Vuk Golubović

0001 Još ni zore ni bijela dana,
0002 A od dana nema ni spomena,
0003 Rano b’jela uranila vila,
0004 Zavila se na lagana krila,
0005 Pa počinu na Lasac planinu,
0006 Zove vila grlom bijelijem
0007 Po imenu i po prezimenu,
0008 Zove vila Golubović-Vuka,
0009 Doziva ga u ravne Rudine:
0010 "Đe si, Vuče, moj sokole sivi,
0011 "Jesi li se jutros namjerio,
0012 "Namjerio na ravne Rudine,
0013 "Ali spavaš, al’ te sanak vara?
0014 "Ako spavaš, ne dignuo glavu!
0015 "Al’ ne čuješ, ali i ne aješ,
0016 "Eto Turci na te su tri bande:
0017 "Od Nikšića i od Korenića,
0018 "I od Gacka polja širokoga,
0019 "Jutros će ti, Vuko, udariti,
0020 "I bijele ovce plijeniti,
0021 "No se drži, moj sokole sivi,
0022 "Spomeni se svoga otačastva,
0023 "I imena srpske Gore Crne."
0024 Ka’ je Vuko razumio vilu,
0025 Skoči junak na noge lagane,
0026 I on uze sjajna dževerdana.
0027 E ma Vuko ne vjeruje vili,
0028 Ma se Turci primaknuli bili,
0029 Te gledaju ovce i ovčare.
0030 Prve su se otvorile ovce,
0031 Prve ovce Golubović-Vuka
0032 I njegova mila strica Marka,
0033 Kod ovaca i Vuko i Marko,
0034 Gledaju ih turske arambaše,
0035 Pa pitaju jednoga junaka,
0036 Te je redom iz Gorice Crne,
0037 Uskočio u turske krajine:
0038 "Da za Boga, naša vjerna slugo!
0039 "Čije s’ ono prebijele ovce,
0040 "Te ih ima punana hiljada,
0041 "A pred njima dva dobra junaka,
0042 "Sjajne puške nose na rukama,
0043 "Dobra krda, boljijeh ovčara,
0044 "Bez krvi nam puštit’ ovce neće?"
0045 No im vjerna govoraše sluga:
0046 "Ono s’ ovce Golubović-Vuka
0047 "I sokola Turčinović-Marka."
0048 Ma se druge otvoriše ovce,
0049 I pred njima dva dobra junaka,
0050 Na ruke im sjajni dževerdani.
0051 "Ko je ono, naša vjerna slugo?" -
0052 "Što pitate, Krajičnici Turci,
0053 "I ono su iz Trešnjeva ovce
0054 "Dva Šakića, dva sokolovića,
0055 "Bez krvi nam puštit’ ovce neće."
0056 I treće se otvoriše ovce,
0057 Kod ovaca dva dobra junaka,
0058 Sjajne puške nose na rukama.
0059 "Ko je ono, naša vjerna slugo?" -
0060 "Što pitate, Krajičnici Turci,
0061 "Ono su ti dva sokola siva,
0062 "Dva sokola dva Banićevića,
0063 "Banićević Stanko i Šakoje,
0064 "Ono su ti zmije Rudimnice,
0065 "Koje će ni vadit’ oči crne."
0066 Četvrte se otvoriše ovce,
0067 I pred njima dva dobra junaka,
0068 Sjajne nose puške na rukama.
0069 "Ko je ono, naša vjerna slugo?" -
0070 "Što pitate, Krajičnici Turci,
0071 "I ono su iz Trešnjeva ovce,
0072 "I kod nji su dva brata rođena,
0073 "Oba brata Dževerdanovića,
0074 "I ono su krvavi junaci,
0075 "Bez krvi nam puštat’ ovce neće."
0076 U riječi te su govorili,
0077 Blizu im se primaknuo Vuko.
0078 Kad su Vuka sagledali Turci,
0079 Sami sobom bjehu govorili:
0080 "Fala Bogu, fala jedinome!
0081 "Mrka vlaha, a crna mu brka,
0082 "Strašljivo je njemu udariti."
