Вук Мандушић избавља ропства Сењанин Ивана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вук Мандушић избавља ропства Сењанин Ивана
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
119. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




119.

Вук Мандушић избавља ропства Сењанин Ивана


0001 Подигле се две мале чете
0002 једна ми је од бијела Сења
0003 врла чета шездесет Сењанах
0004 прид њом је Сењанин Иване,
0005 друга чета од Удвине бјеле
0006 а прид четом Удвињанин Мехо.
0007 Обадве се чете састадоше
0008 пак се онди бише и сјекоше.
0009 Бог поможе Удвињаном Турком
0010 пак Сењане исјекоше врло
0011 а Ивана уфатише жива
0012 пак му вежу руке наопако
0013 пак га воде Удвини бијелој.
0014 Кад су били на конаку првом,
0015 пак и[х] срете млад паша босански
0016 паке вели млад паша од Босне:
0017 "Хвала теби, Удвињанин Мехо,
0018 јере си мени образ осветлио
0019 на част теби калпак и челенка
0020 и на теби један товар блага
0021 те пи вино како теби драго
0022 јербо си рода јуначкога."
0023 Када види арамбаша Мехо
0024 зашто га је паша пофалио
0025 тад говори арамбаша Мехо:
0026 "На част теби, г[о]с[поди]не пашо,
0027 на част теби Сењанин Иване."
0028 Одведе га паша г[о]с[поди]не,
0029 одведе га под шатор бијели
0030 пак ш њиме пије добро вино
0031 пак се паша врло смије ш њиме:
0032 "Што си, Иво, врло невесело,
0033 ил['] ти жао Сења ил['] Сењанах,
0034 или ти је жао вјерне љубе,
0035 ил['] ти жао своје старе мајке,
0036 или друга Мандушића Вука,
0037 ил['] пајташа Сандића Јована,
0038 ил['] ти жао, Сењанин Иване,
0039 што се ниси осветио Турком?"
0040 Пак вели Сењанин Иване:
0041 "Остани се, млад паша босански,
0042 није мени ништа тога жао,
0043 није ми жао Сења ни Сењанах,
0044 нити ми је жао вјерне љубе,
0045 нит['] ми жао старе моје мајке,
0046 нит['] ми жао Мандушића Вука,
0047 нити ми је жао Сандића Јована,
0048 нит['] ми жао, пашо Босанлија,
0049 што се нисам осветио Турком,
0050 пре ја сам се осветио Турком,
0051 исјекао сам, пашо Босанлија,
0052 седам пашах и седам кадијах,
0053 седам стотин['] што какви балија,
0054 већ ми је жао, пашо г[о]с[поди]не,
0055 што ја тебе нисам погубио."
0056 Исто они о томе говоре
0057 а удрише из горе ајдуци,
0058 с једну страну Мандушићу Вуче,
0059 с другу страну Сандићу Јоване,
0060 пак бише и сјекоше Турке,
0061 али пашу уфатише жива
0062 а Ивану одрешише руке
0063 пак говоре две арамбаше:
0064 "Драги брате, Сењанин Иване,
0065 на част теби паша г[о]с[поди]не
0066 чини од њега што је теби драго
0067 кад смо, брате, тебе опростили."
0068 Пак одоше Сењу бијелому.



Интервенције[уреди]

е = је (једна)
ѿ = од
бѣла (јат = ије)
шесть десеть = шездесет
нѡм = њом
бѣла (јат = је)
прѣд (јат = и )
састатоше = састадоше
сѣкоше (јат = је)
из'сѣкоше = исјекоше (јат = је)
и = ј (ајдуци)
срѣте (јат = е)
б = п (паша)
д = т (товар)
гсне = господине
шниме = ш њиме
вѣр'не (јат = је)
і = ј (мајке)
ѡвана = Јована
ѡсвѣтиѡ (јат = е)
томѣ (јат = е)
ѿрежише = одрешише

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Сукоб две чете. Сењане предводи Сењанин Иван, а Турке Удбињанин Мехо. Када паша похвали Меху, поклања му Сењанин Ивана, а ускок открива за чим највише жали. Ослобађа га дружина, коју предводе Мандушић Вук и Сандић Јован. Улоге се мењају.
Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 17, 63, 119.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Варијанте: Krstić 1984: N 1, 3, 5 – Rat radi oslobađanja prijatelja: 286.
Прештампано: Сувајџић 1998: 187-188 и 204, бр. 82.
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Клеут 1987

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.