Vuk Anđelijć i ban Zadranin

0001 Procvilio sužanj Milutine
0002 U tavnici bana Zadranina,
0003 Gorko cvili devet godinica.
0004 Kad nastala godina deseta,
0005 Tad’ govori sužanj Milutine:
0006 „Gospodine, bane Zadranine!
0007 „Hoćeš mene pustit’ na otkupe?
0008 „Jeli meni mlogo dugovanja?”
0009 Veli njemu bane Zadranine:
0010 „Kučko kurvo, sužanj-Milutine!
0011 „Hoću tebe pustit’ na otkupe,
0012 „Al’ je tebi mlogo dugovanja:
0013 „Tri stotine Srijemskih volova,
0014 „Pet stotina Bačkijeh ovnova,
0015 „Dv’je hiljade žutijeh dukata
0016 „I četiri groša bijelijeh;
0017 „I tri dobra konja od Udbinje:
0018 „Prvo vrančić Poprženovića,
0019 „Drugo kulaš Tala od Orašca,
0020 „Treće đogat Hrnjice Mustafe.”
0021 Kad to začu sužanj Milutine,
0022 On mi piše jednu sitnu knjigu
0023 Svome bratu Anđelijću Vuku:
0024 „A moj brate, Anđelijću Vuče!
0025 „Meni bane ots”ječe otkupe:
0026 „Tri stotine Srijemskih volova,
0027 „Pet stotina Bačkijeh ovnova,
0028 „Dv’je hiljade žutijeh dukata
0029 „I četiri groša bijelijeh;
0030 „I tri dobra konja od Udbinje;
0031 „Prvo vrančić Poprženovića,
0032 „Drugo kulaš Tala od Orašca,
0033 „Treće đogat Hrnjice Mustafe.
0034 „Otkupljuj me, moj rođeni brate!
0035 „Otkupljuj me, ne drže me ovđe;
0036 „Tavnica je kuća neobična.”
0037 Ode knjiga Anđelijću Vuku;
0038 Kad je Vuče knjigu proučio,
0039 Te viđeo, što mu knjiga kaže,
0040 On se stade svuda prometati,
0041 Dok sastavi Srijemske volove,
0042 I sastavi od Bačke ovnove
0043 I bijele groše i dukate;
0044 Ali konja nabavit’ ne može:
0045 Turci konja ni pošto ne dadu,
0046 Onda Vuče stade razmišljati,
0047 Sve mislio, na jednu smislio;
0048 Od jada se Vuče preobuče:
0049 Udri na se tucačke haljine,
0050 A na rame drenovu batinu,
0051 O batini iskrpljenu torbu;
0052 Pa on ode od grada do grada,
0053 Te on prosi šljepačku podjelu.
0054 Dođe dvoru bana Zadranina,
0055 Al’ pred dvorom Kumrija robinja,
0056 Ona njija od zlata bešiku,
0057 U bešici dva banova sina;
0058 Božju joj je pomoć nazivao:
0059 „Božja pomoć, gospo banovice!
0060 „Udijeli tucaku junaku
0061 „A za zdravlje tvojijeh sinova,
0062 „I tvojega bana gospodara,
0063 „Tako ti ga Gospod sačuvao
0064 „Britke sablje Anđelijća Vuka,
0065 „Da s’ ne sretne il’ sustigne šnjime!”
0066 Kad to čula Kumrija robinja,
0067 Ona skoči na noge lagane,
0068 Pa otide na gornje čardake,
0069 Te kazuje gospi banovci.
0070 Njoj govori gospa banovica:
0071 „Otvor’, Kumro, sepetli sanduke,
0072 „Pa izvadi tri dukata žuta,
0073 „Te ih podaj tucaku junaku:
0074 „Dva za zdravlje mojijeh sinova,
0075 „Treći bana moga gospodara.”
