Вук Анђелијћ и бан Задранин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Процвилио сужањ Милутине
0002 У тавници бана Задранина,
0003 Горко цвили девет годиница.
0004 Кад настала година десета,
0005 Тад’ говори сужањ Милутине:
0006 „Господине, бане Задранине!
0007 „Хоћеш мене пустит’ на откупе?
0008 „Јели мени млого дуговања?”
0009 Вели њему бане Задранине:
0010 „Кучко курво, сужањ-Милутине!
0011 „Хоћу тебе пустит’ на откупе,
0012 „Ал’ је теби млого дуговања:
0013 „Три стотине Сријемских волова,
0014 „Пет стотина Бачкијех овнова,
0015 „Дв’је хиљаде жутијех дуката
0016 „И четири гроша бијелијех;
0017 „И три добра коња од Удбиње:
0018 „Прво вранчић Попрженовића,
0019 „Друго кулаш Тала од Орашца,
0020 „Треће ђогат Хрњице Мустафе.”
0021 Кад то зачу сужањ Милутине,
0022 Он ми пише једну ситну књигу
0023 Своме брату Анђелијћу Вуку:
0024 „А мој брате, Анђелијћу Вуче!
0025 „Мени бане отс”јече откупе:
0026 „Три стотине Сријемских волова,
0027 „Пет стотина Бачкијех овнова,
0028 „Дв’је хиљаде жутијех дуката
0029 „И четири гроша бијелијех;
0030 „И три добра коња од Удбиње;
0031 „Прво вранчић Попрженовића,
0032 „Друго кулаш Тала од Орашца,
0033 „Треће ђогат Хрњице Мустафе.
0034 „Откупљуј ме, мој рођени брате!
0035 „Откупљуј ме, не држе ме овђе;
0036 „Тавница је кућа необична.”
0037 Оде књига Анђелијћу Вуку;
0038 Кад је Вуче књигу проучио,
0039 Те виђео, што му књига каже,
0040 Он се стаде свуда прометати,
0041 Док састави Сријемске волове,
0042 И састави од Бачке овнове
0043 И бијеле гроше и дукате;
0044 Али коња набавит’ не може:
0045 Турци коња ни пошто не даду,
0046 Онда Вуче стаде размишљати,
0047 Све мислио, на једну смислио;
0048 Од јада се Вуче преобуче:
0049 Удри на се туцачке хаљине,
0050 А на раме дренову батину,
0051 О батини искрпљену торбу;
0052 Па он оде од града до града,
0053 Те он проси шљепачку подјелу.
0054 Дође двору бана Задранина,
0055 Ал’ пред двором Кумрија робиња,
0056 Она њија од злата бешику,
0057 У бешици два банова сина;
0058 Божју јој је помоћ називао:
0059 „Божја помоћ, госпо бановице!
0060 „Удијели туцаку јунаку
0061 „А за здравље твојијех синова,
0062 „И твојега бана господара,
0063 „Тако ти га Господ сачувао
0064 „Бритке сабље Анђелијћа Вука,
0065 „Да с’ не сретне ил’ сустигне шњиме!”
0066 Кад то чула Кумрија робиња,
0067 Она скочи на ноге лагане,
0068 Па отиде на горње чардаке,
0069 Те казује госпи бановци.
0070 Њој говори госпа бановица:
0071 „Отвор’, Кумро, сепетли сандуке,
0072 „Па извади три дуката жута,
0073 „Те их подај туцаку јунаку:
0074 „Два за здравље мојијех синова,
0075 „Трећи бана мога господара.”
0076 Али Вуче не чека подјеле,
0077 Већ он откри злаћену бешику,
0078 Па извади два банова сина,
0079 Обојицу метну у торбицу,
0080 Па прескаче од трна до трна,
0081 Присвлачи се од грма до грма,
0082 И утече (весела му мајка!),
0083 И однесе два банова сина.
0084 Кад Кумрија сиђе са чардака
0085 И изиђе пред бијеле дворе,
0086 Али нема туцака јунака.
0087 Кад је било сунце на заходу,
0088 Ал’ говори госпа бановица:
0089 „О Кумрија, моја робињице!
0090 „Пробуди ми два нејака сина,
0091 „Да ми ђецу сунце не залази.”
0092 Кад Кумрија открила бешику,
0093 Она врисну, како љута гуја.
0094 Њу ми пита госпа бановица:
0095 „Што је, Кумро? Ујела те гуја!”—
0096 „Није, госпо, мене, веће тебе;
0097 „Мене једна, а тебе четири:
0098 „Нема нама ђеце ни једнога!”
0099 У то доба бан из лова дође,
0100 И донесе двије утве тице,
0101 Двије тице утве златокриле,
0102 Па дозивље Кумрију робињу:
0103 „О Кумрија, моја робињице!
0104 „Донеси ми два нејака сина,
0105 „Да им дадем двије тице утве,
0106 „Нек се ђеца њима забављају.”
0107 Кумрија му с вриском одговара,
0108 Да не има ђеце ни једнога.
0109 Кад то чуо бане Задранине,
0110 Он говори Кумрији робињи:
0111 „Јел’ ко данас двору долазио?”
0112 Вели њему Кумрија робиња:
0113 „Господине, бане Задранине!
0114 „Данас није нитко долазио,
0115 „Осим једног туцака јунака.”
0116 Њу ми пита бане Задранине:
0117 „Какови је био туцак јунак?
0118 „Јели вама штогођ говорио?”
0119 Кумрија му на то одговара:
0120 „То је био страшни туцак јунак:
0121 „Мрка брка, а крвава ока,
0122 „Куд погледа, оком расијече;
0123 „Као муња из мутна облака;
0124 „Па он мени јесте говорио:
0125 „ „Удијели, госпо бановице!
0126 „ „А за здравље твојијех синова,
0127 „ „И твојега бана господара,
0128 „ „Тако ти га Господ сачувао
0129 „ „Бритке сабље Анђелијћа Вука,
0130 „ „Да с’ не сретне ил’ сустигне шњиме!” ”
0131 Тад’ говори бане Задранине:
0132 „То је главом Анђелијћу Вуче.”
0133 Па он брже ситну књигу пише,
0134 Те је шаље Анђелијћу Вуку:
0135 „Богом брате, Анђелијћу Вуче!
0136 „Немој мени ђеце поморити,
0137 „Поморити и глади и жеђу;
0138 „Пустићу ти брата Милутина.”
0139 Ал’ Вук бану књигу отписује:
0140 „Господине, бане Задранине!
0141 „Не ћу теби ђеце поморити:
0142 „Нема њима од злата бешике,
0143 „Него им је дрвена бешика,
0144 „Два комада јелова дрвета;
0145 „Нема њима меда ни шећера,
0146 „Нит’ им има ране материне,
0147 „Но им има скроба овсенога
0148 „И дебела меса овнујскога;
0149 „Ал’ ти ђецу ја послати не ћу,
0150 „Док ми не даш брата Милутина,
0151 „И узањга три товара блага;
0152 „Јер су скупља два банова сина
0153 „Од једнога сужња из тавнице.”
0154 Када бану ситна књига дође,
0155 Те он виђе, што му књига каже,
0156 Од ина се њему не могаше,
0157 Већ он пусти сужња Милутина,
0158 И даде му три товара блага,
0159 Те поврати до два своја сина.