Вуку Ст. Караџићу (Осман Ђикић)

Вуку Ст. Караџићу Писац: Осман Ђикић

* * *

        ВУКУ СТ. КАРАЏИЋУ

              (Пркликом преноса костију
                 му из Беча у Београд)

Са свих страна, гдје год Србин живи,
Твом помену ловор-вјенци лете,
Па и овај прими славни Вуче,
Што га моја млада душа сплете!

У том в'јенцу узалуд би било
Тражит’ златом исплетених грана,
Јер тај в'јенац ништа друго није,
Него моја душа раздрагана.

Низ година, што ’но се је сплео
У даљини изнад гроба твога,
Кô да бјеше ланац тешких мука,
Туђе легло — срца леденога.

Ал’ ти гредеш својој земљи сада,
Своја земља лагана је рака,
На твом гробу неумрли Вуче,
Мирисаће српска ружа слатка!

---

Извор

• Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 70.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.