0076 Ali Vuče ne čeka podjele,
0077 Već on otkri zlaćenu bešiku,
0078 Pa izvadi dva banova sina,
0079 Obojicu metnu u torbicu,
0080 Pa preskače od trna do trna,
0081 Prisvlači se od grma do grma,
0082 I uteče (vesela mu majka!),
0083 I odnese dva banova sina.
0084 Kad Kumrija siđe sa čardaka
0085 I iziđe pred bijele dvore,
0086 Ali nema tucaka junaka.
0087 Kad je bilo sunce na zahodu,
0088 Al’ govori gospa banovica:
0089 „O Kumrija, moja robinjice!
0090 „Probudi mi dva nejaka sina,
0091 „Da mi đecu sunce ne zalazi.”
0092 Kad Kumrija otkrila bešiku,
0093 Ona vrisnu, kako ljuta guja.
0094 Nju mi pita gospa banovica:
0095 „Što je, Kumro? Ujela te guja!”—
0096 „Nije, gospo, mene, veće tebe;
0097 „Mene jedna, a tebe četiri:
0098 „Nema nama đece ni jednoga!”
0099 U to doba ban iz lova dođe,
0100 I donese dvije utve tice,
0101 Dvije tice utve zlatokrile,
0102 Pa dozivlje Kumriju robinju:
0103 „O Kumrija, moja robinjice!
0104 „Donesi mi dva nejaka sina,
0105 „Da im dadem dvije tice utve,
0106 „Nek se đeca njima zabavljaju.”
0107 Kumrija mu s vriskom odgovara,
0108 Da ne ima đece ni jednoga.
0109 Kad to čuo bane Zadranine,
0110 On govori Kumriji robinji:
0111 „Jel’ ko danas dvoru dolazio?”
0112 Veli njemu Kumrija robinja:
0113 „Gospodine, bane Zadranine!
0114 „Danas nije nitko dolazio,
0115 „Osim jednog tucaka junaka.”
0116 Nju mi pita bane Zadranine:
0117 „Kakovi je bio tucak junak?
0118 „Jeli vama štogođ govorio?”
0119 Kumrija mu na to odgovara:
0120 „To je bio strašni tucak junak:
0121 „Mrka brka, a krvava oka,
0122 „Kud pogleda, okom rasiječe;
0123 „Kao munja iz mutna oblaka;
0124 „Pa on meni jeste govorio:
0125 „ „Udijeli, gospo banovice!
0126 „ „A za zdravlje tvojijeh sinova,
0127 „ „I tvojega bana gospodara,
0128 „ „Tako ti ga Gospod sačuvao
0129 „ „Britke sablje Anđelijća Vuka,
0130 „ „Da s’ ne sretne il’ sustigne šnjime!” ”
0131 Tad’ govori bane Zadranine:
0132 „To je glavom Anđelijću Vuče.”
0133 Pa on brže sitnu knjigu piše,
0134 Te je šalje Anđelijću Vuku:
0135 „Bogom brate, Anđelijću Vuče!
0136 „Nemoj meni đece pomoriti,
0137 „Pomoriti i gladi i žeđu;
0138 „Pustiću ti brata Milutina.”
0139 Al’ Vuk banu knjigu otpisuje:
0140 „Gospodine, bane Zadranine!
0141 „Ne ću tebi đece pomoriti:
0142 „Nema njima od zlata bešike,
0143 „Nego im je drvena bešika,
0144 „Dva komada jelova drveta;
0145 „Nema njima meda ni šećera,
0146 „Nit’ im ima rane materine,
0147 „No im ima skroba ovsenoga
0148 „I debela mesa ovnujskoga;
0149 „Al’ ti đecu ja poslati ne ću,
0150 „Dok mi ne daš brata Milutina,
0151 „I uzanjga tri tovara blaga;
0152 „Jer su skuplja dva banova sina
0153 „Od jednoga sužnja iz tavnice.”
0154 Kada banu sitna knjiga dođe,
0155 Te on viđe, što mu knjiga kaže,
0156 Od ina se njemu ne mogaše,
0157 Već on pusti sužnja Milutina,
0158 I dade mu tri tovara blaga,
0159 Te povrati do dva svoja sina.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 287-290.