0083 Tade Vuku Turci udariše
0084 Na bijele crnogorske ovce.
0085 Stade piska jasnijeh pušakah,
0086 Stade vriska dobrijeh junaka,
0087 Skupiše se prebijele ovce.
0088 Puče puška jedna od Turaka,
0089 Puška puče, nikad ne pucala!
0090 Obje Marku noge salomila.
0091 Ma klikuje Turčinović Marko:
0092 "Đe si, sinko, Golubović-Vuko!
0093 "Ugrabi mi svijetlo oružje,
0094 "E me evo rane dopadoše,
0095 "Da ga s mene ne ponesu Turci.
0096 "A znaš, sinko, Golubović-Vuko,
0097 "S Turaka sam donio oružje."
0098 Nije šala, moja braćo draga,
0099 Kad brat brata zove na nevolju,
0100 Kad junačke polijeću glave.
0101 Kad razumje Golubović Vuko,
0102 Đe su Marka rane dopanule,
0103 Ne kće s Marka uzimat’ oružje,
0104 No kod Marka meterize tvrdi,
0105 Te mu glavu i oružje brani.
0106 No mu sila Turska navalila,
0107 Da ugrabe od Srbina glavu.
0108 Dokle Turci projaviše ovce,
0109 Sedam Vuko ubi dževerdanom
0110 Na mrtvoga svoga strica Marka,
0111 Braneći mu glavu i oružje.
0112 Dv’je iljade uzeše ovaca,
0113 Pojaviše niz rosne Rudine.
0114 Tu veljađu, e se ne bojahu.
0115 E ma Vuko ne ostavlja ovce,
0116 Nego često puni dževerdana,
0117 Bije Turke okolo ovaca,
0118 A klikuje Cuce sokolove.
0119 No se mrki oblak podignuo
0120 Od krvave srpske Gore Crne,
0121 Izlijeću mladi Crnogorci,
0122 Eto Vuku vruća pomoć dođe,
0123 I pred njima dva Banićevića,
0124 Za njima je dvaes i dva druga.
0125 Ka’ su b’jele pristignuli ovce,
0126 Sve gledaju mladi Crnogorci,
0127 Đe će čuti Golubović-Vuka,
0128 Je li njima Vuko poginuo.
0129 U riječi te su govorili,
0130 Puče puška iz gore zelene,
0131 Sjajna puška Golubović-Vuka,
0132 Vuko viče kanda ljeljen riče:
0133 "Đe ste, Cuce, moja braćo draga,
0134 "Kad valjate, niđe li ve nema?!
0135 "Od kad svanu dok sunce ogranu,
0136 "Dvanaes sam glava posjekao,
0137 "Strica Marka osvetio moga,
0138 "Ma nijesam prebijele ovce."
0139 Kad to čuli Cuce sokolovi,
0140 Đe je njima u životu Vuko,
0141 Alaknuše, Boga spomenuše,
0142 I s Turcima kavgu zametnuše.
0143 Ka’ po jednom puške isturiše,
0144 Pa plamene nože povadiše,
0145 U bijele ovce uskočiše,
0146 Iz ovaca Turke izgoniše.
0147 Ma da vi je, braćo, pogledati,
0148 Kako bježe pasje vjere Turci,
0149 Ćeraju ih mrki Crnogorci,
0150 Ostavljaju ćurke i saruke,
0151 Sa živijeh predaju oružje.
0152 A što ću vi, braćo, za to pričat’,
0153 Do krvava brda Ilinoga
0154 Četrdeset pogibe Turaka,
0155 A toliko ima ranjenika;
0156 A odovud nema ni ranjena,
0157 No staroga Turčinović-Marka.
0158 Na tome su boja razdvojili.
0159 Crnogorci kad se povratili,
0160 Četrdeset glava donosili.
0161 Tu ne ima Srba nijednoga,
0162 Kojino je bio u poćeru,
0163 Te ne nosi od Turčina glave,
0164 Neki glavu, a neki oružje.
0165 A neka ih, majka im vesela!
0166 Njima majka, a meni družina!