru za nevjeru?
0130 „Hoću s cure zametnuti kavgu,
0131 Makar rusu izgubio glavu!”
0132 Na đevere naćera kulaša,
0133 Pa udara mladog Jankovića.
0134 Al da vidiš Jankovića mladog:
0135 On na Talu okrenu zelenka.
0136 Ala banda, zametnu se kavga!
0137 U lužinu pobjegnuo Tale,
0138 Iz lužine udariše Turci,
0139 A najprvi starac Merdan-aga,
0140 Žešćeg vuka u Turaka nema!
0141 On naćera širokog Goluba,
0142 A potegne posjeklicu krivu;
0143 Dočeka ga s Lopatice Vuče,
0144 Sjedoše se ćordam’ darivati,
0145 Ni jednoga ne siječe ćorda.
0146 Kad napade Komnen barjaktare,
0147 Pa poteže topuz sa đogata,
0148 Pa udara starca Merdan-agu:
0149 S debela ga ukide Goluba,
0150 Sa crnom ga zemljom sastavio.
0151 Ala banda, još će žešća kavga!
0152 Grmi, s’jeva, krv se prolijeva.
0153 Al da vidiš kladuškoga Muje:
0154 Na kočiju naćera đogata,
0155 Dočeka ga dijete Sekule:
0156 Složi Muju u zelehu travu,
0157 Pod Mujom je đogat poginuo.
0158 Al da vidiš Tanković Osmana,
0159 Na doratu, konju od mejdana:
0160 Dočeka ga Cmiljanić Ilija,
0161 Pa se uzmu ćordam’ darivati.
0162 Pos’ječe ga Cmiljanić Ilija.
0163 Tad naćera odgojak Alile,
0164 On naćera curi i kočiji,
0165 Dočeka ga mladi Jankoviću,
0166 Zakovo je sebe i zelenka,
0167 Ne može ga sjeći kriva ćorda,
0168 Niti biti puška od očiju.
0169 On poteže posjeklicu krivu,
0170 Da Alilu posiječe glavu,
0171 Al pobježe Hrnjica Alile
0172 Ne šćede ga d’jete ni ćerati,
0173 Već on curu i kočiju čuva.
0174 Dok evo ti Drnde na putalju,
0175 Muji suje i ćaću i majku
0176 Što on dade vjeru za nevjeru.
0177 I potego posjeklicu krivu,
0178 Šćadijaše posjeći đevere.
0179 Al da vidiš s Lopatice Vuka!
0180 On podmače sebe i đogata,
0181 Pa po njemu Drndo udario,
0182 Al zaludu, fajde ne imade,
0183 Jer zamahnu svojom sabljom Vuče,
0184 Pa udari Drndu na putalju.
0185 Kako ga je lahko udario,
0186 Po pola je Drndu presjekao,
0187 I putalja malo dofatio,
0188 Sa vrh kuka do zadnjijeh šljuka,
0189 Nikada ga uzjašiti ne će!
0190 Bila bitka četiri sahata,
0191 Pala tama od neba do tala,
0192 A od brza praha i olova;
0193 Nema trave, gđe ne ima glave,
0194 Nema struka, gđe ne ima trupa!
0195 Onda stao na đogatu Vuče,
0196 Boga moli sa đogata Vuče,
0197 Da mu vjetar iz planine puhne,
0198 A molba mu uslišena bila,
0199 Ter mu puhnu vjetar iz planine.
0200 Sjede Vuče okupljat družinu,
0201 Pa sastavi pet stotin’ svatova,
0202 Od Turaka đavoljega nema!
0203 On odvede curu na sramotu
0204 Svoj Kladuši i svim Udbinjanim’.
