Вук Голубовић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Још ни зоре ни бијела дана,
0002 А од дана нема ни спомена,
0003 Рано б’јела уранила вила,
0004 Завила се на лагана крила,
0005 Па почину на Ласац планину,
0006 Зове вила грлом бијелијем
0007 По имену и по презимену,
0008 Зове вила Голубовић-Вука,
0009 Дозива га у равне Рудине:
0010 "Ђе си, Вуче, мој соколе сиви,
0011 "Јеси ли се јутрос намјерио,
0012 "Намјерио на равне Рудине,
0013 "Али спаваш, ал’ те санак вара?
0014 "Ако спаваш, не дигнуо главу!
0015 "Ал’ не чујеш, али и не ајеш,
0016 "Ето Турци на те су три банде:
0017 "Од Никшића и од Коренића,
0018 "И од Гацка поља широкога,
0019 "Јутрос ће ти, Вуко, ударити,
0020 "И бијеле овце плијенити,
0021 "Но се држи, мој соколе сиви,
0022 "Спомени се свога отачаства,
0023 "И имена српске Горе Црне."
0024 Ка’ је Вуко разумио вилу,
0025 Скочи јунак на ноге лагане,
0026 И он узе сјајна џевердана.
0027 Е ма Вуко не вјерује вили,
0028 Ма се Турци примакнули били,
0029 Те гледају овце и овчаре.
0030 Прве су се отвориле овце,
0031 Прве овце Голубовић-Вука
0032 И његова мила стрица Марка,
0033 Код оваца и Вуко и Марко,
0034 Гледају их турске арамбаше,
0035 Па питају једнога јунака,
0036 Те је редом из Горице Црне,
0037 Ускочио у турске крајине:
0038 "Да за Бога, наша вјерна слуго!
0039 "Чије с’ оно пребијеле овце,
0040 "Те их има пунана хиљада,
0041 "А пред њима два добра јунака,
0042 "Сјајне пушке носе на рукама,
0043 "Добра крда, бољијех овчара,
0044 "Без крви нам пуштит’ овце неће?"
0045 Но им вјерна говораше слуга:
0046 "Оно с’ овце Голубовић-Вука
0047 "И сокола Турчиновић-Марка."
0048 Ма се друге отворише овце,
0049 И пред њима два добра јунака,
0050 На руке им сјајни џевердани.
0051 "Ко је оно, наша вјерна слуго?" -
0052 "Што питате, Крајичници Турци,
0053 "И оно су из Трешњева овце
0054 "Два Шакића, два соколовића,
0055 "Без крви нам пуштит’ овце неће."
0056 И треће се отворише овце,
0057 Код оваца два добра јунака,
0058 Сјајне пушке носе на рукама.
0059 "Ко је оно, наша вјерна слуго?" -
0060 "Што питате, Крајичници Турци,
0061 "Оно су ти два сокола сива,
0062 "Два сокола два Банићевића,
0063 "Банићевић Станко и Шакоје,
0064 "Оно су ти змије Рудимнице,
0065 "Које ће ни вадит’ очи црне."
0066 Четврте се отворише овце,
0067 И пред њима два добра јунака,
0068 Сјајне носе пушке на рукама.
0069 "Ко је оно, наша вјерна слуго?" -
0070 "Што питате, Крајичници Турци,
0071 "И оно су из Трешњева овце,
0072 "И код њи су два брата рођена,
0073 "Оба брата Џевердановића,
0074 "И оно су крвави јунаци,
0075 "Без крви нам пуштат’ овце неће."
0076 У ријечи те су говорили,
0077 Близу им се примакнуо Вуко.
0078 Кад су Вука сагледали Турци,
0079 Сами собом бјеху говорили:
0080 "Фала Богу, фала јединоме!
0081 "Мрка влаха, а црна му брка,
0082 "Страшљиво је њему ударити."
0083 Таде Вуку Турци ударише
0084 На бијеле црногорске овце.
0085 Стаде писка јаснијех пушаках,
0086 Стаде вриска добријех јунака,
0087 Скупише се пребијеле овце.
0088 Пуче пушка једна од Турака,
0089 Пушка пуче, никад не пуцала!
0090 Обје Марку ноге саломила.
0091 Ма кликује Турчиновић Марко:
0092 "Ђе си, синко, Голубовић-Вуко!
0093 "Уграби ми свијетло оружје,
0094 "Е ме ево ране допадоше,
0095 "Да га с мене не понесу Турци.
0096 "А знаш, синко, Голубовић-Вуко,
0097 "С Турака сам донио оружје."
0098 Није шала, моја браћо драга,
0099 Кад брат брата зове на невољу,
0100 Кад јуначке полијећу главе.
0101 Кад разумје Голубовић Вуко,
0102 Ђе су Марка ране допануле,
0103 Не кће с Марка узимат’ оружје,
0104 Но код Марка метеризе тврди,
0105 Те му главу и оружје брани.
0106 Но му сила Турска навалила,
0107 Да уграбе од Србина главу.
0108 Докле Турци пројавише овце,
0109 Седам Вуко уби џеверданом
0110 На мртвога свога стрица Марка,
0111 Бранећи му главу и оружје.
0112 Дв’је иљаде узеше оваца,
0113 Појавише низ росне Рудине.
0114 Ту вељађу, е се не бојаху.
0115 Е ма Вуко не оставља овце,
0116 Него често пуни џевердана,
0117 Бије Турке около оваца,
0118 А кликује Цуце соколове.
0119 Но се мрки облак подигнуо
0120 Од крваве српске Горе Црне,
0121 Излијећу млади Црногорци,
0122 Ето Вуку врућа помоћ дође,
0123 И пред њима два Банићевића,
0124 За њима је дваес и два друга.
0125 Ка’ су б’јеле пристигнули овце,
0126 Све гледају млади Црногорци,
0127 Ђе ће чути Голубовић-Вука,
0128 Је ли њима Вуко погинуо.
0129 У ријечи те су говорили,
0130 Пуче пушка из горе зелене,
0131 Сјајна пушка Голубовић-Вука,
0132 Вуко виче канда љељен риче:
0133 "Ђе сте, Цуце, моја браћо драга,
0134 "Кад ваљате, ниђе ли ве нема?!
0135 "Од кад свану док сунце ограну,
0136 "Дванаес сам глава посјекао,
0137 "Стрица Марка осветио мога,
0138 "Ма нијесам пребијеле овце."
0139 Кад то чули Цуце соколови,
0140 Ђе је њима у животу Вуко,
0141 Алакнуше, Бога споменуше,
0142 И с Турцима кавгу заметнуше.
0143 Ка’ по једном пушке истурише,
0144 Па пламене ноже повадише,
0145 У бијеле овце ускочише,
0146 Из оваца Турке изгонише.
0147 Ма да ви је, браћо, погледати,
0148 Како бјеже пасје вјере Турци,
0149 Ћерају их мрки Црногорци,
0150 Остављају ћурке и саруке,
0151 Са живијех предају оружје.
0152 А што ћу ви, браћо, за то причат’,
0153 До крвава брда Илинога
0154 Четрдесет погибе Турака,
0155 А толико има рањеника;
0156 А одовуд нема ни рањена,
0157 Но старога Турчиновић-Марка.
0158 На томе су боја раздвојили.
0159 Црногорци кад се повратили,
0160 Четрдесет глава доносили.
0161 Ту не има Срба ниједнога,
0162 Којино је био у поћеру,
0163 Те не носи од Турчина главе,
0164 Неки главу, а неки оружје.
0165 А нека их, мајка им весела!
0166 Њима мајка, а мени дружина!